Народно благостање

Страна 294

» "Ова колебања ценатнису пријатна за дефицитарне земље. Пораст цена у периоди пред жетву не помаже пољо- |

"привреди, јер је управо онај део, који се налази у невољи,

хвећ давно продао своју пшеницу, а на-другој страни кон-

„зументи подносе велике жртве. Обзири према конзументима

псу сада већи, јер: пораст цена користи само малом делу пољопривреде,- који се рентира и без тога. Тако је дошло до стога да: се сада у свим протекционистичким дефицитарним земљама врши ублажење протекционистичких мера. У Ита-' лији. је снижена квота присилног примељавања на 85%, у Француској на 85%, у Немачкој је снижена царина од 250 Ha 180-марака по тони; али то могу користити само они млинови; који су од априла до јуна млели инострану пшеницу, ги: то у: висини од 15% њихове укупне мељаве.

Описани развој је нарочито упадљив у Немачкој, Цена шшенице је последњег лета пала просечно на 170 марака, „код. царине од-250. марака; то је отприлике половина паритета цена на светском тржишту плус царина. Разлог лежи. у променутој структури немачког пшеничког биланса. Не„мачки увоз пшенице пао је од 2.5 мил. тоне у 1926. 121. на 12 мил. 1929. ]80, на 850 хиљада тона 1930. /81. и на округло пола милиона тона ове године. Ми смо већ прошлог лета. упозорили на разлоге, наиме на преориентацију у пољопри-, вреди од ражи на пшеницу, и на опадање потрошње пшенице, јер је становништво услед кризе прешло са хлеба на

кромпире. Ово показује, да су царине, као што је већ спо-'

менуто; могле само слабо да делују. То објашњава даље, што чак и сама влада жели да се ограничи пшенични протекционизам, и да се више води рачуна о интересима потрошача. Државни комесар за жито, упозорио је недавно, да сваки пораст цена пшенице преко садањег нивоа, чак и одржање садањег пораста цена мора довести до опадања потрошње пшенице, што би код следеће добре жетве могло врло штено деловати на интересе пољопривредних продуцената.

Engleske antidemping саппе, čije dejstvo je stvarno protekicionističko, pogodile su +teško mnoge fabrike u ostalim zemljama, koje su stalno već goа TO za englesko tržište. Većina od njih je morala zbog novih carina ili da znatno ograniči ili da sasvim obustavi rad. To je dovelo mnoga preduzeća na misao, da presele svoje fabrike u Englesku. Na zadobijanje novih tržišta nije se moglo pi misliti. Čitav niz raznih preduzeća iz Francuske, Nemačke, „Amerike i Holandije zatražila su obaveštenja od engleskih trgovačkih i industrijskih komora o mogućnosti etabliranja njihovih fabrika u Engleskoj. Kao odgovor na ovo, interesovanje stranih preduzeća razvio se u Engleskoj pokret da se privuče što veći :broj stranih fabrika. „Come to Britain” — dođite u. Englesku antiteza., paroli Buy british, — sve više se širi. Propagira se i-u.zemlji a. naročito u inostranstvu. Američke, francuske i nemačke novine pune su.oglasa,. kojim se: pozivaju strani industrijalci da podižu svoje fabrike u Engleskoj. Kao najvatreniji propagatori ovoga pokreta istupaju. opštine, zatim železnička, električna i.gasna društva i špekulanti sa placevima. Obećavaju se velike olakšice. Naročito pojedini gradovi obećavaju mnogo: jeftine. placeve, olakšanje poreza, jeftinu cenu za elektriku 1 gas. Sama vlada blagonakiono gleda na ovu akciju i pomaže je. 0„duše uz izvesna ograničenja, koja je formulisao vođa konzervativaca..Baldvin u jednom govoru. On je, pre svega naglasio, ја 5: дорто došla .sva preduzeća, koja' neće konkurisati po-

„Come to Britain”

stojećim engleskim industrijama. S obzirom. na mesto gde treba ||

da se podignu, Baldvin se izjasnio za stare industriske centre, „gde je nezaposlenost najveća. Kao treći uslov za prijateljski ·prijem . Baldvin. je istakao, да useljavanje. 'kvalifikovanih stra-|-

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

mih radnika, koji treba da upute engleske radnike u rad nu по· vim preduzećima, sme biti" "dozvoljeno зато и овтатсепот | broju i na određeno vreme. |O IO oni "се зе! morati” _Vra| titi natrag.

Protiv pokreta „Come to Britain” izjasnili su se Пе i strijalci; oni smatraju da bi nova Stfana preduzeća predstavljala jaku konkurenciju za domaću industrijti me samo na domaćem tržištu, nego i na onim stranim tržištima, na kojima · su ' do sada dominirali engleski proizvodi. Ovaj negativni stav industrajalaca je posve razumljiv; on je stav interesenfa. Sa stanovišta narodne privrede podizanje stranih fabrika u Engleskoj znači veliku dobit: 1) Poboljšanje engleškog trgovinskog bilansa, koji je prošle godine bio veoma pasivan; 2) Upošlenje velikog broja nezaposlenih radnika. Opštine bi na taj načih smanjile svoje socijalne izdaike; otuda i-njihova velika aktivnost |u tome pravcu; 3) Engleska industrija proizvodnih sre{stava | imala bi izvesne koristi, jer fabrike Roje dolaze u pitanje, u | glavnom proizvode gotove fabrikate; i pored mašina ı koje će doneti iz zemalja, gde su \do sada radile, jedan део то| тасе да пађаме ц Бој

Vidimo dakle da je, u glavnom, interes Бле da. se one industrije, koje su do sada radile isključivo ili velikim de· lom za englesko tržište presele u Englesku, i iza carinskih gra-

|. nastave svoju delatnost.

Kakvi je interes stranih preduzeća? Jedno je jasno: oni žele da svoje ograničenje proizvodnje naknade, i zbog toga. st spremna da se presele u Englesku, ako će rezultat toga bifi ponovo puno iskorišćavanje fabričkog kapaciteta i proizvodnja u starom opsegu. Ali za preseljavanje potreban je novac. Dok američka, francuska i holandska preduzeća mogu da raspolažu sa fi-

HERAUSCEBER WALTHER РЕРЕБМ _

Die inhalisreichste wirlschaftspolitische Zeitschrift der Nachiolgestaaten, Erscheint || jeden Samstag in Wien — Gegrindet 1908. |

Der Oeslterreichische Volkswirt ist fdr

jeden unentbehrlich, der die Gescheh=

nisse in Oesterreich und den Nachfolgeslaaten verstehen will.

Glossen, Aufsatze, Notizen, Bilanzkritiken des. OQesterreichischen Volkswirts sind als zuver}assige Fuhrer durch den verwickelten Aufbau der Nachfolgesta- | alen 'anerkannt. И

"беле везаттенеп Јаћгаапве Бидел eine unerschopiliche Fundgrube sonst nur schwer erreichbaren wirtschsftapo- = itiscthen und slatistischen Materials.. .

| Bestellngen nimm{i jede Buchhandlung sowie | : die Verwaltung des Oesterteichischen Volks-= || wirts in Wien IX, Porzellangasse 27, entgć- + gen, Der Bezugspreis betrast viertelj. Din. 190— | mit Zastellung. Das Abonnement kann једет- | зен beginnen. Probenummern kostenlos. |