Народно благостање

ПАОЛО ЕН

Бр. 22

__ Страна 340. ____ поло

временом стању депресије на дрвном тржишту, дала. подузећима, трајне повластице, које ће ова искоришћавати и у временима, најбоље коњунктуре.

JL Рецепт управе „Шипада“

Прилике на тржишту су се, међутим, развијале независно од свих ових мера. У 1927. години извов дрвета, је скочио на 2,05 милиона тона у вредности 1,89 милијарди динара. Тодина 1928. доноси даљи пораст на 3,45 милиона, тона и 1,81 милијарди динара. Ма да по тежини 1929. година претставља,

известан пад (2,47 милиона), по вредности је она, ре-

кордна од свих послератних година (2,18 милијарди динара). Већ је пад у 1980. години проглашен кризом (1,98 мил. тона, са 1,68 милијарди динара). Ми, међутим, сматрамо да тек 1981. година значи 03биљну кризу. Извоз је у тој години био само 1,29 милиона тона, дакле мање него и онај у 1923 години (1,28), када су инвестипије и уложени капитал појединих подузећа били далеко мањи. Ова, година, отишла, је најлаље, криза, је непобитан факат и настојања, да се нађе излаз сасвим су оправдана.

Велики број подузећа је обуставио рад чим је примећено да, је време добре прође престало. То ивазива отпуштање радника, и бацање читавих крајева, у беду. Изтледа да, је то највише утицало на Г. д-р Улманскот, генералног директора „Шипада“, да у јануару ове године да изјаву о пословној политици, коју би велика шумска подузећа, требала да, воде у овој депресији. По њему је дужност великог кашитала и велике индустрије да флуктуације између добре и лоше коњунктуре тако изравна, да национално-економски ефекат привредне бесе не (буде сувише осетљив. Полазећи од тог, у основи тачног мишљења, он изводи закључак, да велика шумска подузећа не смеју да ограничавају свој рад и поред губитака, јер то ивавива све већу незапосленост радника. Зато треба. како он каже, форсирати продук= цију па и по цену губитака. Држава, је, вели он, као главни власник шума, баш у данашње критично време, упућена на уновчење шумског прираста и она тражи да њени сауговорачи и сада, за време кризе, одговарају својим обавезама.

(ледствено овој изјави свога директора. „Шипад“ је наставио са форсирањем своје продукт“ ције и поред мање потражње ва дрветом на светском тржишту. То је довело до даљег пада цена дрвету и до конкуренције осталим, а нарочито малим, подузећима на домаћем и иностраном тржишту. Ово је изазвало јак сукоб између мале индустрије дрвета, на једној страни п велике индустрије. управо, државног шумског индустријског подузећа „Шипад“ Ова, политика, напет највећег шумског подувећа потодила је нарочито мала и средња подузећа у Оловенији и Хрватској. а нешто мање она у Босни. Дрвна индустрија Дравске бановине тужила осе преко нарочите делетапије Министарству шума и рудника на ову за њих. како кажу, упропашћујућу политику „Шипада“. Оваква политика, рекли су они. доводи до потпуне пропасти шумска подувећа Лравске бановине и на тај начин ништи једину активну ставку овог краја. У Оловенији има, веле они лаље, преко 130.000 средњих и малих шумских шосела, који великим делом притадају сељацима, и због тога, је немогуће ретавати криву само са социјалног гледишта, како то чини „Шипад“. Јер спасавањем "неколико хиљада радника од незапослености ушро-

пастиће се још већи број шумских поседа. Криза, шумске индустрије не може се решавати, кажу они, обаирући се искључиво на социјалне моменте. Босна не сме радити против интереса осталих крајева, земље. Овим поводом је г. Артур Гутман сасвим исправно рекао у једном чланку, да су „акционарска друштва из којих се регрутује 99% велеиндустрија, тековинска подузећа, а-не неке добротворне институпије; она управљају повереним им новцем и имају дужност да с њим економски поступају.

„Шипадова политика форсирања експлоатације била, је бев икакрва рачуна. Безвобзирна конкуренција, коју је он повео према осталим нашим по-

дувећима, значила је уништење оних подузећа, за

чије је подизање држава утрошила велике паре својих пореских обвезника.

11, Ручна апстена г. професора Мариновића.

Разумљиво је што је у јавности стадно стропоштавање извоза дрвета изазвало разне коментаре и предлоге, Ми смо неке од њих претресали у „Народном Благостању од 23. јануара т. г. Не можемо ни овог пута преко њих да мређемо, ма да, то морамо одмах констатовати, ни у једном од њих не налазимо ни приближно решење тога питања.

Професор, инжењер г. др. Мариновић третирајући ово питање у „Политици од 29. и 30. марта, наводи опште и специјалне узроке кризе индустрије дрвета код нас. да нас су, за сада, важни ови последњи, јер њима писац придаје нарочиту важност за решење читавог питања. Они би се могли овако претставити: „Шумске индустрије су осниване без смишљеног јединственог штана, и без потребне диференцијације. Код оснивања се није увек водило. довољно рачуна о расположивим дрвним масама и O близини шуме. Шумска индустрија је преузела на себе п оне задатке, који не спадају у њезин ужи делокруг рада, уједињујући у једној руци много“ струке послове као: изградњу прометних направа, транспорт дрвета, подивање индустријских постројења, прераду дрвета п продају материјала. Услел тога су се гранали послови све више, а поред великот обртног капитала расле су и инвеститије често до врло високих свота. Стање се погоршало около вошћу, што су предузећа кредитирале банке уз доста неповољне услове, што је амортизација уложенихо инвестиција обично била везана уз сразмерно кратак рок и коначно. што ву кредити у најзгодније време обустављани. Рад у овој индустрији није бло конпентриран и у послове-су се упуштати људи без довољно стручног знања: Вођство и управа многих предувећа била је претерано скупа. У многим предузећима се водило мало рачуна о рапионализацији управе и пословања. Услед велике расцепканости ттумских индустријских подузећа и услед отсуства сваког смисла ва кооперапију пспољавала се велика конкуренпија и халапљивост. И највал, за време при“ вредних депресија главна се помоћ очекивала '0бично од државе, док се самопомоћи обраћала само мала пажња. |

Ми усвајамо ла у натпој дрвној индустрији није све у реду. Може бити тачно, да су, у временима, сјајне коњунктуре. нипала полувећа без довољно полтоте, Али не треба заборавити да је мало земајва, чија инлусттија дрвета има тако повољан транспортно-теотрафски полотај као натта. Наши главни купци су Италија, Мађарска, Француска,