Народно благостање

_ 28. мај 1932.

Страна 341

Грчка, Шпанија, Аустрија, нглеска, Немачка и Алжир. Приступ свим тим земљама, је савршено по-

вољан. Излаз на, Јадранско и Егејско море и, у тим;

правцима, бар. сада, доста. добра железничка, мрежа, даје нашој индустрији предност пред другим вемљама (Русија, Чехословачка, Пољска, па и Румунија). Зато. се питање положаја, појединих подувећа не може код нас ни поставити као узрок тешкоћа, налне индустрије у опште.

Разгранатост пословања наших шумских подузећа је појава сасвим разумљива кад се сетимо да смо у стадијуму екстензивне производње. То је појава, која се развија природним током и на коју слабо утичу вољни акти привредне политике, Пораст инвестипија пак може нас само веселити.

Ако Cy скупи кредити код нас, скупи су па и скупљи код конкурената, на светском тржишту. Упуштање у посао неспретних људи мотло је шкодити само појединим подузећима, а то су увек само мала. Ако би то био узрок садашњег стања, како да. 06јаснимо обуставу рада у великим подузећима са стручним персоналом; Конкуренција, која је јака, и међу домаћим подузећима, резултат је природе. те индустрије, која онемогућује картелисање. То у осталом није од утицаја код извоза ове привредне граHe. За сада се нећемо задржати на примедби о рационализацији пословања, док смо ону о'очекивању помоћи од државе већ у почетку потврдили.

Оставили смо посебно питање г. Мариновића, 0 оснивању једног полузваничног органа, који би имао заступати интересе ове индустрије. Отсуство тога, органа, је, по њему, такође један од узрока, садашњег тешког стања. Ми сматрамо да је таква, бирократска, установа, непотребна. Јер индустрија, која је за себе извојевала у 1926. години онако сјајну победу над државним органима, добијајући многобројне бонификадије, не треба бољег заступника !

Г. Мариновић се побринуо и ва лекове против садашњег стања. Шта значи организација производње и коназума, које он ту тражи, а, шта, споразум између земаља производње и потражње, писац нам детаљније ништа, не каже. Ми ћемо се ипак на, ова питања навратити опширније „кад будемо говорили о Женевској конференцији претставника, дрвне индустрије. Међу осталим предлозима он тражи проширење пијаца нарочито на земље Балкана, Оредоземнот мора и Леванта. Ми напротив мислимо да од њих треба, бежати јер су све — банкрот. За, злато се дебија болесна валута. О немогућности преорјентације индустрије ради производње финалних тродуката говорили смо у цитираном чланку. Анализирајући специфичне штетне особине наше шумске индустрије, показали смо њихову безначајност и према томе захтев ва њихово уклањање, који поставља г. д-р Мариновић, доказује више његово непознавање закона, економије. Анализирали смо детаљно, по тачкама, разлагања његова, али у свему нисмо нашли ништа,

1. Мишљење г. д-р Улманског

Већ је било говора о мишљењу директора „Шипада о потреби форсирања продукције. Тај део мишљења, г. д-р Улманског о држању наше индустрије изложили смо на, засебном месту, јер је претстављало стварно држање наше највеће индустрије дрвета, а због тога га нисмо могли третирали као обично мишљење, Сада нас интересује, шта, г. УЛ-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

мански мисли о лечењу кризе. Ево шта, је он изјавио сарајевској „Југословенској Пошти : „Нема хиперпродукције, и ако то можда, чудно и парадоксално звучи, него је и ово, што се продуцира, сувише мало. И поред тобожње хиперпродукције људи немају оно, што им треба, односно, што би им требало. Док људи немају своју сопствену ивбу и немају друге тековине технике, него спавају заједно са, стоком, не може се говорити о хиперпродукцији . „(ртовинском Гласнику је изјавио: „Данашње тешко време, а и изглед у скору будућност, траже равумну штедњу у сваком погледу, па, би, према томе, за све градње требало употребљавати материјал, који циљу одговара, а ипак не изискује великих инвестиција. Школе, болнице, жандармеријске станице, куће за шумарско особље, матацини, а добрим делом и приватне куће, могле би се градити од дрвета. Тиме би конзум слабе грађе, која се на светским пијацама теже пласира, био много

"већи, дрварска, индустрија би се тих количина, ре-

шила, а много би света, било упослено у индустрији и код самих градња. Да је у том погледу у првом реду потребно, да држава предњачи и да, у обиму предвиђених нужних издатака, употреби што више дрвеног материјала за државне зграде, само се по себи разуме.

Оно што г. Улмански говори о непостојању хиперпродукције с обзиром на, избе, по којима наш народ станује, то се стручно зове субконсумција. То је обележје читаве светске привреде у свима гранама, и ако је г. др. Улмански полазећи од тог тврбења, нашао спас за индустрију дрвета, онда, га је нашао за читаву светску привреду. По нашем мишљењу пак то је највећа катастрофа привреде у опште и баш то је онемогућило све досадање покушаје за излаз.

Дакле и поред добрих услова с обзиром на ниску цену дрвета приватна лица, баш вбог субконсумције, остаће и даље у својим избама, Што се тиче апела, на државну помоћ, о том смо ми већ писали у цитираном чланку. Тада смо рекли, да и поред тога, што тај предлог има у себи доста тржишно-политичког смисла, од њега би индустрија, дрвета, имала, слабе користи. Држава нема новаца, па да јој се малеријал даје и испод садашње цене, Г. Улмански је после тога, изјавио, да „Шипад не би тражио, да му се материјал одмах плати, Довољно (би било, вели он, да држава тај новац одбије од шумске таксе, може бити тамо у 1988. години. Ту он има пред очима само предузеће којим управља. Остала наша, велика, средња и мала индустрија, с обвиром на, њезино данашње стање, остала би лишена, те благодети, Дакле ни то није још никакво решење.

У. Заједница за продају производа дрвне индустрије.

У последње време појавио се и бивши виши саветник Министарства шума и рудника г. инж. Лазар Петровић са једним предлогом („Привредни преглед“ бр. 18. од ове год.). Он је за оснивање заједнице за продају производа домаће индустрије дрвета. То би била централа, преко које би се BDшиле све продаје дрвета, а нарочито оне за, прекоморска тржишта, Централу би за сада водио „Шипад, као највеће подувеће, које има и добре стручњаке, кредит и који је на широко познат. Народна или Државна хипотекарна банка имале би да прошире кредит шумској индустрији, како би се OMOPy-

| | | | |

| |

| НЕ