Народно благостање

НАРОДНО

Страна 7

2, јануар 1932

ће бан по саслушању коморе. Тиме ће се спречити наплаБивање зеленашког интереса. Исто тако закон забрањује сувише дуго затезање плаћања камате, јер се рок залоге може продужити само једанпут, а камата и накнада се могу рачунати највише три месеца после истека продуженог рока. С тога заложни заводи ће се постарати, да до тог рока изложе задожене и неискупљене предмете јавној дражби.

На 15 дана пре јавне продаје мора се обзнанити на уобичајени начин списак предмета, који се излажу јавној продаји и саопштити управној власти. Поред тога дан, час и место продаје имају се објавити у званичном листу бановине, односно у Службеним новинама. Продају врши заложни завод, али јој присуствује и контролише је изасланик опште управне власти првог степена т. j. среског односно градског начелства или Управе Граде Београда, Код заложних предузећа, која воде приватна лица, може се одредити стални надзор.

Закон штити заложно право банкарске радње од других лица, која су раније стекла право било залоге, било чак и својине на заложене предмете, ако иста није знала, нити морала знати за та права при преузимању предмета у залог. Дакле, заложно предузеће, које ради бона фиде, има првенство пред другим потраживањима и чак и другим стварним правима.

Закон тражи од власника банкарске радње, односно његовог особља, марљивост пословног човека, а не само Боле раб Тапићаз. С тога он одговара за сву штету, која је на заложеном предмету настала, ако не докаже наведену марљивост. |

Оштећени има право на накнаду сходно процењеној

БЛАГОСТАЊЕ

вредности предмета, означеној у заложници, али закон му допушта да доказује и већу вредност.

Ако се изгуби заложница, њена амортизација може се тражити преко надлежног суда. Закон не садржава забране, да заложница гласи на доносиоца, а у пракси такве заложнице су уобичајене.

Изгледа, и закон има у виду баш заложне листове на доносиоца, кад забрањује трговање истим од куће до кућемн преко трговачких путника (8 71, ст. 8). Међутим јудикатура београдског Касационог суда није допуштала амортизацију заложница на доносиоца. Сада се та пракса мора сматрати анулираном.

Предмети, чија процена не премаша 500 динара, у случају губитка заложница се могу вратити залагачу и без амортизационог поступка, ако положи примерену јамчевину. Ближе одредбе о раду заложних завода прописаће уредбом Министар трговине и индустрије (8 71).

Сва заложна подузећа (дакли и акционарске банке), која постоје на дан ступања у снагу Закона о радњама, дужна су прибавити дозволу за даље обављање рада у року, који ће одредити правилником, и саобразити свој рад наређењима овог закона. У противном случају управна власт обуставиће њима даљи рад (5447).

Из горе наведеног види се, да закон о радњама регулише не само јавноправну страну заложног посла, но даје и низ приватноправних и процесних одредаба, као што о каматној стопи, року плаћања камате, начину продаје заложених предмета, сукобу између права заложног предузећа и трећих лица, одговорности за штету, давању у пазалог, амортизацији заложница и т. д.

Проф. Л. Таубер,

ДОГАЂАЈИ. И ПРОБЛЕМИ _

aa #__Н__ Пре је нормални ток кризе изгледао овако: Превелике понуде тако су деловали на пад цена, да се продукциони тата трошкови предузећа са малим рентабилитетом нису могли више покрити. На тај начин ова предузећа обустављају рад и продукција се смањује. Капитал и рад окрећу се према другим гранама производње. То је трајало до поновног скакања цена због смањене понуде ; тада су предузећа са мањим рентабилитетом могла да покрију продукционе трошкове. Ток садање кризе сировина био је друкчији. Капитал и рад нису се могли окренути ни према једној другој грани производње, јер су скоро све оне, у земљама које су богате са сировинама, исто тако захваћене кризом. Исто тако и елиминисање нерентабилних предузећа није могло да се спроведе, јер је држава покушала да помагањем ове одржи; Не постоји ни једна земља, која није пскушала да задржи пад цена сировина. То је било природно, јер је пад био тако велик и криза је обухватила тако много производа, да би у свим аграрним земљама и земљама богатим сировинама много већи део становништва, него у прошлим кризама, без ове помоћи био руиниран.

Редукција производње сировина

Ова година је показала у свим већим земљама које су богате сировинама, да су помоћне акције могле само привремено да задрже пад цена. Ниске цене из 1930 године су прекорачене. Код неких прозивода, као каучука, пшенице, бакра, постигнут је најнижи ниво у задњих неколико децевија. У првом реду, последњег лета доживели смо слом највеће помоћне акције, слом америчког фармборда, пошто је већ „раније канадски пшенични пул стварно банкротирао.

raz

Разлог лежи у томе, да су се помоћне акције у главном на то ограничиле, да ублаже притисак понуде, стварајући велике резерве. Али показало се, да није довољно повући залихе са тржишта, И резерве у магацинима делују на цене већ и због сталног страха, да неће бити сретстава да се дуго држе. Ако потражња остаје иста, тада може са стране понуде наступити побољшање цена само онда, ако се продукција редуцира. То нису могле помоћне акције да спроведу. На против, често пута су довеле до проширења продукције. Осигурањем чврстих цена омогућени су већи добици продуцената, ако довољно прошире продукцију. Најпознатији пример је помагање каучука по Стевенсоновом плану. Енглеска је покушала 1922 да подигне цену каучука, ограничивши извоз из Цејлона и Малајског архипелага, Она је тиме повећала цену од 6%/, пенсе на 418 | 1925 године. Последица је била да су урођеници у Холандској Индији у необичној великој мери проширили своје насаде каучука, које се више не могу смањити, Цена од 1925 године пада стално и данас не износи ни половину најнижег нивоа пре почетка помагања.

„Ограничење с продукције сировина, што до сада помоћна акција није успела да спроведе, чак делом им онемогућила, постићи ће се сада даљим падом цена, Док је ове године продукција сировина приближно досегла прошлогодишњу продукцију — сасвим супротно од индустријске — сада су створене претпоставке за то, да продукција у следећој години буде много мања него је била овогодишња, Најважније прекоморске земље редуцирале су засађене површине за 20%. У америчкој продукцији памука сада се ди-_ скутује о једном плану фармерских савеза, који предвиђа умањење засејане површине за 50%. Европска произво

%