Народно благостање

- 11. јуин 1932.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 371

ШУМСКА ИНТЕРНАЦИОНАЛА — Кратка студија од стране чланова редакције —

Први покушаји међународних картела. — Женевска конференција 1932. зод. — Безнадежност

међународног картела.

Закључак,

(Свршетак)

Т. Први покушаји међународних картела

Није држава једино уточиште, коме је прибетавала, наша, дрвна индустрија. Још у 1925. години, приликом прве депресије, дошло је до преговора између претставника наше и румунске дрвне индустрије, Тајла је склопљен картел под именом „Акордо,

· који је требао да доведе до стабилизације цена си"

ровина и готових фабриката дрвета. То истина није био коначни идеал уговорача. Јер се говорило O стварању једног међународног картела дрвне индустрије. да, то, међутим, време није било зрело и Hal и румунски произвођачи дрвета задовољили су се двостраним споразумом.

O том се мало знало изван заинтересованих крутова, и није од јавности ни примећено, кад је овај картел ишчезас пре но што је у опште ступио у ЖИВОТ. :

Под истим условима, и међу истим претставницима, дошло је у јуну 1981. године до стварања, новог картела. Он се односио на, извозне цене у крајеве Средоземног мора, Северне Африке и Шпанију, а у њега су ушли и средње и мале стругаре. И овај се картел у пракси показао потпуно неспособним за живот, Поједине фирме су изигравале уговор, било антидатирањем нарупби, у почетку, било сврставањем бољих квалитета под горе ради давања по нижу цену. Тако се разбио и други покушај паше дрвне индустрије, да помоћу комбинација, на, страни спасе свој привредни положај.

Пада у очи да су оба ова покушаја картелисања, дошла, у време највеће невоље наше дрвне индустрије. Полазило се од погрешне претпоставке да је конкуренција међу румунским и југословенским произвођачима крива падању цена и тражио се у картелу спас. Како су међутим цене биле резултат наступеле привредне депресије с једне и опште, а, на“ рочито руске конкуренције с друге стране, то двострано картелисање није мотло да, донесе никакво побољшање у том правцу.

Ови неуспеси парпијелног споразумевања, светске дрвне индустрије довели су заинтересоване на, мисао, да би само један европски споразум дрвне индустрије могао довести до успеха. Тако је дошло до конференције дрвне инлустрије у Женеви.

Il, Женевска конференција 1932. године

20. априла ове године отворена, је у „Кеневи конференција претставника, дрвне индустрије из 25 држава. Наша шумска индустрија, била је претстављена са, четири делегата, Конференцију је ортанизовао економски комитет Друштва народа и на њој се три дана -»оправљало о положају шумске индустрије у светској привреди. Како се Друштво народа, већ по својој до сад стеченој традицији, бави само великим проблемима, то су и задаће конференције имале да. бут“ судбоносне по цео свет,

Требало је одговорити на ова питања; ла ли

_ има могућности за међународни споразум у екс

плоатацији шума и може ли се постићи међународна, кооперација, за регулисање тртовине дрветом. Прво питање претпоставља, опоразум свих земаља, извозница, а друго и увозница и извозница. Ни једно ни ;““-"то није лака ствар.

При самом расправљању изашло је ово на видело: Претставник Совјетске Русије, који овде није био само атракција, како то бива иначе са, њезиним делегатима на међународним конференцијама, изјавио је, да површина шума у Русији износи 900 милиона хектара, што чини 40% свих шума у свету, без оних у тропској зони. Годишњи прираст Тих шума цени се на, 510 милиона кубичних метара, а стварна, експлоатација у 1981. години достигла, је

тек 205 милиона. По привредном програму Совјетске ·

Русије, рекао је њезин делегат, кров неколико. 10дина експлоатација мора да достигне стварни прираст, и за то' Русија, неће на, себе да прима, никаквих обавега. о огравичењу експлоатације. и

У помућено расположење, Које је створио руски експерт својом изјавом, немачки делегат није унео ни мало ведрине. Он је, после триказа шумских приика, у овојој земљи, изјавио, да, ће Немачка у следећим годинама. подмиривати своју потребу у др“

|вету из властите производње и да, ће тиме за њу от-

пасти потреба увоза дрва, сем нарочитих врсти и димензија.

Не знамо како се и после ових изјава дошло до следећих закључака.

Рекло се, да, је потребно у садашњу експлоатацију шума, која с гледишта светске пијаце показује приличну анархију, завести известан ред. За то је требало према, сталној годишњој тражњи и капацитету дрвне пијаце акомодирати дрвну продукпију. Остало се три томе, да, се привременим спора зумима, отраничи сеча шума, за време економске депресије. За олакшање ситуације требало је спречити прекомеран прилив дрвета, а то се могло постићи споразумевањем држава, извозница, о величини иввоза и подели тржишта, дакле контингентирањем извоза.

Кључ за количину дрвета, која би припадала, појединим државама извозницама, нашао се у просеку извоза у годинама, 1925.—1931. Ограничење би обухватило све четинаре и храстово и буково тестерисано п тесано дрво.

Како ови вакључци ограничења у акцији појединих шумских индустрија, предвиђено је за ове државе извознице оснивање институција под лржавним штротекторатом, које ће контролисати извоз дрвета. Ове ове националне организације радиле би у споразуму једна с другом и биле би носилице читавот овот новог система, планске привреде дрвета.

Женевска конференција је на овај начин поставила основне црте, по којима би требали да, се раввијају даље уговори. Северне и Балтичке државе заједно с Русијом имале су, да се, по одлуци у #ке-

имплицирају замашна