Народно благостање
2. јануар 1932.
k
уравнотеженост пољопривреде и индустрије је нај-
боља гарантија здравих социјалних односа. Полазећи с тог становишта најлакше се разуме интензивни рад Чехословачке на завршавању радова око аграрне реформе.
· Privredni plan francuske _ је interesantan zakonski proje-
_ ___vlade kat o planu nacionalne privredne mobilizacije i uputio senatu na dalju raspravu. Prema njemu francuska država treba da izvede radove u visini od gr mili-
iarde franaka. Suma se deli na razna ministarstva, a najveći
iznos od 1.200 miliona otpada na Ministarstvo javnih radova.
Misao je stara. Već godinama diskutuje se u Francuskoj o planu mobilizacije nacionalne privrede. Naročito 1929. godine za vreme vlade g. Tardjea. Ali je uvek smetnja za izvođenje bila podvojenost francuske vlade i partija, i prigovor da država
ne treba da javnim radovima konkuriše privatnoj privredi. Tako |
ie dosada realiziran samo mali deo plana u visini od 670 milijona franaka. I plan koji je sada prihvaćen ne sadrži mnogo od prvobitnog projekta. Kriza ga je posve promenila. Promenio se opseg plana. Ne više kao pre 50—60 milijardi, nego samo 31i|,, i javni radovi departmana i opština u visini od 11|, miliјата апака. Promenio se i cilj plana. Prvobitno se nameravala pobolišati bogata nacionalna privreda, a sada obraniti od najgorih posledica Rrize. To pokazuju upute koje su izdane za sprovođenje. Prema njima radovi Treba da se podele na čitavu zemlju, da se na taj način na mnogim mestima stvori što više mogućnosti za uposlenje. Program treba da se počne odmah izvoditi i samo takovi redovi da se izaberu, koji zaposljavaju što veći broj radnika. I ma kraju, promenili su se predlozi za finansiranje plana. у
Ranije su trebali da budu iskorišteni viškovi francuskih državnih finansija. Ali pošto danas irancuske državne finansije pokazuju deficit, to više ne dolaze u obzir. Sada se misli da se iskoriste sretstva francuske državne amortizacione blagaine ili da se emituju obligacije sa tridesetogodišnjim rokom.
Pod pritiskom krize veličajni plan javnih radova, pomoću viškova državnih finansija za mo molibizaciju nacionalne privrede postao je program iz nužde, koji treba da otstrani najpre posledice krize. Po tome je sličan mnogobrojnim planovima za javne radove koji se već godinama postavljaju u velikim zemljama sa aktuelnom krizom, ali koji nisu nikada tamo izvedeni zbog nestašice kapitala.
Proglašenje moratorijuma za inostrane dugove bilo je za Madžarsku neizbežno. De facto on postoji već duže vremena. U vladinoj uredbi od 22. decembra o transfermoratorijumu dobio je samo svoju pravnu formu. Madžarska će prema ovom u toku od godine dana kamate na sve dugoročne dugove, sa nekim izuzecima, pokrivati u pengama. Ovi se neće neposredno isplaćivati poveriocima nego će se uložiti u specijalni fond Narodne banke. Isplate poveriocima vršiće se prema postojećim zalihama u inostranim platežnim sretstvima u O 0 sa Рта Banke za međunarodne obračune.
Transtermoratorijum 1 Mađdžarskoj
Da bi se kredit države poštedeo učinjen je iznzetak za dugoročne državne dugove, koji su garantirani; tako za 71/ % zajam Lige Naroda od 1924. g.; za hartije Caisse Соттипе i za bonove državne blagaine iz 1931. godine. Kamate za ove i dalje će se pokrivati u inostranim platežnim sreistvima, dok će se kod ostalih javnih i privatnih dugoročnih dugova pokrivati u pengama. Za kratkoročne privatne dugove vlada 5 Zatražila kod poverilaca G6-mesečnu prolongaciju.
Madžarski dug inostranstvu, prema podacima komisije
HAPOJIHO.
