Народно благостање

9. јануар 1932.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 25

— Belgijski budžet za 1930. god. deficitaran je za okruglo milijardu franaka. Vlada je nameravala da sklopi zajam za njegovo pokriće, i već je za to dobila odobrenje parlamenta. Međutim, kako je sada nepovoljna situacija na novčanom tržištu za епизији 2ајтоуа, 10 је vlada odustala od toga, i zatražila ie od parlamenta odobrenje da izda 500 hiljada franaka državnih bonova, što je posle duže diskusije i odobreno. Međutim vladin predlog da se mobilizuje 310 miliona franaka bonova železnica Rajha, koji pripadaju Belgiji, partamenat nije odobrio.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Posle mnogih država i Italija je pristupila kontingentiranju uvoza. Motivi kojima se vlada rukovodila pri preduzimanju ovih mera su, kako se u vladinom ekspozeu kaže, pristupanje ostalih država sistemu Rkontingentiranja, teškoće italijanskog izvoza u druge dražve i delicit trgovinskog bilansa. Arftikli koji su obuhvaćeni ovim aktom limitativno su mabrojeni, i to: automobili, svila i svilene tkanine, kata, uleđeno meso, đubre, konzerve i riba, jaja, drvo, duhan, električni pribor, staklarije, telegraiski i felefonski aparati. Ministar poljoprivrede, trgovine i industrije dobio je ovlaštenje da ovu listu može još po potrebi i proširiti. Vladin ekspoze maglašuje da će sistem kontingentiranja prestati čim se međunarodna trgovina normalizira. — Naš dosadašnji provizorni trgovinski sprazum sa Rumunijom, koji je isticao koncem decembra 1931. godine produžen je za 6 meseci.

— Уговори о клирингу наилазе на тешкоће одмах чим ступе на снагу. Тако један од првих уговора, између Швајцарске и Аустрије не може да се спроведе, јер Швајцарци плаћају директно својим аустријским лиферантима у швајцарским францима место да их полажу код Швајцарске Народне банке. Аустрија је због тога пооштрила своје девизне одредбе забраном сваког приватног клиринга. Преговори Аустрије са Пољском нису још ни завршени, јер Пољска тражи да се угаљ изузме из уговора о клирингу, и да се плаћа швајцарским францима. Са Италијом је уговор склопљен, али још није ступио на снагу. Преговори о клирингу између Аустрије и Југославије су завршени и потпис уговора очекује се ових дана. На темељу овога уговора биће омогућен новчани саобраћај између обеју земаља у оквиру девизних одредби. Видећемо како ће функционирати.

— Belgiska i holandska vlada potpisale su konvenciju po kojoj su se obe vlade obavezale da ne zabranjuju ili ograničavaju Uvoz ili izvoz :onih artikala, koji su za drugu stranu od osobite važnosti. U ostalim slučajevima vodiće se pregovori, da se šteta koja bi zabranom ili ograničenjem uvoza nastala koliko je moguće ukloni. ~

— Po novom zakonu o kontroli stoke, izvoza stoke i stočnih proizvoda osniva se kod Zavoda za unapređenje spoljne trgovine jedan stručni odbor koji će sa zavodđom vršiti među izvoznicima raspodelu izvozne stoke i stočnih proizvoda u granicama kontingenata utvrđenih pojedinim trgovinskim ugovorima. U stručni odbor ulaze pretstavnici ministarstava trgovine i invlustrije, poljoprivrede i finansija, zatim poljoprivrednih organizacija i društava. Izvoznici se moraju registrovati kod Zavoda za unapređenje spoljne trgovine do 10. januara t. ec. Pod primenu ovoga zakona dolaze goveda, konji, svinje, ovce, koze, živad, jaja, mleko i mlečni proizvodi.

— Неке стране фирме покушале су да придобију немачке лиферанте да за лиферовану робу примају исплату у немачким хартијама од вредности. На овај начин хтеле су да заобиђу. оне девизне прописе, по којима износ добивен од продаје немачких ефеката има да остане у Немачкој.

