Народно благостање
9 јули 1932. _______
Живојин М. Перић, професор Универзитета, Београд.
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 435
АКЦИОНАРИ ПРИВИЛЕГОВАНЕ АГРАРНЕ . BAHKE M CTEUEHA IIPABA
(Певодом ujahka Г. проф. Д-р 8. Бајкнића: „Неповредива права акционара“, у бр. од 30. Априла, 1932. | гол. „Народнеога Благостања“).“)
8. 7. нашета, Српскога, Грађ. Законика вели: „Закони ови немају повратне силе: они се простиру само за, унапредак (први став). Ова одредба јен сувише отшште састављена али, у сваком случају, она, значи да нови закон не може вређати права, стечена, за владе ранијега закона, начело познато под именом неповредности (неприкосновености) стечених права. Отуда, од два консекутивна, закона (то јест закона, која иду, хронолошки, један за другим) чији предмет је иста категорија правних односа, има, се на прошлост (у колико су у питању стечена, права) применити ранији а на будућност нови закон. Изузетно, ако је нови закон.1и5 сосепз (штрегабушт) т.ј]. закон јавнога поретка, одн. јавнога мо-
рала, обухватиће он и раније стечена права, стим
да ће њихови имаоци имати само овлашћење на накнаду штете: ово значи да нови закони који су 115 собепз ниште стечена права само у колико је реч о еблику (виду) права али не и у колико се тиче материалне (економске, новчане) вредности права. Ово је, дакле, један случај експроприације законом.
Такво је временско (темлорално) дејство новота закона, било да законодавац изречно каже (за шта, нема, потребе и, у пракси, то се по правилу и не чини) да се нови закон не односи на, права већ стечена било да се у том погледу није изразио (што се обично и дешава). Међутим, питање се поставља, шта, ће бити ако би се у закону нопмирало да ће се он применити на све правне односе дотичне врсте, на прошле, па ма они имали и карактер стечених права. као и па будуће 2
Ту постоје две тешкоће. а) Прва тешкоћа се тиче положаја и власти судова (било грађанских било управних, административних) према једном таквом закону. Овде може бити два система. У неким државама, Устав не ограничава овде гаконодавца T. ј. по том систему неповредност стечених права није уставни принцил · тада је закон који би вређао стечена, права, обавезан за суд. У таквом систему неповредност стечених права ле би била правна норма него само један социални тринпиш а законодавну власт ограничава, правно, само Устав а не ни сопиални или други принципи (верски, етички, научни, философски и т, д.. Према томе, један закон какав смо горе претпоставили био би, по овоме систему, правно потпуно исправан. У ОУ гим, пак, земљама, законодавац је, код стечених
7) В. у вези са овим чланком и наш чланак: О Стечевим Правима Инвалида (предавање у Клубу Инвалида Официра и Ратника Ратом Осакаћених, Београд), штампан у „Архиву за Правне и Друштвене Науке“, Бр. од Маја, 1932. год. Београд, као и наш чланак: Принцип Стечених Права м Социализапија Добара. Поводом аграрне реформе код нас. Оштампано из часописа: „Друштвени Живот“ (уредник д-р Мирко Косић), Београд, 1920. -
права, везан Уставом и, ту, закон који би повредио стечено право био би противан Уставу, јер би вређао једно уставно начело, дакле то би био неуставан закон. Каква, је вредност једног таквог закона • Солуција није иста у свима државама. По систему Северо-Америчких Савезних Држава, судови у ошште имају власт испитивати уставност закона и одбацити их, ако су они неуставни : дакле, у тим Државама, суд не би применио нови закон у колико би он вређао стечена права. (под претпоставком, разуме се, да било Савезни Устав било Устав које државе у Савезу садржи правило о неповредности стечених права). На Европском Континенту (изузимајући Норвешку чији Устав од 17. Маја, 1814. год. сличан је овде Американском Систему), судовима, није призната власт истраживати уставност
закона, донесених после Устава; па, према, томе, они.
не моту одбити примену једном закону који би вређао стечена права, при свем том што би Устав стечена, права, сматрао као неприкосновена. То ће-рећи да је Устав, и ако је и то Позитивно Право, у самој ствари једно више теориско ограничење законодавне власти: ту нема, друге санкције до политичке и моралне одговорности оних који вјипе захонодавну власт. Уставни прописи су, тако, средина између неправних (несанклионисаних) и правно санк= ционисаних правила,
Српско Јавно Право није давало судовима власт испитивоња уставности закона после Устава промултованих : они су, у колико је било реч о евентуално неуставним законима, судили по закову а не по Уставу. Такво је и Југословенско Право: такав је био Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 28. Јуна, 1921. тод. (чл. 110. ал. 1'.) а тако је и са садашњим Уставом Краљевине Југославије од 3. Септембра, 1931. год. (чл. 109. ал. 10.).
Што се тиче начела неповредности стечених права, Орпски Устави од 21. Децембра, 1888. год., и од 5. Јуна, 1903. год., садржавали су, у чл. 86. норму о томе принципу али, према мало час реченоме, судови нису били власни не признати закон који би био повреда стечених права, Југословенски Устав од 1921. год. није садржавао општета, прописа о неприкосновености стечених права а тако је и по даналшњем Уставу. (Они имају само извесне примене тога, начела, као што је, н. пр., начело о неповредности права, својине и о експротриацији: једино ако би се, што није наше мишљење, израз својина, узео У смислу власништва, над ма каквим приватним правом, могла би се горња, норма о'неприкосновености својине схватити као општа норма о неприкосновености стечених права). Дакле, то је систем по коме принцип O стеченим правима није уставни принцип. Он је данас, као и за режима Устава, од 1921.