Народно благостање

Страна 356. | НАРОДНО ulicama, i o njihovoj naročitoj istrajnosti sa kojom napadaju prolaznike, tada se može lako doći do uverenja da Austrija vodi već dvanaest godina prosjački život. Ali bi to bila pogrešna pretpostavka. Broj i metoda prosjaka ma ulici nisu ni u kome slučaju baromefar blagostanja odnosnog mesta, nego retleks policijskog odnosa prema prosjacima. Ima vrlo siromašnih mesta, gde se prosjaci uopšte ne pojavljuju. Danas ima na svetu toliko ljudi u bedi, da nema grada, tako velikog kao Beč, u kome se ne bi pojavilo toliko mnogo prosjaka, kao što |e slučaj u Beču. Nama {e nerazum-' ljiVO OVO „postupanje bečke policije prema, prosjacima. Austrija. živi delom od turizma, prosjačka Scila i Haridba mora rasferati iuriste: jedne, jer ne mogu to da gledaju, druge, jer nemaju dovolino novaca da dadu milostinju svakom prosjaku, a ne može se dati samo nekima, |er drugi tim upornije traže.

Ako se čovek zadržava u kratkim razmacima vremena u Beču i Berlinu, tada se dobije utisak, da je Beč grad najvećeg poleta, а Ветп пајџесео патадоvanja. Nije preferana tvrdnja, ako se kaže, da su u Berlinu svi poslovni lokali za izdavanje. Propadanje је vidljivo.. Drugčije jie u Beču. Na Grabenu i na glavnim bulevarima ne izdaje se nijedna poslovna prostorija. Sve radnje su pune robe. Na ovu našu primedbu rekao nam jedan od vodećih privrednih političara u Beču da se on seća mnogih radnji, koje je kao dečak posećivao na Grabenu, i koje su se posle rata izgubile. To može da bude tačno. Ali su zato na njihova: mesta došle nove, što mije slučaj u Berlinu. Može da bude tačno da velikom broju od njih ide rđavo, ali kome danas ide dobro. Ali one žive. One snose svoje troškove, a ovi nisu u Austriji mali, naročito nadnice, sociialni tereti i kirije. Da nije promet veliki i rentabilan, nijedan kapital ne bi bio dovolian da se jedna radnja održi toliko godina. Uzgred budi rečeno, ofkad mi poznajemo Beč, (a tome je već 30 g.) nikada kafane nisu bile tako pune kao nadas. Nema mesta. Na divnim putevima Austrije saobraćaju mnogobtoini luksuzni automobili, 1158 уоdeći austrijski privredni političar, morao {e priznati, da ie bio zaprepašćen, Када је једпе педеђе na izletu u Vahau video nepregledni red privatnih automobila. Beč ie ponovo oživeo, — peva se u jednom kupleu. To je relativno tačno.

Mi ne govorimo. o čitavoi Austriji, prvo, |er {e poznato da je na selu mnogo bolje, 0 visokih cena аоrarnih proizvoda, i drugo, |er je Beč ioš 1919 соате označen kao razlog životne nesposobnosti Austrije, i kao neotkloniivo vrelo nevolja u Austriji, koja mora da hrani gladni Beč, koji ne može da zarađuje. Beč nazaduje. Ali gde ie danas grad koji ne nazaduie. Ko ne posmatra u dužim periodima vremena, i ne upoređuje sa sličnim poiavama druode, ko stalno. živi u Beču i шта зато pred očima svakodnevni utisak, tai svakako govoti samo o bedi. Веда је danas zajednički miraz svih gradova. Pa ipak mogu u Beču da žive i radni kao i kafane. Beč danas čini utisak grada kome ide prilično dobro.

Mi navodimo sve ovo kao znak, da se ie Austrija stalno oporavljala od prosjačkoce stanja 1919—1923 godine uprkos raznim pesimističkim proročanstvima iz toga doba. I! da bi moguće došlo i do velikog poleta da nije bilo konstitucionalnih erešaka kod njenog stvaranja, Које doduše vremenom lagano iščezavaju. Beda u Austri{i je samo deo bede u čitavom svetu, ali nema Skoro ništa zajedničko sa bedom u prošlosti.

БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 23

III. Partisko-političke botbe u Atistriji

'Austrija se u stvari sjajno oporavila. To bi mogli sada da dokažemo i naučno, sa nizom cilara. Mi ćemo se njima i poslužiti u toku naših izlaganja, ali 'prvo bismo hteli nešto da kažemo o unutarnjim austrijskim političkim odnosima, jer su i oni zapreka normalnom privrednom razvoju. Austrijska unutrašnja politika stoji u znaku bezobzirne partijske borbe, koja je poslednjih dana nešto komplicirana. U Austriji su bile dve velike. partije: socijalcdemokrati u Beču, i hrišćanski socijalisti u Beču, i maročito na selu. Prva obuhvata radnike + činovnike, a druca |e u toku vremena postala seljačka partija. Ova socijalno-strukturelna razlika obeju partija može već da bude razlog teških sukoba Da Austrija ne stoji pod kuratelom velikih sila, davno bi došlo do građanskog rata.

Komesar Društva naroda za državne finansije i drugi za Narodnu banku, oteli su partijskim vođama 'a najvažnija instrumenta u partijskoj borbi: državnu blagajnu i mašinu za štampanje novčanica. Socijaldemokrati gospodare u Beču, centru srednje-evropskog kapitalizma, i uprkos tome ne smeju da primene svoje programatsko neprijateljstvo prema kapitalizmu. Za aktiviranje njihovog programa ostali su im samo. bečki kućevlasnici i opštinske poreze. Hrišćanski socijalisti, koji su imali u rukama savezne finansije, nisu mogli da im nanesu velike štete, usled uticaja stranaca. Ali tamo, gde nisu ovi bili merodavni, oni su grozno gazdovali. Mi potsećamo naše čitaoce, da su oni svojim Vezama sa Bozelom oštetili poštansku štedionicu za okruојо тагди dimara. Pošto partije usled inostranog utica|a. nisu imale mogućnosti da utiču na sudbinu zemlje, morale su se međusobno sporazumeti: tako su obe velike partije pravile iedna drueoj koncesije i svaka je upravljala svojim područjem. Socijal-demokrati u Beču, hrišćanski socijalisti u unutrašnjosti. Bilo je i drucih, malih partija, (koje nećemo da imenujemo, {er ne želimo da opterećujemo naše čitaoce ovakim malenkostima,) koje su igrale izvesnu ulogu, {jer su ртеше silom i oružjem, а tu i tamo i pokušale da ostvare tu pretnju. Tada {ie došao veliki polet nacionalnih socija– lista. To su tek nasilnici. Izgleda, da oni imaju manje obzira prema inostranstvu nego starije austriske partije. Posle njihove velike pobede na poslednjim parcijelnim izborima u Austriji oni su u bečkom parlamentu postavili parlamentarno razumljiv zahtev da se raspusti Narodno veće, pošto njegov sastav ne odgovara

:| više narodnoj volji. Sociial-demokrati, koji su kod po-

slednjih izbora nešto dobili, odmah su pristali, u uvereniu da će hrišćanski socijalisti biti uništeni, ı da će sa nacionalnim socijalistima lakše izaći na kraj. Hrišćanski sociialisti i ostale tri parti{e, koje se sve nalaze u opasnosti da budu uništene na sledećim izborima

usfale su protiv toga. Tako је došlo da ie poslednih ·

nedelia diktatura savila svoje onezdo u ausftrijsko| republici. privredne komore, : розједпје vreme ministar polioprivrede, Dr. Doflus, sastavio {e koalicionu vladu, sa једnim olasom većine. Čifi ie zadatak da do sledeće соdine ne pravi izbore. Sada se mogovu živo zamisliti DOlitfički odnosi u Austriji. Austriiski političari su пушки u svoje partiiske borbe samo Kreditanštant, i tako ga daleko doveli da su niecove akciie početkom ma{a notirate deset oereoša (0.80 din.). Ima znakova, po koilma izeleda da će stranci austriskim političarima oduzeti i Kreditanštalt. Samo bez velike nade za niega.

Pre kratkog vremena Društvo naroda poslalo jie

Tedan mladi čovek. do skoro sekretar Polio-