Народно благостање

НИ С ин и ev unu“i

Страна 292

ay тера пера епа ера

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

o pobolišanju bilansa plaćanja. Kad se ima u vidu, da,

{e on, kako smo privatno izvešteni (jer o tim stvarima naša javnost ne piše) propao sa pokušajem u Pariz za zaključenje jednog zajma za Beogradsku opštinu, розтаје пат јазпо zašto on taj argumenat upotrebijava. Naš bi protivargumenat glasio: kiselo je grožđe. Ali to nije glavno. Gornji argumenat je reakcionaran. Njime se posredno prvi put čuje u našoj javnosti clas protiv 11nošenja stranog kapitala. G. d-ru Đulizibariću neće biti nepoznato kako Politička ekonomija gleda na: to pitanje. Ali, i bez poznavanja Političke ekonomije, može se znati, da se inostranim zaimovima prvo poboljšava bilans plaćanja, a pogoršava se samo onda, kada se iznos tih zajmova upotrebi neproduktivno. Možda je g. dr. Điulizibarić imao to poslednje pred očima i mi smo skloni da to verujemo s obzirom na to, da je Beogradska opština sjurila desetine miliona dinara u skupocene Di teve, kojima: prođe ciglo 365 kola godišnje. Kaldemisanje {e u opšte neproduktivan plasman i s obzirom na način, kako je Beogradska opština upotrebila kapitale napabirčene putem kredita, g. dr. Đulizibarić ima potpuno pravo.

Nama se takođe nameće ideja, da je predlog 2. d-ra Đulizibarića poslednji pokušaj, da se omogući Beogradskoj opštini da virtšaltuje i dalje ao dosada,

pošto su svi ostali izvori presušili i svi pokušaji da se. ušprica nova finansiska krv u beogradske opštinske.

finansije ostali bez uspeha. Mi držimo, da maši čČitaoci ne razumeju krivo naše ćutanie o Ппапзђата

i'”ogradske opštine. Još nije došlo vreme da 5е о (оте | govori. Ali ćemo mi od našeg docnijeg izlaganja anti-'

cipirati samo toliko, da је velika sreća, što su presušili

finansiski izvori za naše opštine ili bar za jedan njihov | deo. :Komunalni poreski obveznici mogu se tome samo

radovati.

Svakako da ne zameramo 9. d-ru Đulizibatiću, što је pokušao sugestijom o osnivanju komunalne banke da reši jedan konkretan problem, koji leži njemu na vrafu. To |e sasvim u redu; ta su sredstva dopuštena. Ali neka nam |e dopušteno da odmah konstatujemo, da je 'ostvarenie te ideje potpuno iskliučeno. Možda ima:

po koja opština, koja ima i gotovine. Ima ih takvih, na-

ročito među seoskim, čiji su budžeti u ravnoteži. Ali najveći deo naših većih, naročito gradskih, opština u toku 1932. godine imaće da se bori sa budžetskim deticitom. Pod takvim okolnostima ne može se osnovati banka iz budžetskih doprinosa pojedinih opština. Ima jedan način, na koji bi to bilo izvodliivo i na koji su osnivane mnoge banke, koje su naravno propale, a to je uplata akcija putem kredita. Sa početkom upisa akcija nove komunalne banke svakoj bi se opštini otvotio račun i na isto| bi se zaduživala svaka za iznos, loji ima da uplati na ime glavnice.

Doprinos komunalnih štedionica ne bi mogao biti veliki, pošto su. one пајуесћ део 5у0jih sretstava već plasirale. A emisija obligacija danas spada u carstvo snova. O tome je u ostalom već opširno pisano u polemici, koioj |e dalo maha to pitanje. | Na argumentaciju g. dr. Đulizibarića imali bismo da učinimo nekoliko formalnih рптедађа. Оп veli da opštinama nedostaje obrtni kapital. То nile tačno. Obrtni kapital ie kod iavnopravnog tela potrebam zbog toga, što prihodi ne teku ravnomerno kroz celu godinu, dok su izdaci mnogo ravnomernije podeljeni. Sledstveno ima meseca, u kojima prihodi podbacuju i takvih u kojima premašaju izdatke. U deficitarnim mesecima зе apeluje na kredit radi stvaranja obrtnog kapi-

