Народно благостање

7. мај ЛОЗЕ 1

У. Вајце

XJ

'— Povodom najnovijih predloša

I. Podela:tada međ javno-pravnim ustanovama.

Za pisca ovih redova, tako reći, ogromni polet javnopravnih kreditnih ustanova kod nas pretstavlja. iznenađenje. Poznato je sa kakvom se ironijom govori kod nas i u širokim masama o finansiskoj politici, a naročito o privatno-privrednoj delafnosti javnopravnih tela. Svakako sa dosta razloga. I kod takvoga gledišta u masi a priori nije se moglo očekivati da mali štediša poveri svoje kapitale kreditnim ustanovama, koje osnivaju i kojima upravljaju naše političke vlasti. Izlišno je da diskutujemo o umesnosti te orijentacije. Napredovanje naših javnopravnih kreditnih ustanova je fakat, s kojim moramo računati. Od kako je izbila kriza poverenja još je veći polet tih institucija. Mi smo primili znanju tu pojavu i već više od godinu dana računamo s njom, kao sa činjenicom, koja se ne može izmeniti.

Prilikom pretvaranja oblasti u banovine zakonodavac je bio ostavio banskim upravama na diskrecionu vlast rešavanje o sudbini oblasnih štedionica. One su mogle, bilo da narede njihovu likvidaciju, ili da ih pretvore u banovinske štedionice. Unapred se moglo znati, da će se svuda pristupiti drugoj alternativi. Tim povodom, a s obzirom na rasfući značaj javnopravhih kreditnih ustanova, razvila se: u „Narodnom Blagostanju” diskusija između g. dr. Belina i potpisanoga o tome, kakva treba da bude podela rada između njih i ostalih javnopravnih ili kvazijavnopravnih kreditnih ustanova. G. dr. Belin je stao na gledište, da Agrarna banka treba da primi seljački hipotekarni kredit, Državna hipotekarna banka gradski, a samoupravne kreditne ustanove imaju da neguju samoupravni kredit, da finansiraju samouprave. Mi se s tim gledištem nismo

HAPOJILO БЛАГОСТАЊЕ

о геотбавласј Коти

'tralizacioni sistem ne zna za samouprave — а 10 5110

mogli da složimo. Smatrali smo i smatramo, da, роgledu hipotekarnog kredita, ni jedna kreditna изјапоуа ne može još dugi niz godina da dođe ni blizu potenci- | jalu Državne hipotekarne banke. Mi smo to u diskusiji opširno obrazložili i neka nam је dopušteno да Копаћа- | tujemo, da je uprava Državne hipotekatne banke odmah posle te diskusije upravila svoju kreditnu politiku u pravcu našeg gledišta: ona je od tada intenzificirala negu komunalnog kredita. Agtarna banka ne sme se u opšte baviti hipotekarnim kreditom, a samoupravne 'kreditne ustanove treba da ostanu štedionice u smislu slovenačko-dalmatinskih regulativnih štedionica. Njihov cilj treba da bude uprava kapitalima malih štediša (pri čemu je potrebno da se ulozi maksimiraju), uloga koja je u toliko važnija u koliko je jednostranije razvijena naša kreditna organizacija, a to je svuda slučaj sem Slovenačke. : :

Diskusija između g. dr. Belina i potpisanoga dala je maha jednoj malicioznoj primedbi naime, da је razlika u gledanju između nas dvojice posledica razlike u gledištu na uređenje države. Kad bude došlo vreme, da se govori o Čisto političkim pitanjima, „Narodno Blagostanje” će izneti svoje gledište. Ali naše dosadanje pisanje ne daje nikome pravo da nas smatra za političke centraliste. Mi to nismo. Naprotiv, tome smo otsudno- profivni.- AJ su: fo dve sasvim različite stvari, politička i bankarska'centralizacija. Dok je prva nede-

mokratska kategorija, dotle je druga najsavršeniji oblik bankarstva. Mi smaframo, i t6 smo opširno obrazlo-

