Народно благостање

Страна 372 НАРОДНО

неви, састану нешто касније у Берлину, док су 'OGтале државе одредиле 9. јуни за датум њиховог са станка, у Бечу, на коме се требају да израде детаљи женевског споразума,

Мало касније наше новине су донеле кратку вест, да је у Берлину, на, одржаној конференцији концем месеца априла, Т. г., дошло до преговора, између претставника, југославенске, пољске, румунске и руске дрвне индустрије о закључењу споразума, 0 извозу храстовог дрвета свих врста. Преговори су далеко напредовали, додале су новине, и биће у скоро настављени.

Нати делегати су се вратили са ових конференција пуни најде. У земљи се одмах почело са, трипремама, за, конференцију у Бечу. Одјекани су нови састанци претставника наше шумске индустрије, да би се одредио њезин заједнички став у Бечу. Ударено-је у велика звона, јер — нашао се спас.

Ш, Безнадежност међународног картела

Остварити горње закључке не значи ни мање ни више нето остварити планску привреду у једној огромној области, као што је дрвна, Дакле поста= вити привреду на једну сасвим нову основу. И тај преокрет мисле претставници шумске индустрије остварити преко пар заједничких разговора. Нама није чудно да се металомански настројено Друштво народа, са својим економским комитетом, заноси овим подвизима, али како су пословни људи наишли на тог Јер читава светска привреда, не само шумска, налази се у анархији и она би исто тако требала, мало више реда. Хиперпродукција дрвета; је исто што и хиперпродукција, жита. Олични су ими узроци и природа. Али од жита су већ и надионалне и интернационалне институције дигле руке. Јер нико није могао зауставити катастрофалан пад његових цена. Код дрвета се сад тек приступа, послу.

Нама, једно не иде никако у главу. Како је, и поред поменуте изјаве руског делегата, дошло до планова, о међународном картелу. Русији није стало до реда, којим се заноси иенева, Она, форсира, експлоатацију шума, и извов дрвета. Ми не знамо, да ли она мисли и да, ли ће моћи да: до краја оствари тредвиђену експлоатацију од 510 милиона кубичних метара. Али њезино досадање држање даје нам OGCнова, да верујемо, да ће се продукција, из 1981. године од 205 милиона куб. мет. још доста повећати. О том количином Русија може, док се год при извозу дрвета, не руководи комерцијалним принципима, да, омете сваку међународну комбинацију у индустрији дрвета,

Овде нам пада на ум држање Русије приликом Лондонске житне конференције, одржане у лето прошле године. Она, је тада, била, за, споразум о континтентирању извоза пшенице. Сада, је она, против исте те мере за дрво. То је довољан доказ да Русији није стало до реда ни до поправка пришика, на светском тржишту дрвета,

Истина, видели смо, да се ради о споразуму о извову храстовине између наше, руске, пољске и румунске дрвне индустрије. До споразума није, разуме се, још дошло. Допуштамо могућност да до њега, и дође, у колико, можда, Русија има, посебних интереса, у погледу те врсте дрвета. Али храстовина за нас претставља само 9% по тежини, а 19% по вредности од читаве продукције дрвета. Могло би се

БЛАГОСТАЊЕ ___Bp 24

дакле догодити, да се читава; ова ужурбаност сврши са, извесним побољшањем у овој врсти дрвета.

Али прво, што би остварење ових закључака изискивало, је организација шумске индустрије у земљи. Шумеких подузећа ми имамо врло различитих величина; све њих, па, и она најмања, требало би организовати. Број ових подузећа само у Оловенији рачуна се на, 130.000. То све убедити у потребу једне овакве организације, која би им знатно ограничавала, слободу, немогуће је. Истина, на конференцијама, одржатим код нас истакнуто је, да, ће се тражити од владе узакоњење свих одлука Бечке конференције, на које наши делегати буду пристали. Излази да би ортанизовање и подвртавање контроли било за поједина, подузећа обавезно. 'То се не сме учинити. Дошло би се поново до једног комтликованог законодавства, које смо имали у житном режиму. Само тамо смо имали далеко мањи број млинова, на, које се оно односи. Па; ипак, се спекулапије нису могле спречити. Овде се пак неправичности око расподеле континтената, не би могле избећи. Све би то изазвало хаос, који би довео до катастрофе. .

· После скупог искуства са житним режимом приступати сада поновном покушају са шумским подузећима, било би непромишљено. О тога, не смемо. дозволити, да, се, и у случају сагласности и дефинитивних закључака на Бечкој конференцији, пристуша, њиховом узакоњењу. Јер, сигурно је, да би се то свршило горе него и наш житни режим.

Даље да говоримо о огромној међународној ортанизацији, коју овај картел имплицира, Оснивање централне организације за расподелу контингената је неизбежно. Па она организовање међународне контроле националних ортанизација. То је тако огроман посао, ла та ми сматрамо неизводивим, Контролу на тако широком простору тешко је замиолити и у нормалним временима. Данас је она немогућа.

Ми смо у последњем броју „Народног Благостања“ покавали како пропадају некада моћни међународни картели. Привредна депресија са својим сталним променама изазива. непрестане сукобе међу уговарачима и онемогућује њихове споразуме прорачунате на и мало дуже време. Дрво, међутим, по својој природи има још мање услове за картели- . сање. За њета, би догађаји, као пад енглеске фунте, увођење континтентирања, увоза. дрвета у Француску и увођење царина у Шнглеску деловали као гром. Сви ти моменти јасно казују да је овај покушај за стварање међународног картела дрвета наиван и лакомислен,

ЈУ, Закључак,

Увроци данашње кризе у нашој шумској индустрији су искључиво спољне природе. Могло би се, можда, нашим подувећима пребацити, да нису водили политику предвиђања. Она, нису, ва време добре коњунктуре, стварала резерве, да, би се лакше одупрли коњунктурелним променама. Али то је ствар само појединих подузећа и ове што је проувроковало, то је, да су пре обуставили рад. Њихове резерве, и кад би их имали, не би могле до краја, одржати подузеће у погону. Остају дакле спољни узроци, као једини чиниоци. -

Они су општи, у колико важе за, све привредне гране, и посебни, у колико се тичу само шумске индустрије. У прве спада, свакако општа привредна депресија. Она нам је донела ограничење потрошње,