Народно благостање

| Страна 8 -

шећерне репе је тако јако ограничена, да се за 1931/82 годину очекује продукција од 4.14 милиона тона према 6.26 милиона прошле године. Продукција калаја је редуцирана од 190.000 тона 1929 године на 109 тона, а продукција цинка ограничиће се за округло 50% просечне продукције 1927 до 1930 године.

Велико редуцирање продукције, проузроковано сталним падањем цена и у овој години, омогућава. да се читав низ сировина прилагоди опалим потребама у кризи. Тиме су са стране понуде створени предуслови са заустављање даљег пада цена. _

su dovršili svoj izveštaj. To se

Izveštaj odbora stručnjaka

sijom o formalnoj kompetenciji

odbora. Spor je Ostao isti kao i pre njegovog sastanka, da li o. послова око odbor: stručnjaka ima da 15рицје, како је #0 ргеду депо и Јап- аграрне реформе у Чехо-

govom planu, samo sposobnost Nemačke da plaća reparacije ili u opšte njenu sposobnost plaćanja. Sporno je bilo dalje pitanje, da li odbor stručnjaka treba reparacionoj konferenciji vlada da stavi predloge i da joj preporuči određeno rešenje, ili da se ograniči samo na izlaganje i prikaz činjenica. U glavnom francuska teza je pobedila, da bi predloži i sugestije za konferenhčiju vlada značili prekoračenje odborove kompetencije ı da on ima samo da ispituje mogućnosti plaćanja reparacija sa strane Nemačke. Izveštaj se ograničava u glavnom na

opširah prikaz nemačkog finansijskog stanja. Tek je na kraju |

izveštaja odbor vrlo oprezno naveo neke zaključke.

Prvo, kao najvažniji rezultat ispitivanja je konstatacija, da Nemačka nije u stanju da posle isteka. Huverovog moratorijuma plati uslovljeni deo reparacija (1.3 milijarde). Podelom na uslovljeni i na neuslovljeni deo reparacija priznato je stvarno dalje postojanje Jangovog plana. Predlog da se ukinu reparacije za četiri godine, i mnoge dalekosežniji ·-predlozi Nemačke i Holandije nisu usvojeni, pošto Francuska nije mogla da pristane na'fto, jer bi to značilo da Nemačka može čefverogodišnju reparacionu pauzu iskoristiti za podmirenje svojih privatnih obveza. Time bi bilo indirektno rešeno staro pitanje O prioritetu Daj ili reparacionih dugova na štetu Franc сизке. ·

· Na kraju izveštaja upozorava se, da. je nemački problem razlog: za porast finansijskih feškoća u svetu. On zahteva zajedničku saradnju svih vlada u ovom pitanju. Ako se to ne dogodi, onda su sadanje teškoće samo predznaci dalnjih katastrofa. Transfenranie iz jedne zemlje u drugu u tako velikom obimu, da je 'Dilans plaćanja u pitanju, mora sadanji haos pooštrili. Ali oslobođenje dužničke zemlje od jednog nepodnošljivog tereta može :đa znači, da se teret prebaci na poverilačku, koja nije sa svoje strane u stanju da ga snosi. Jedini korak, koji bi mogao ponovo. uspostaviti poverenje je prilagođavanje svih međudržavnih dugova na sadanje teško stanje u svetu. To je stari apel Francuske na Ameriku da reducira ratne dugove, da i ona može Sa svoje strane reparacije. Ali je američka parlamentarna diskusija o rafificiranju Huverovog moratorijuma upravo pokazala, kako je za ovo Amerika malo raspoložena.

(Glavni deo izveštaja sadrži iscrpan pregled finansijskog stanja Nemačke. Interesantne su konstatacije o prilikama koje su dovele do krize. Nemačka je od 1924. primila 18 milijardi inostranog kapitala, od toga su 10.3 miliona upotrebljeni za plaćanje reparaćija. Ukupno, Nemačka je investirala od 1924. do 1929. okruglo 33 milijarde, od toga 22 u javne svrhe. Izveštaj veže uz ovo opflimističku opasku, da budući razvoj Nemačke ne može da se prosuđuje na temelju današnje krize.

