Народно благостање

Страна 26

— Одржана је скупштина шумског индустријског др-

варског предузећа Добрљин— Дрвар „ЛПипад на којој је иза- ·

бран овај управни одбор: претседник Панта Грујић, генерал у пенз., затим Спасоје Пилетић, министар у пенз., Егон Ловичић, лиректор Бановинске штедионице Загреб, Светислав Милосављевић, генерал у пенз., Коста Спасојевић трговац из Ниша, Милан Петровић, трговац, Бос. Крупа, инж. Богосав Косовић, помоћник министра у пензији, Петар Вуковић, трг. из Дрежника, Смајо ћемаловић, поседник из Мостара. У Надзорни одбор су ушли г. г. Џетар Муса, трг. Мостар, сман Репић шк. надзорник, Бихаћ, Др. јосип Санцин, адвокат, Љубљана, Жарко Влахо директор банке, Мостар.

— Енглески рудници угља налазе се у врло тешкој кризи. Према најновијим подацима рударског савеза, достигли су губитци у последњем тромесечју 1931. године рекордне губитке са 387 хиљада енгл. фунти. То је углавном последица отежаног увоза у Француску, која је контингентирала 75% од просечног увоза у 1928. и 1930. години и увела додатну царину од !5% на увоз оних земаља, које немају златно: важење. -

— Nemački kartel finoos biena je odlučio da spusti svoje prodajne cene za 10%. Redđukcija će Imati retroaktivno dejstvo i važi od 1. decembra. Isto tako su proizvođači aluminijuma od 1. januara reducirali cene svojih proizvoda i fabrike Dojče Linoleumverke i Rajniše Linoleumverhke za 11 do 15%.

— Dve najveće čehoslovačke iabrike automobila, „Praha” Škoda” izvršile su fuziju. Novo društvo zove se „Motor” i 1. јапцага росејо је за гадот.

1 22 од

— Ркодикеца пођа и Роцекој ха ртућ дезећ тезес! 1931. godine 12108! 27,565.000 tona prema 26,971.000 u isto vreme u 1936. godini. Od toga je potrošeno u samoj Poljskoj 13,618.000 tona prema 13,997.000 u 1930 godini, a izvezeno 10,448.000 prema 9,096.000 tona u prethodnoj godini Prema tome višak je na koncu septembra 1931. godine iznosio 3,499.000 prema 3,878.000 vona 1030. godine.

— Švedska će skoro zamalno povećati svoju proizvodnju zlata, čim :bude izvršen program radova na rudniku u. Bolidenu i na topionici u Romskeju Ккоџ се trajati do juna ove godine. Posle toga datuma freba da se ostvari godišnja proizvodnja od 12 tona zlata, 24 tone srebra, 90.000 tona pirita, 7.450 tona ејек тонракос bakra i 55.000 tona arsena. Računa se da će rudnik u Bolidenu moći dati na svaku stopu dubine 660 zlata i po tom spada na Treće mesto među svim rudnicima zlata na svetu. Eksploataciju ovog rudnika ima Sosiete Minijer de Boliden sa kapitalom od 42 miliona švedskih kruna. Misli se да се društvo, čim uspe dati puni kapicitet proizvodnje rudnika, moći pokriti sve Troškove prodajom izvađenih metala i drugih mineralnih supstanca sem zlata, koje će prema tome ostati kao čista dobit u društvenoj bilansi.

— Tri najveće iabiike svile и Веја, Зое де Тибџе, Soie de Viscose i зоје artiHcielle d'Obourg, posle dužeg pregovarania stvorile su jedan komsern, koji će imati dominantan položaj na bejgiskom tržištu svile. Pored toga, sva preduzeća će sprovesii racionalizaciju proizvodnje i organizovati zajedničku prodaju. sada se u Francuskoj vode pregovori za ikartelisanje inqausiri|e svile. Smatra se, da su ovo potrebne pripremne mere za stvaranje jednog internacionalnog kartela svile.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр. 2

ТРГОВИНА | 1 . — Аустриска спољна трговина у новембру била је па-

сивна за 83 милиона шилинга. Увоз је износио 189.8 мил. ши- .

