Народно благостање

Страна 408

Ко би рекао да наша после шумске можда највећа индустрија у земљи, нема националне организације већ само

Земаљски конгрес млљинара

интереси нису потпуно слагали, Што је овом приликом усџело да се састану у једној сали ради националне организације млинари из целе земље има се захвалити, како је у приватном разговору приметио један духовити Загребчанин, млинском паушалу. И ако је на конференцији третирано 7 разних питања, ипак је у атмосфери било доминирајуће незадовољство паушалом. По њему је реферисао г. Антун Турин кратко и јасно, прецизно и конкретно. И остали су реферати били кратки али концизни и прецизни тако да је за 5:/, сата свршено 7 реферата. |

Нека нам је допуштено да истакнемо да о млинском паушалу није ништа више казано од онога што смо ми предвидели у чланцима од 6 фебруара и 12 марта. Г. Турин је казао да од 6.500 млинова, пријављених пр. год. Призаду, само се 22% пријавило да ради и да следствено плаћа паушал. Међутим велики део осталих млинова такође ради, али не плаћа паушал Контрола је поверена Призаду, међутим он је у тој функцији већ раније потпуно отказао. Погрешно је; велн он, што нису примљени срески одбори јер је самоконтрола најефикаснија.

Раде и ушурски млинови по мало под ушуром, а мало и за пијацу. Они не плаћају паушал као ни велики број трговачких млинова радећи у шверцу. На тај је начин учињена ситуација поштених млинова немогућом. Они не могу да издрже конкуренције млинова који не плаћају паушал. Поштени млинови делимично плаћају из главнице, други су остали дужни (за њих конгрес тражи пролонгацију од министарства финансије) а трећима је општина затворила млинове.

Исто тако је катастрофалан резултат по фискус, јер приход износи 5 милиона динара месечно у место прелиминираних 15 милиона. И због тога се појављује оправдан страх код млинара, да ће се паушал овековечити. На конгресу је пала реч да дефицит код Призада износи 300 милиона динара. Из тога је изведен рачунски закључак, да под овим условима треба да траје 5 година, а то значи да сви поштени млинари треба дотле да банкротирају.

Маравно да се непоштени млинови, како они који су већ зарадили паре на прошлом житном режиму тако ови на млинском паушалу — нису јавили за реч. Али је то споредна ствар. Главно је да у систему паушала лежи премија за несавесног пореског обвезника по млинском паушалу.

Ми смо писали 6 фебруара:

„Порезивање по капацитету крајње је неправично, Капацитет је статика, мељава је динамика. Статика је пасива, она ждере камате и трошкове одржања, а динамика је актива. Динамика даје принос, а из приноса се плаћа порез. Према томе не може се плаћати према капацитету, већ према мељави. Млинови који не могу да превале паушал на потрошаче, плаћаће га из супстанце. Порезивање по капацитету је исто што и порез на врата и прозоре или на гардеробу, вредност одела и т. M. Капацитет нема никакве везе са пореском снагом. Овај ће облик понова да укочи администрацију, даће маха злоупотреби и неће донети очекивани приход“. |

То наше предвиђање потврђује потпуно г. Турин. Он је казао, ако мора да се плаћа млински паушал, онда треба да га плаћају сви млинови како би се спречиле злоупотребе пепоштених млинова.

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

ОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕ]

регионалне»! Изгледа да им се

Бр. 26

Међутим други говорници а нарочито г. Миланковић преузели су наше становиште, такође изражено у чланку од 6 фебруара, да се не може порезивањем једнога привреднот реда да субвенционира други. Субвенције се морају плаћати из сретстава општности, заједнице. Ми смо тада казали да се само помоћу приреза на непосредне порезе, као најбржи а нем најсавршенији начин —- може доћи до потребних сума за финансирање житног режима, односно његовог дефицита. Мило нам је да констатујемо да се у основним двема идејама конгрес сложио с нама.

ГК. Бајлони је у свом кратком реферату изнео колике су губитке морали претрпети потптени млинови приликом прелаза са режима житног фонда на режим од 31 марта. Они су пре свега дали пуну надоплату Призаду, затим су им се затекле огромне количине пшенице по цеви од 160 и 170 ДИнара. Кад је по трећој фази житног режима цена пала, они су и по том основу претрпели губитке. Он истиче да је чланом 6 правилника предвиђено да се ти губитци компензирају за паушале, али од тога није ништа било и, као што је један довикнуо, неће ништа ни бити.

Даље је г. Бајлони изложио тежак положај ушурних млинова, којима Призад није примио жито, које су они примили на име ујма по цени од 160 дин. те су га морали продати јефтиње. |

Врло интересантан је реферат г, Стефановића о скупком порезу на пословни промет на ушурске млинове. Они плаћају пре свега тај порез па целокупну мељаву, за коју узимају ушур. Али такође плаћају 2% порезу кад продаду жито или брашно, које су примили на име ујма. То је свакако јаче порезивање но трговачких млинова, те ствара неједнакост пред истим пореским обликом и ми се чудимо да Министарство финансија допушта да опстоји таква једна неправда, која је првобитно морала доћи из комодитета или због другог узрока, који нема везе са тим порезом.

Г. Лаза Најдановић из Зајечара одржао је интересантан реферат по потреби кондиционирања услова при продаји брашна. Он вели да су пре извесног времена купци плаћали каса. Сад је дотле дошло да се новац не може у опште да утера. Он предлаже да се, по угледу на београдске гросисте, створи кондициони картел млинова с тим да се брашно може продавати само за готово. Локални и срески одбори контролисали би извршење те конвенције.

Г. Акселрад из Загреба, директо двају највећих мли2 нова у земљи, говорио је о условима извоза брашна. Истакао

је прво да су Мађари у клирингу издејствовали увоз. 8 и

по хиљада вагона брашна у Аустрију. Вели да би се нешто могло извести у Аустрију путем клиринга али се противвредност добива после много месеци, А то је тешко издржати. По новом уговору о клирингу с Аустријом предвиђен је и приватни клиринг; једна врста компензационог посла. Али се млинска индустрија није могла тим послом да користи због тога, што она рачуна само са великим сумама, а тешко је било наћи аустријског увозника у Југославији, који би имао потраживања у том износу.

Милша | МАКИ СМаоста је poznato, da

Jedan vrlo važan svetski su Šest mordijskih „država trgovinsko-politički (Svedska, Norveška, Holandija, događaj Danska, Belgija i Luksemburg) пенининнасттнешинешимстишташтшета POnVencijom zaključenom ı Oslo-u 1930. god. obavezale se na saradnju u frgovinsko-

političkim pitanjima. Sad su Belgija, Holandija i Luksemburg