Народно благостање

Страна 24 НАРОДНО

ПОВЧАРСТВО

= У последњем тренутку сазнали смо да је у Немачкој

утврђена пасивна каматна стопа за све новчане заводе на 4% |

на улоге без отказа, која се пење до 5% према томе, колики је отказни рок. Камате на потраживања нису још одређене, али се воде преговори.

Ово је први пут да се у једној а капиталистичкој земљи одређује висина намате за све заводе без разлике,

— Вапка ха тедипагодпе обгасипе će na svojoj prvoj sednici ponovo raspravljati o austrijskom zajmu od 60 miliona šilinga, čije je rešenje u oktobru prošle godine bilo odgođeno.

— Dreezdener bank stapila je kao komanditista u bankovni zavod Wilhelm Ahiman u Kielu, koji već postoji 80 godina. Uprava banke ostala je u rukama dosadđanjeg vlasnika.

— bilansna snma Chase Nafiomal Bamk, najveće banke na svetu, iznosila je 31. decepibra skoro 2 milijarde dolara. Glavnica i nepodeljeni dobitak iznose 291 milion, gotovina i harije od vrednosti 333.6 miliona, dužnici 1.15 milijarde, a depoziti 1.5 milijarde.

— Ba cenBHHH посебног финансијског одбора, кога je амерички сенат установио да испита како је деловао извоз капитала на ликвидитет америчких банака, претседник Чез НПешенел Бенк Алдрих рекао је, да је 100 америчких банака дало Немачкој свега 1.170 милиона дорала дугорочних зајмова, 665 милиона краткорочних кредита и 243 милиона капитала инвестираног на разне начине. А то је само 3 и по од сто од укупног капитала ових 100 банака и 37% кредати давих у иностранство. Исто тако је и Ото Х. Кан, члан фирме Кун, Леб и Комп. изјавио, да кредити дани Немачкој нису имали никаквог утицаја на ликвидитет америчких банака.

—- Улози код међународне банке за обрачуне и даље падају. Билансна сума за децембар достигла је најнижи ниво од како банка постоји у износу од 1040.8 милиона швајцарских франака, што је мање за 65.5 милиона него у октобру.

— Чехословачке штедионице у 1030. години. Према податцима Чехословачког државног статистичког бироа постојало је у 1930. години 366 штедионица (од тога 364 регулативних) са 18.06 милијарди кч. улога на штедњу. Улози по текућим рачунима износе 1,59 милијарде а резервни фондови 998.8 милиона кч. Кредити су исказани ca 11.47 милијарди Динара. од чега отпада 6.894 милијарди на хипотекарне кредите а 3 милијарде на комуналне зајмове. Све штедионице исказују укупну чисту добит од 1445 милиона и губитак од 8 милиона кч.

— Poljska Banka je ove godine smanjila dividendu na 12%. Prošle godine iznosila je 15 na akciju od 100 zlota.

— Narodna banka traži od svih ustanova i ličnosti koje imaju ma po kom osnovu .dugove u inostranstvu da joj dostave odmah izveštaj o njihovom stanju na 31. decembra 1931.

— Ministar finansija izmenio je pravilnik o regulisanju prometa devizama i valutama. Dok su se do sada mogle да ртоdaju devize samo uz pismenu obavezu kupca da će robu uvesti u zemlju, sa 'a se traži originalna faktura i carinska deklaracija o uvezenoj robi. Suma od 3.000 dinara, koju su putnici pored 10.000 dinara u stranoj moneti, mogli izneti iz zemlje u dinarima, svedena je na 2.000 dinara. Narodnoj banci će se morati ponuditi 80% uvezenih deviza mesto 50% kako je do sada bilo. Ostatak od 20% mora se istog dana prodati na berzi uz pismeni izveštaj Narodnoj banci U inostranstvo se sada može

БЛАГОСТАЊЕ | ____Бр а

БАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

poslati 3.000 dinara samo jednom mesečno, dok je do sada to

moglo biti neograničeno puta.

— Narodna banka produžila je rok označavanja poviše-

nja nominalne vrednosti od 500 na 3000 dinara do 31. maja

1932. godine.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Banka Spejer iz Londona dala je na znanje da ona raspolaže sa potrebnim Tondovima za isplati kupona E mađarskog gradskog obligacionog 7il % zajma Loan 1925. 7% mađarskog zajma od 1926. Što se tiče TEN '%-пог од 10 banka je primila 173.500 dolara za isplatu obligacija prema

· paritetu, ali ne poseduje još 96.500 dolara za isplatu obligacija

7 % zajma od 1926. godine.

— DeHlicit engleskog budžeta za prvih devet meseci fekuće godine iznosi, prema službenom saopštenju ministarstva finansija 203.752.903 funte. Prihodi su iznosili 444.774.518 funti a rashodi 648.527.484. Međutim, ministarstvo finansija naglašava, da ova} veliki delicit ne zabrinjava, jer otprilike | poreza,

uvedenih od nacionalne vlade uplatiće se tek u zadnjoj četvrti finansijske godine, dakle od 1] januara do 31. marta.

Leteći dugovi Engleske iznosili su 31. decembra 1931. godine 727.480.000 iunti. Prema martu 1931. godine vidimo porast za 135.156.000 iunti.

—U vezi sa aoiaskom biv. turskog ministra Šukri bega u Pariz očekuje se regulisanje turskih dugova. Glasovi o nameri {urske vlade da briše budžetske pozicije iduće godine o otplati dugova preuranjene su. Svote određene za otlatu dugova deponira|u se za sada redovito u visini od jedne trećine od ukupne sume u Otomanskoj banci. Kurs otomanskih zajmova se u zadnje vreme znatno popravio, posle najnižeg kursa u početku decembra. — Уредба о опорезквању побеглих капитала из Рајха од 8. децембра 1931. год. погађа све пореске обвезнике који су после 31. марта 1931. год. и пре и после 1. јануара 1932. напустили место боравка у земљи или обично место боравка у иностранству у сврху избегавања плаћања пореза. Свима онима који два месеца после ступања на снагу ове уредбе нису платили сав порез на побегле капитале и нису донели доказ о томе да су се поновно настанили у земљи, заплениће се иметак и издати за њима потерница. Финансијска управа може прогласити неважећим отуђење иметка извршено од стране пореског обвезника пре прогласа о заплени.

— Преговори о пролонгацији приватних немачких дугова у Берлину наилазе на велике тешкоће. Банкари су уви– дели да Немачка не може да плати. Питање је сада да ли ће се моћи добити и 10% годишње од замрзлих кредита. Врло важно је питање камата, које су код прве пролонгације биле веома високе, и данас их немачка привреда не може никако да плати. Немци траже њихово снижење.

— Mumtinski državni dugovi, prema izveštaju profesora Tutuka u „Argusu” iznosili su okruglo 125 milijardi leja, i to: Inostrani dugovi 111.886.782.310

Unutarnji konsolidirani dugovi 12.290.960.760 Unutarnj: leteći dugovi 687.625.430 Svega Ž 124.865.368.500

U ovu sumu nisu unešeni posebni dugovi autonomnih ka-

sa. Ratni dugovi uračunati su, i iznosili su na dan 31. dec. 1931. Francuskoj 520 mil. zlatnih franaka, Engleskoj 19.12 mil funti, -

Haliji 125.7 mil. lira, a Sjedinjenim Državama Amerike 50.9 inil. dolara. ~