Francuski parlament odobrio
БЛАГОСТАЊЕ Страна 9
Lige Naroda, iznosi 4 milijarde penga. 2.6 milijardi su dugoročni
dugovi, od kojih otpada na državu 1.6 milijardi, a na javne in-" stitucije 0.5. Godišnji kamati na ovaj dug iznose oko о |
liona penga.
Unutarnje političke i privredne prilike Madžarske i obaveze koje je dužna da plati na osnovu mirovnih ugovora prouzrokovale su nafomilavanje inostranih dugova u гагтепта
koji danas daleko prelaze njenu sposobnost otplaćivanja. Ра daci države na nesrazmerno. veliki birokratski aparat i vojsku, koji su glavna potpora grofokratskog sistema današnje Ma-
džarske, glavni su uzrok deficita državnih financija.
Jednostrana politika koja je uvek išla samo u prilog ve·leposeda, osim foga još faktori međunarodnog karaktera, iza-
zvali su današnje bedno stanje privrede. Indeks cena agrarnih proizvoda snizio se od 1928. g. od 127 na 81. Kupovna moć poljoprivrede snizila se u isto vreme za više od 30%. Prosečni mesečni izvoz spao je od 68 miliona na 55 miliona.
Uz takve prilike Madžarska je bila prisiljena da proglasi moratorijum da bi zadržala ono malo deviza neophodno potrebnih za uvoz u svthu održanja produkcije. Kontinuitet produkcije i stabilnost penga bili su odlučujući mofivi madžarske vlade kod proglašenja moratorijuma. | |
Nasilno sniženje uvoza kojim se objašnjuje izvozni Vi-. i šak u oktobru i novembru o. с. ne može za duže vreme
aktivizirati trgovinski bilans, jer će susedne zemlje primeniti isti metod i time pogoditi izvoz Madžarske. Premda je za pokriće kamata za navedene izuzetke od moratorijuma potrebno
samo 100 miliona penga, to će, sudeći prema dosadanjem ·
stanju trgovinskog bilansa, i ovo biti samo s velikim naporima
ostvarljivo. Premda se Madžarska u svojem moratorijumu uop-
šte nije odrekla plaćanja inostranih dugova već je veoma mudro definirala da će ove platifi u koliko bude imala inostrana platežna sretstva, jasno je, da je To obećanje samo na papiru.
Stabilnost penga nalazi se u velikoj opasnosti. Država računa da će sume, koje će se sakupiti u fondu za otplaćivanje inostranih dugova u domaćoj valuti, poverioci opet staviti na raspolaganje madžarskoj privredi. Time bi se svakako izbeglo povećanje emisije.
Komisija Lige Naroda je podvukla neophodnost sniženja budžeta za 190 miliona penga. Vlada se saglasila, ali će za ostvarenje ovoga predloga morati da vodi još velike borbe. Sniženje budžeta u prvom redu pogađa personalne izdatke a
to znači najaviti borbu dosadanjem birokratskom i militaristi-.
čkom režimu grofokratske Madžarske. Kako vlada kod dana-
šnjih prilika ne može da računa sa novim inostranim kreditom.
u Cilju pokrivanja budžetskog deficita, to ona ima Samo da bira između uravnofteženja budžeta ili inflacije.
Privremeno, moratornijum znači rešenje pitanja inostranih dugova. Državne finansije za ovu budžeftsku godinu biće пеkako uravnofežene, s jedne strane sniženjem izdataka a s druge pomoću zajma sklopljenog letos u visini od 5 miliona funti.
O boljim izgledima za budućnost može biti samo govora, ako se urede državne finansije i izmeni sadašnji kurs međunarodne trgovinske politike.
Берзе у Немачкој још увек су затворене и акција за њихово отварање завршила се привремено дозволом отварања берзанских просторија три пута недељно, где берзански интересанти могу да разговарају о курсевима, али не смеју правити никакве послове. Ванберзанско телефонско пословање између банака и маклера, и: ова: усмена берза, без дозволе публиковања: кур-
Шта се дешава на берзама у Немачкој
'| севи, треба да послуже за сузбијање црне берзе, и да чине
неко прелазно стање ка потпуном отварању.
| |