линга а извоз 106.8. У поређењу са октобром увоз је порастао за 197 милиона, OK је извоз опао за 11.5 милиона. Према новембру прошле године пасивност се је повећала за 6.6 милиона шилинга. Дакле, успркос свих покушаја и мера да се ограничи и смањи увоз у Аустрију, он је не само остао исти, нето се у поређењу са октобром повећао, док је извоз пао. То је само доказ, да су Аустрији неопходно потребни страни производи, а- нарочито аграрни, и да се њихов увоз не може спречити никаквим присилним мерама, као што смо нагласили у једном од ранијих бројева.

— Наш контингент за увоз производа дрварске индустрије у Француску у првом тромесечју тек. год. утврђен је на 5.763 тона обичног дрвета искључујући прагове. Исто тако добили смо контингент од 280 метричких центи за израђевине од дрвета. :

У последњем тромесечју прошле године је Француска предвидела за нас годишњи контингент од окгругло 36.000 тона, сада је тај контингент као што видимо сведен на округло 24.000 тона. Наш контингент за извоз дрвета у Алжир

остао је непромењен т. ј. 44.500 тона (годишње), од чега је

80% мекано дрво.

САОБРАЋА]

— Naša rečna plovidba ima па raspoloženju svega 2.464 lađe od kojih je 198 teretnih, 50 putničkih, 38 mešovitih, šlepova od kovina 622, od drveta 627 , ostalo otpada na mamje lađe. Lađa sa parnim i motornim pogonom imamo 316 sa 45.699 konjskih sila, a od toga otpada na brodove 125. Broj lađa se prema prošloj godini povećao za jednu četvrtinu. Promet u 1931. godini je iznosio 2,947.700 tona od čega je domaći uvoz 1,608.800 a izvoz 672.600 tona. !ranzit pretstavlja cifru od 1,013.600 ton Broj putnika iznosi 3,978.296 osoba i veći je za 600.000 od prethodne godine. |

КРИЗА У хамбушикој луци повећала се тонажа бродова без посла за 250.000 тона, тако да је сада укупна тонажа незапо-

слених бродова 700.000 тона.

— U prošloj finansijskoj godini, koja se završila 31. oktobra 1931. godine u Americi su zatvorile šaltere 2.342 banke sa ulozima u iznosu od 2.608.729.000 dolara.

— Beoi nezaposlenih u Engleskoj pao je prošle nedelje za 65.883 na 2.506.710 osoba.

— Mo skoro, Belgija {je bila zemlja sa malim brojem neuposlenih radnika. Međutim, u zadnje doba njihov broj brzo raste, a naročito delimično nezaposlenih. 1. |ula 1930. bilo je nezaposlenih sveca 12.226 a 1. oktobra 1931. 75 hiljada, delimično nezaposlenih bilo je 1. jula 15.985 a 1. oktobra 125 hiljada. Ovo je veoma veliki procenat nezaposlenosti, kada se uzme u obzit da ı Belgiji ima svega milion i po radnika. Protiv, nezaposlenosti osigurano je svega 120 hiljada.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Годишње скупштине 31. јануара: Хомољска привредна банка а. д. Жагубица (редовна). | | 6. фебруара: Техничка банка а. д. Београд (редовна.)

ПРЕЂЕ

вивнниницицинса

KR. Ка. OUN & CO. : кнез Михајлова 39.

Бишмпиинирипилаципаицививнввивиглипанимцннианининимнининнипинизини

пппсиннилпоиввививиашптпадаосвиннинанос ош нов ооипвннвишн вам инишшиипоипиаиоанонаннишанонлцонаовинлапишнининанниаиннинив ве · "

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д. :: НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

ЗАГРЕБ

Бериславићева 7.

БЕОГРАД

аииннннннини