Ova će biti smenjena novim poletom, koji će omogućiti. pof- |

puno iskorišćenje privrednog kapaciteta Nemačke.

Nije raspravljeno pitanje, na kojem je Nemačka veoma”

Upravo pred Božić stručnjaci

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

insistirala, da li šui u kol

|

тератасцје ПИ hemalke паре. | Ali izveštaj utvrđuje, da reparacije ni u kojem slučaju neće u. okviru povećane sveske trgovine dobijati sve manje značenje, kako se to smatra u Jangovom planu. Upravo je obrnuto. Usled. pada novca reparacioni tereti porasli su za 40%. | Као i u bazelskom” izveštaju od prošlog avgusta, koji je ispitivao sposobnost plaćanja Nemačke u ime privatnih ромеrioca, i sada se ukazalo na suprotnost između“ чпедипагодић obveza i protekcionizma. Pojačani protekcionizam mora ohe- :· mogućiti veća internacionalna plaćanja. _ Izveštaj govori u glavnom samo o poznatim činjenicama, koje su već često iznešene, zadnji put u bazelskom izveštaju avgusta ove godine. Odbor stručnjaka nije donio nikakve ma-

Те - а 18 i terijalne zaključke o reparacijama i rafnim dugovima, nego će nije očekivalo, jer je veliki deo ! | 5 “ке

pregovora bio ispunjen disku-i

o tome rešavati konferencija političara.

Чехословачка улази у ред држава, које су биле бедем између Совјетске Русије и остале Европе у најопасније послератно време, Схвативши своју улогу тако све те државе од Финске. па до Грчке проводиле су више или мање радикалне аграрне реформе да би на време парализирале покрет сељаштва.

Уједно готово све ове државе су се тек после рата формирале као зависне националне државе. Због тога је. било потребно у првом реду стварање привредно јаке и политички задовољне базе у народу а за то је најсигурније У. ново насталим демократским државама сељаштво.

Чехословачка са огромним поседима немачког и мађарског племства с једне стране, а с друге славенским сељаштвом претежно без земље или без довољне количине земље пружила је аграрној реформи богато поље рада.

Ова се сада после 12 година напорног рада приближава свом завршетку. За 1932 г. предвиђа се ликвидирање свију послова у провођењу реформе. Треба да се склопе још последњи уговори с бившим Белепоседницима у колико их реформа до данас није потпуно или само делимично погодила. Код више од 90% свих велепоседа који су у Чехословачкој дошли под удар аграрне реформе питања су се регулисала уговорним путем. Земље које је аграрна дирекција привремено давала у најам сада прелазе у влас-' ништво закупца, .

Пред финансијским оделењем Аграрне дирекције стоји још велики посао за 1932. год. Због привредне депресије многи од нових власника не могу да задовоље својим обавезама. Све платежни заостаци који премашују суму од 200 чк. осигураће се интабулацијом и у будуће ће се присилно. утеривати, свакако с обзиром на материјално стање новог власника.

Такођер се спрема организовање привредне контроле над новоотвореним поседима, стварање сталног контак-. та међу овим и кредитним заводима, осигурање мелиораци-. оних радова на подељеним велепоседима и друго.

Велика пажња посвећивала се за све време статистич-_ ком раду у циљу обавештавања јавности о току аграрпе реформе. Овај посао треба такођер да: се приведе крају особито с обзиром на захтев Међународног Пољопривредног Института у Риму, који приправља издавање упоредне статистике аграрних реформа европских држава.

Такође и послови око провођења реформе у шумарству су пред завршетком. Акција етатизирања шума већ је завршена ; ради се још о прелазу шума у општинско власништво. У ту сврху је потребно прво закључење општин-. ских зајмова у размеру према откупним сумама.

Привредни и политички интереси говоре да се неољрсђени односи, које је изазвала аграрна. реформа што пре ликвидирају. Чехословачка у последње време особито наглашава потребу ојачања пољопривреде.

словачкој –|