— Немачко-мађарски трговински уговор од 18. јуна 1930 ступио је на снагу 28. децембра 1931. Али преференнијал за пшеницу неће се завести, док све државе које ужи-

вају клаузулу (највећег повлашћења не буду дале свој пристанак.

— Немачко-румунски трговински провизоријум, који је постојао између обе државе продужује се до краја фебруара ове год. У међувремену, предузеће се кораци код оних држава које нису пристале на преференцијал. Румунија има право да извезе у Немачку 7.000 комада стоке и 80.000 свиња.

— Пољска влада је увела нове увозне забране на неке артикле који се у Пољској уопште не производе или се производе у недовољној мери. А то су производи машинске и електро-техничке индустрије. једновремено с тим вестима пољска влада намерава да у новим трговинским уговорима одобри изузетно појединим државама увозне контингенте за те артикле. Из овога се види да су ове протекционистичке мере само сретство којим Пољска жели да постигне у новим трговинским уговорима што ефикасније контра уступке од држава којима даје поменуте контингенте.

Сем тога влада је наредбодавним путем повисила царине за извесне артикле, а за текстилне производе увела је једну врсту извозне премије, на тај начин што се приликом извоза текстилних прерађевина враћају царине које су наплаћене приликом увоза текстилних сировина и полуфабриката. Најзад предвиђају се царинске олакшице код увоза морским путем.

ИНДУСТРИЈА

— Osečka fabrika šećera završila je ovogodišnju kampanju. Fabrika je u ovoj godini preradila 10.300 vagona šećerne repe u 1.135 vagona šećera. Melase je dobiveno 400, a suvih rezanaca 370 vagona. Za vreme kampanje u fabrici je bilo zaposleno 1450 radnika, koji su radili 70 dana.

— U Goraijoj Šlezjji je došlo do otkaza svih taritnih ugovora između radnika i industrijskih preduzeća. U toku idućeg meseca će doći ponovo do pregovora. Vlasnici preduzeća su izjavili „a će tražiti redukciju nadnica za 40%.

— Познато француско индустриско предузеће азотг Фосфат Тимисиен (сопствена сретства 200 милиона франака) објављује ових дана са великим задоцњењем биланс за пословну 1929.130. годину, који обухвата 18 месеци; исказана је чиста добит од 12 милиона франака према 18 милиона у претходној години (од свега 12 месеци). Номинала акције износи 125 франака. Крајем 1930. године курс је износио преко 600 франака; како је дошло до тешкоћа Банк Насионал де Креди и Контоар Лион—Алман почеле су и акције овога предузећа, које припада њиховом концерну, рапидно да падају; кад је Контоар пао под стечај нотирале су акције друштва Фосфат Тимисиен 65 франака. После оставке претседника Венсана и промене управе, курс се у новембру 1931. године поправио на 85 до 90, али је после објављеног биланса поновно опао, а крајем децембра 1931. године нотира 56 франака. За претпрошлу пословну годину плаћена је дивиденда од 16 од сто а за ову је одлучено, да се не приступи исплати дивиденде, већ да се добит употреби за дотацију фондова и отписа. За нас ово је предузеће од нарочитог интереса, пошто је мајоритетни акционар Електро-хемиског предузећа „Ла Далмасиен“ у Сплиту.

— У Белгији је основан картел вештачке свиле, коме су приступили сви произвођачи, да би на тај начин могли сузбити конкуренцију холандско-немачких конкурената.

— Румунске металске радпонине из Копса-Мица и Цуфир—Букурешт „Узинеле металургице“, које имају капитал од 609 милиона леја, закључиле су повишење главнице за 200 милиона леја у готовом, издавањем 400—500 нових акција. Досадашњи капитал уплаћен је само у износу од 200 милиона леја, док су осталих 400 милиона држава и фирма Викерс дале као улог у натури (апор).