Народно благостање
у
Страна 230
ide mnogo dalje; on identifikuje Sebe sa ini јела i poziva me da što pre javno obrazložim moje krilaticč.
Po sebi se razume da poziv pg. Dožudića. nije dovdljan povod za mene za ulazak u analizu pojmova ekonomskih i tehničkih — prenida nameravam da prvom zgodnom II to učinim.
Istina g. Dožudić me poziva da: to učinim Što pre, odi “u istom napisu on opoziva posredno taj sVoj poziv ulazeći sam u
analizu ekonomskož i tehničkog. Neobična je metoda rada 2:
Dožudića kad me u jednom istom napisu prvo poziva da obrazložim svoje cledište rezervišući svoj odgovor za posle:i odmah zatim bez predaha ulazi sam mueritorno' u pitahje i dokazuje „naučno” „hajelementarniju netačnost mojih krilatica.”
Posle ovoga meni nije ništa drugo ostalo::do da. pređem u defanzivu t. |. u kritikii njegove argumentacije: Це
G. Dožudić tvrdi da je zajednički princip ekonomskog i tehničkog rada: izvesan cilj postići najmanjim utroškom sretstava; pri datim sretstvima postići maksimum uspeha. Zatim citira on sledeću ideju iz dela Teodora Jansena: „Osnovi tehničkog mišljenja i tehničke nauke.”
„Konačni cilj svih tehničkih zadataka je međutim uvek zadovoljenje neke čovečanske poftrebe, i prema tome, i svi teh"ја zadaci imaju izvesnu ekonomsku primesu pošto zadoOvOljenje čovečanskih pofreba jeste cili ekonomije”.
Ako je cilj ekonomije zadovoljenje čovečanskih potreba
i ako je konačni cilj svih tehničkih zadataka to isto, onda od-"
ista, izmeđ ekonomije i tehnike nema nikakve razlike. Onda i
а. ПоХифе ima potpuno pravo sa svojim rogobatnim figurama, |
народно | БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 15
да su Сана i tehnika. dva sprata jednog 15600 sveta (svet · па spratove!) rođeni brat i sestra (ko je muškog roda?) jedan i isti svet.
| Samo su g. g. Jansen: i Dožudić zaboravili da izvuku logične konzekvence a svog shvatanja. Ako tehnika služi zadovoljenju čovečanskih potreba zar ne važi to i u većoj meri za pravo i medecinu? Zar ima ljudske delatnosti koja nije posredno ili neposredno uperena na zadovoljenje čovečijih poireba? Prema tome, sve su nauke po g. g. Jansenu i Dožudiću isto što i ekonomija, jer sve imaju isti cilj. Prema tome, dalje, najveća je zabluda podela univerziteta na fakultete. Univerzitet treba zvati Ekonomijom pošto je kod nje zajednički cilj svima naukama originalan i najstariji. Ekonomist je na početku ljudske: misli, on |e praotac i. vrhovni šel sviju naučnih stručnjaka.
Samo što se sa ovim logičkim zaključkom ne bi složio ni jedan koleča ge. Dožudića, niko od njih ne bi dopustio ekonomisti da gradi kuću i leči bolesnike i ako obe delatnosti služe zadovoljenju čovečijih potreba.
Zašto? U mesto odgovora, koji bi u stvari bio obrazloženje mojih „,krilatica”, potsetiću g. Dožudića na jednu do banalnosti poznaiu pojavu. Kad kažete filologu, teologu, hemičaru, medecinaru, pa čak i pravniku da ne zna ekonomiju, on će se 5 tim složiti. Kad kažete ekonomisti da nema pojma o tehnici, daće Vam za pravo. Zašto bi se onda bunio inžinjer na primedbu da nema ekonomskoga znanja i da ne treba da se pača
u Čisto ekonomske stvari? V. Bajkić.
ввав
извела
Финансијски комитет Друштва народа поднео је свој извештај о привредном стању Аустрије, Маџарске, Бугар. . ске и Грчке. „Ма колике биле погрешке владе ових држава у погледу буџетске праксе и политике зајмова ипак су: узроци тешкоћа у које су оне запале светски, и ове државе на њих мору мало утицати“ вели се у том извештају. Не крије се ни мало критично стање ових земаља и подвлачи се нарочито њихова презадуженост и неуравнотеженост буџета. За то комитет сматра да се не сме изгубити ни један дан у оклевању: потребно је одмах приступити спасавању. Греба предусрести пооштрење кризе гарантовањем зајмова који би се дали на расположење владама у колико је њихова потреба финансијске помоћи неодложна. Комитет је предложио читав низ мера за сваку државу наглашавајући да се императивно налаже снерги шта акција.
Извештај Финансијског комитета Друштва народа
Тако је за Аустрију предложена: 1. обнова ранијих краткорочних спољних зајмова и 2. давање нових у износу од 100 милиона шилинга. За Бугарску 1. одлагање плаћања 50% свих државних спољних дугова за 6 месеци с тим, да се пре истека овога рока ситуација понова проучи. Ове би суме држава уплаћивала у Народну банку, која би их даље пласирала у земљи; и 2. да се максимална граница привремених аванса Народне банке држави новиси од 600 на 900 милиона лева за 1 годину. Што се тиче Грчке, комитет предлаже: 1. обуставу плаћања. спољних државних дугова за годину дана. Држва би као и у Бугарској уплате: вршила код Народне банке; 2. давање зајма од 10 милиона. долара за јавне радове са међународном гаранцијом; 3. постављање саветника при министарству финансија и 4. извесне про-
ОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
мене у статуту Народне банке у вези са прописима о златном покрићу. За Маџарску је предложено само продужење постојећег мораторијума о трансферу.
Овом приликом је комитет истакао потребу ближе сарадње између Друштва народа и држава које буду гарантовале ове зајмове. Иначе давање зајма је условљено пристанком на контролу од стране Друштва народа у погледу јавних финансија и политике новчаничне банке. С тим ће се успоставити, како се нада комитет, уска веза између ових држава и друштва народа.
Свакако су последње финансијске тешкоће Бугарске, а нарочито Грчке, биле повод за ову интервенцију Друштва народа. Грчка већ одавно има пасиван трговински биланс, али се та шупљина запушавала увек новцем, који су грчки исељеници слали у своју земљу у великим сумама. Сада се међутим овај приход знатно смањио. При том се стање трговинског биланса тако погоршало, да на 8,8 ми-
| лијарди драхми увоза долази само 4,2 милијарде извоза. Ома-
њењу увоза од 16% одговара 29% смањеног извоза. Годишњи терет отплате дугова износи 3,7 милијарди драхми, од чега 75% иде у иностранство. Када се то све свали на буџет од 10,24 милијарде драхми, колико износи овогодишњи, онда то значи да на саме дугове отпада 36% читавог буџета! Један велики део грчкога народа су тек пре неколико година насељене избеглице из Мале Азије. За тако сиромашно становништво несношљиво је 4.320.— динара, колико отпада 'на једну главу годишњег терета од државних дугова. Сем тога буџетски дефицит за 1931 годину изнео је око 2 милијарде драхми. Резерве Народне банке су се срозале од 870. милиона у злату и 1.285 мил. у девизама, ко-
'лико је било на концу 1931 године, на укупно 500 милиона
драхми, Пад енглеске фунте нешто је олакшао службу по