Бр. 19 -

tala. Ono što ne dostaje našim opštinama to |e пе о · cioni kapital. G. dr. Đulizibarić veli da je kratkoročna nabavka takvog kapitala vrlo skupa. On verovatno misli na uslove pod kojim je Beogradska opština dobila poslednjih 125. miliona dinara. Međutim to je jedna operacija protivna svima načelima zdrave bankarske politike i načelima zdrave finansijske politike. Do nje nije trebao doći. A sa gledišta našee novčanog tržišta ona ne samo da nije skupa već je vrlo jeftina. Isto Тако је bespredmetno govoriti o koncentraciji finansijskih sretstava i racionalizaciji upotrebe istih. Ta finansijska sretstva ne postoje. O njima bi moglo biti govora samo onda. kad bi opštine raspolagale gotovinama i kad bi ih пегасјопајпо прошеђЦамаје. А ако о. dr. Đulizibarić misli ovde na gotovine komunalnih štedionica, onda је pre svega koncentracija protivna principima na kojima počivaju te kreditne ustanove, kao što je to izložio 8. D. Bašić u odgovoru g. d-ru Đbulizibatiću. U ostalom i mi smatramo da naše komunalne štedionice, kao što je to odlučeno na poslednjem njihovom zboru, — trebaju da dobiju jednu krovnu organizaciju, kao što je to slučaj u Nemačkoj, u 'kojoj je nai|ače razvijen sistem Коmnalaih štedionica. Ali to ne bi bila banka već jedna . žiro-cenfirala, čiji bi se zadatak iscrpljivao u prikupljanju kapitala od štediomica, kojima mije potreban i sprovođenju u krajeve, gde je potreban. Teorijski takva je ustanova incidirana, premda kod nas ne bi imala

mnogvo posla, pošto je danas kapital svuda lokalno po-

treban pa i u Slovenačkoj.

IL Fankeija komunalnih štedionica za vreme krize poverenja

Današnja svelska privredna depresija ima mnogo oblika, od njih je naifatalniji izumiranje kredita. U celome svetu banke padaju u masi pod stečaj, druge smanjuju rapidno svoj poslovni volumen, na jednoj strani su zamrznuti krediti, na drugoj strani se gube pozajmlieni kapitali -– najviše radi tezauriranja. Nikada u istoriji bankarstva nisu one bile u ovako teškim prilikama kao sada. Ako bi ovo stanie potrajalo ioš godinu dana, banka bi bila istorijski pojam. Pod takvim prilikama se ne osnivaju banke. To ne treba dokazivati. Ali ono, što ie naivažnije, to je, da se pod ovakvim prilikama ne sme ditati ni u naše komunalne štedionice, koje su, kao što rekosmo и росе ки, na naše veliko iznenađenje stekle veliko poverenje našeg naroda. Komunalna štedionica je germanska tvorevina. Ali nije ona {jedini oblik u kome se zadovoljava taj isti cilj naime, 510 Sigurnije plasiranje kapitala imaloga štediše. Postoje i privatne regulativne štedionice, koje u Nemačkoj na pr. danas upravljaju kapitalom od 150 milijardi dinara, i koje su na isti način organizovane kao i komunalne i koje uživaju isti kredit kao i komunalne. То је рак пајbolji dokaz, da se varaju SVI Onl, koji misle, da solventnost i ugled komunalnih štedionica leži u tome, da opština sa svojom poreskom suverenošću pruža punu garantiju ulagaču. Lepo bi se proveli ulagači, ako bi čekali, da se putem poreza i prireza prikupi kapital potreban radi isplate njihovih potraživanja. Опо 510 је zajedničko komunalnim i regulativnim štedionicama, to je krug poslova. U načinu plasiranja kapitala po prvobitnoj deliniciji leži specilična garantija tih depozit-

nih ustanova. Zbog toga i nalazimo, da je Ogromna greška, šlo se dosad nije doneo zakon 0o opštinskim štedionicama. Ovako је jedan deo

komunalnih štedionica, kod nas postao komunalnim bankama i za njih ne važi više argumenat, koji g. D.