Народно благостање

| 7. Maj 1992. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ. Страна 293 · Bašić iznosi ртону predloga o centralnoj komunalnoj, nova traži specijalne zaštite, da ne bi morala predavati banci. Ne postoji više kvalitativna razlika između banke ključeve sudu, potrebno je, da se komunalne štedionice, + komunalne štedionice. jedan deo tih štedionica |e Ve, koje za sada pretstavljaju pristanište poverenja, ostavliki deo svog kapitala pozajmio svojoj OD i kod lja na miru, i da se njihovi poslovi još strožije ograniče takvog stanja stvari teško je polemizirati protiv pred-| putem novoga zakona, no-što je to sa regulativnim šteова, да зе komunalne štedionice pretvore u filijale | dionicama, pošto one imaju za vreme krize specijalnu .· jedne centralne komunalne banke. tunkciju, da prihvate kapitale, koji se povlače od jeAli to je za sada samo platonski razgovor. U da-| dnoga dela privatnih kreditnih ustanova i Ко bi bez našnjoj krizi,.u momentu kad naša prva depozitna usta- {toga bili tezaurirani.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Априла 26. ступила је на снагу нова енглеска царинска тарифа, рођена на последњим енглеским изборима, које је спроводила национална влада. Енглески царински систем је са овим, у својим основима, готов. Он се састоји 1) Из свих царина, које су већ раније начеле систем слободне трговине. То су финанијске царине, које су утврђене у годишњем буџету, и разне индустриске царине, које постоје од рата (Ме Кеппа и Заејопатшпо царине), 2) Из општих царина по вредности на сву робу, са изнимком слободне листе, која се састоји у главном из аграрних производа и сировина; 3) Из царинске тарифе која је сада ступила на снагу, и која за велики део робе повисује 10%-тну царину по вредности. Tako за пољопривредне машине и грађевни материјал износи сада царина по вредности 15% за већину готових фабриката 20%, за другу категорију готових фабриката (кожни производи, спортске артикле и т. д.) 25%, за једну групу луксузне робе (драгоцености, крзна, косметичка сретства и т. д.) 30%, и коначно за железну и челичну робу, велосипеде и неке хемиске артикле 33:ј,%. У року од годину дана може се приступити снижењу царина, са изнимком царина за железну робу, за које је предвиђен само провизоријум од 3 месеца. Укинуте су царине, које су уведене крајем прошле године да се спречи прекомерни увоз, и које су биле у главном до 50% по вредности,

Методе енглеског царинског законодавства разликују _се од метода осталих земаља. У овима је увођење царина ствар законодавних тела; у Енглеској је међутим прво донесена царинска тарифа, која ће се накнадно ставити парламенту на дискусију; то је урађено, да би царине што пре ступиле на снагу. Радови на изради тарифе били су по-– верени једној комисији, под претседништвом Оеогса Мау-а; њени предлози вежу владу, и она не сме увести веће царине него што је комисија предложила. Ова царинска комисија добила је следеће директиве од парламента: ограничити увоз у Енглеску с обзиром на жељено изравнање трговинског биланса, и штитити домаћу индустрију. Али само индустрију способну за живот. Зато је поклоњена нарочита пажња избору чланова комисије; нису изабрани заступници интересената, нарочито индустријалаца и радничких синдиката. Истом са ступањем на снагу ове повишене царинске тарифе почиње стварна борба интересената за царине. Многобројне индустрије агитују већ сада против царина, које важе тек неколико дана, нарочито текстилна индустрија, за коју су до сада вредиле провизорне обранбене царине од 50% по вредности. Енглеска сада увиђа како је тешко наћи границу за увођење царина. Комисија мора да поступа. незаинтересовано и научно. Али могу чланови комисије имати "и најбоље намере, за њих је ипак тешко да практично установе, која је индустрија способна за живот, дакле, да ли joj

Енглески царински систем

i

је Поа заштита или не. Пример за једну комисију која треба да ради научко имамо у америчкој тарифној комисији. Она је требала да предлаже царине по принципу изједначења производних трошкова, али се показало, да је овај принцип у пракси био употребљен за политику интересената. Продукниони трошкови у Америци и у другим земљама код појединих предузећа разних индустриских грана тако су различни, да увек постоји могућност да се образложи увоћђење нових царина.

Исто тако биће могуће и у Енглеској да се пронађе „научно“ образложење за заштиту предузећа неспособних за живот. |

Супротно стању пре рата разлика између цена на CBeTском тржишту и у протекционистичким дефицитарним земљама постала је врло велика. Цена пшенице на светском тржишту је од половине 1929. године стално и јако падала, и то од округло 360 динара по квинталу на округло 60 динара прошле јесени; сем у почетку 1931. год. Од тада се је цена пшенице уз стална колебања ипак просечно поправила. У протекционистичким дефицитарним земљама цена пшенице са округло 325 ди-

Шена пшенице у дефицитарним земљама

нара по квинталу (у Француској и Немачкој) у лето 1929.

г. није била далеко од цена на светском тржишту. Али 0; тада је просечна цена пшенице у дефицитарним земљама остала на истој висини. Разлози за ову велику напетост су познати. За развој цена на светском тржишту важни су следећи: повећање производње пшенице, преориентација исхране на друге производе као месо, поврће и млечне продукте, повећање приноса по хектару због бољих метода ђубрења, замена животиња у пољопривредној продукцији машинама. У дефицитарним земљама: јако повишење царина и отежавање увоза увођењем присилног примељавања домаће пшенице. Али су проблематична колебања цена у протекционистичким дефицитарним земљама у границама просечне цене. Високе царине, које су биле два до три пута тако велике као цене на светском тржишту и скоро стопостотно присилно примељавање нису могли спречити, да је цена пшенице остала далеко испод паритета цене на светском тржижишту плус царине. Разлог лежи у томе, да се и у дефицитарним протекпионистичким земљама гомилају продаје у исто време. Пољопривреда производи више, него што конзум може у тим месецима да преузме. Царине не могу да делују у ово време јер потреба за вишком пољопривредних производа не долази тада до изражаја. Супротно овоме, видимо да у пролеће цене у протекционистичким дефицитарним земљама јаче скачу, него цене на светском тржишту. То долази отуда, што су потрошене у домаће залихе, и потреба за иностраном пшеницом постаје све већа, Цена шпенице има сада тенденцију да постане већа него је паритет на светском тржишту плус царине,