Народно благостање

__4. јуни 1932. _ ___

V. Bajkić:

___НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 355

ČEMU NAS UČE FINANSISKE I VALUTNE 0 | PRIMKE U AUSTRIJI ~

Euafemizam. — Fhonomsbo sfahje Beča, — Partisho-političba borba u Austriji.

|]. Eutemizafi

Austrija stoji pred· primenom jedne mere, Која prema poratnom moralu plaćanja nosi eufemističko ime transter-moratorium, a sa gledišta predratnog morala plaćanja to je bankrot. Pre rata nije uopšte bilo: moratorijuma u politici državnog zaduženja, nego samo dve alternative: tačno plaćanje dugova ili državni -bankrot.

Transfer-moraforijum je simptom bolesne valute. Ako je jak pad valute, disparitet kupovne snage valute je u celom inostransivu tako velik, da se ne mogu ispuniti veće obaveze u stranoj valuti, i kada u državnoj kasi ima viškova u domaćoj valuti. I u zemljama koje trpe zbog begstva kapitala česta je pojava, da se iznos za službu stranih zajmova može lako skupiti, ali teško konvertirati u stranu valutu. U ovakvim slučajevima plaća država u domaćoj valuti za račun poverilaca obično domaćoj novčaničnoj banci, i odgađa ikonvertiranje u stranu valutu. Pojam transfer-moraforijuma izrađen je opširno u dva reparaciona ugovora sa Nemačkom, koji su došli jedan za drugim.

Kao što je rečeno, transler-moratorijum je znak da je valuta ugrožena. U oba pomenuta ugovora pošlo se od pretpostavke da valuta može biti ugrožena kod inače sasyim normalnog toka narodne i državne privrede. To |e velika zabluda i veljka iluzija. Zabluda kod onih, koji to veruju, iluzija kod onih, koji hoće da veruju. To Su poverioci. Poverilac je, po namovijoj definiciji berzanskog žargona, čovek koji veruje da će svoj novac dobiti natrag. |

Totalni moratorium u stvari sledi uvek transfermoratoriumu. Otprilike, kao što Turci praktikuju već duže vremena. Neophodnost transfer-moratorija је зато znak, da su u odnosnoj zemlji nastupili veliki privredni i finansijski pofresi. Ovi nikada ne zavise

· od inostranih obaveza države, i zbog toga ne može transfer-moratorium da izleči zemlju od krize.

· Ali. uprkos tome. dobro je, da su poverilačke države primile srcu ovu jluziju. Mi nećemo da kažemo da je gore citirano shvafanje. pre rata .bilo najpravilnije; naprotiv, ono je erubo i brutalno, i zato је тогаtorijum veliki napredak. Sada se је prenela na državu praksa .koja važi već stotinama godina u trgovačkom pravu, i to je dobro. Bar se poverilac postepeno privikava na strašno. ; 0

· A to mora doći. Zadužene države će uvek na kraju uzeti samovlasno iznose položene kod banaka, uprkos (оте što važi to kao proftupravnost. U Mađarskoj

:·' izgleda da. je već nešto slično u. toku. Tri države u Ey-

Topi su nai čelu onih država, koje su obolele od galopi-| ~

rajuće tuberkuloze: Turska, Grčka i Austrija. Austrija

je prva uvela devizna ograničenja, i prva pošla na Golgotu nesposobnosti plaćanja. Sve tri ove države su za nas veoma poučne. Jer, ko zna? Pošto o finansijskom stanju Austrije postoji najširi publicitet i pošto je materijal pristupačan svim civilizovanim ljudjma, što nije slučaj sa drugim dvema državama, već i zbog јеzika, mislimo, да ćemo čitaocima učiniti veliku uslugu ako ih tačno upoznamo sa stanjem Austrije, da mogu lakše razumeti sve što će dalje doći.

H. Ekonomsko stanje Beča

Kada su pretstavnici država naslednica opazili na Konferenciji mira u Parizu, da su veliki saveznici imali prikrivenu nameru, da rezerviraju za sebe sve reparacije, oborile su se na male saveznike Nemačke — Маđarsku, Bugarsku i osobito na Austriju. Naročito .su Rumuni zahtevali od Francuske da se malim saveznicima osiguraju velike reparacije od Austrije. Tadanji ministar trgovine, jedan od najdarovitijih francuskih političara, sada. teško bolesni g. Klementel, jednom takom prilikom primetio je: „Kako može austrijska republika da plati kada joj |e ostalo svega 6 miliona stanovnika, a od toga: dva žive u Beču, a Beč može da prodaje samo još lepotu.” Istu tezu o nesposobnosti plaćanja preuzela je službena Austrija, koja je pod strašnim pritiskom inflacije 1919/20 godine pretvorena u tezu Životne nesposobnosti Austrije uopšte. Na ovaj način Austriji je uspelo da postane bolesnik o kome su se veliki saveznici najviše brinuli. ·: I može. se reći, da je u doba inflacije živela od pomoći, i da ima da zahvali Evropi koja se je brinula za njezinu sudbinu, da je relativno rano sprovedena stabilizacija Valute, da je dobila zajam posredovanjem Društva naroda i da je došlo do opsežnih mera u interesu njenih finansija i železnica i t. d. |

Uprkos svemu tome u očima civilizovanog sveta, Austrija je ostala simbol privredne bede. Može se fnirno reći, da u Austriji nije nikad došlo do nekog naročitog privrednog poleta posle rata. Tu su naročito igrale ulogu izvesni konstitucioni nedostatci kao mnogobrojni penzioneri, koji su posle raspada monarhije pobegli kao Nemci u Austriju, i stalan broj neuposlenih radi nemogućnosti, da se uposle zbog рагсејасце гаni|eg carinskog područja sve radne ruke. U Austriji je bilo neuposlenih u doba opšteg poleta posle rata. U Americi i Evropi bilo je mnogo ljudi, na koje je stanje Austrije 1919, 1920 i 1921 godine ostavilo takav ufisak, da su.je izjednačili sa prosjačkom državom. Ako se radi o broju prosjaka po glavnim bečkim

· 52 филијале

НЕХОСЛОВАЧКОЈ

Капитал Кч. 235,000.000 "Телет., адреса: АНЕЛОБАН

"Централа у ПРАГУ |

| АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА. __ ФИЛИЈАЛ У БЕОГРАДУ

= Тел 23402; 23403, 23404, 23405

ЛОНДОН БУКУРЕШТ

Резерве Кч. !4!,000,000 ____и. СОФИЈА — —

| У Иностранство