_Страна 291

; : = S 8 АЕ 5 Pb» dd

nalnih štedionica —|

žili, da Državna hipotekarna banka može lako da ravno- ; merno repartira svoje kapitale na celu zemlju, i da ie to pitanje tehničko, a da samo politički obziri mogu dz , ometu decentralizacionu kreditnu politiku Državne HHipotekarne banke. I mi imanio utisak, da je #. dr. Belin pozdravio razviće samoupravnih javmopravnih kredit- · nih ustanova kao utuk na tadanju i suviše centralističku · politiku Državne hipotekarne Бапке. Меди т Јако | uvideti, da bi centralizaciono razviće države vrlo brzi опетовисјо i samoupravnim kreditnim uustanovam: da vrše funkciju, koju im namenjuje g. dr. Belin. Čen

već doživeli na nekoliko godina posle ujedinjenja —On | bi pokupio kapitale samoupravnih kreditnih ustadova i | centralisao na jedno mesto. Drugim rečima kakvu će politiku teritorijalne ekspanzije voditi Državna hipotekarna banka i samoupravne kreditne ustanove zavisi od političkog uređenja države i to se ne može izigrati nikakvom organizacijom bankarstva. A kad je tako, onda je očigledno, da je Desciljno lokalno vezati pojedine kapitale i time izazvati neravnomernu podelu nacionalne štednje prema pojedinim krajevima — što smo takođe istakli u pomenutoj diskusiji,

|I. Predlog osnivanja komunalne banke

Pre kratkog vremena pojavila su se u našoj javnosti dva predloga sa osnovnom idejom, da treba ukinuti samosfsinost komunalnih štedionica i načiniti ih filijalama i agencijama jedne centralne komunalne banke. Jedan je predloge potekao od g. dr. Margana, a drugi od g. dr. Đulizibarića. Ukidanje samostalnosti komunalnih štedionica samo je jedan deo njihovih Drojekata, koji kulminiraju u stvaranju jedne сетбтаће“ banke za finansiranje opština. Kapitali-komtthžlnih: šte.»

dionica bili bi jedan deo izvora obrtnog kapitala te

nove kreditne ustanove. Zbog foga se oba predloga

ı mogu posmatrati sa dveju tačaka gledišta: sa gledišta

interesa i sudbine komunalnih šfedionica i S gledišta. mogućnosti i celishodnosti jedne komunalne banke,

G. d-r Đulizibarić od prilike ovako obrazložavVaš | svoj predlog: НА а

„Naše opštine oskudevaju и ођтот Карнајц. Kratkoročno se on može dobiti pod vrlo teški islovima, a dugoročno, putem emisije obligacijay ui opšte je | nemogućno. Potražiti puta i načina da se ovak6 Stanje | poboljša znači ublažiti privrednu. krizi. A način“bi!Bio:. . stvaranje velike ikreditne istanove sd p#fetežifo komi nalnim karakterom, koja bi finansirala: samouprave, a specijalno gradske i seoske opštine. Osnovni kapital bi se imao stvoriti obaveznim upišom: alkćija od strane sviju opština u zemlji u 10%-tnofi izhosu njihovih rashoda. Komunalne štedionice bi ifiale postati fihijalama te banke. Time bi se pre буеса izvršila koncentracija kapitala i raefonalizaćija kreditnih operacija. Dalje bi se izvela koordiaacija u ižmalaženju 1 "се зћодпот Dlasiranju fihansijskih sredstava. To bi dalje робо!ј5ајо naš bilans plaćanja, jer bi otpali i anuitefi ла zaključene zajmove u inostranstvu. Dalje bi šse:došlo do olikasnijeg nadzora nad Нпапзтапјет samoupravnih O, O. | Iznenađeni smo da g. dr. Đulizibarić između ostalih argumenata u korist komiunalne banke Wavodi onaj