Народно благостање
|| |
Страна 532 НАРОДНО
на, развој може бити и успех империјалне конференције, наиме ако Енглеска, своје велико домаће тржиште обезбеди искључиво преференцијалним царинама, својим доминионима, Канади и Аустралији. У томе случају друге земље ће бити потиснуте са, енглеског тржишта, а да се у другим земљама не смањи у истој мери конкуренција са, стране Канаде и Аустралије; преференцијална царина може само код обеју земаља изазвати проширење производње, али ни у којем случају ограничење.
Остаје једино још да се испитају мере, које су у Америци ппелувели влада — преко Кесопзтисtion Finance Corporation — — призатни капитал, који је према последњим вестима, створио приватни хосистички пул. Државна интервгпција настоји да смањи резерве шшенице, нагомилане Код "Фармборда. Исте мере подувете су и за ос тале сировине, о чему ћемо доцније говорити. Дакле хоса, која у основи почива на. вештачком подизању цена, са стране америчке владе, и на једностраној процени жетве и стања залнуа. Економски услови за хосу цене пшенице не постоје — нешто смањене резерве и нешто слабија, жетва, него прошле године, код непромењене укупне тражње и понуде, нису довољно јаке да подигну цене.
Ш. Метали
Код метала ствар стоји сасвим друкчије него код пшенице. Али, пре него што пређемо на, истраживање разлога хосе на металном тржишту, морамо истаћи, да хоса није захватила, све метале, што је за преокрет на тржишту врло важно. Гвожђе не показује никакве хосистичке тенденције. Додуше, цене гвожђа су и најмање пале, али, да је хоса на, тржишту метала последица, већег запослења, у индустрији, онда би несумњиво и дене гвожђа морале да скоче. Да тога нема, доказ је и то, што ни код цена угља нема никаквих промена. Остаје дакле питање, шта је разлог, да је бакар скочио, и то баш онда, када се је међународни картел распао, и када су цене почеле због тога даље да, падају. Повнато је, да се европско-афрички продуценти бакра, после свога, иступа из картела, нису више држали картелских обавеза о рестрикцији производње, јер су и по најнижој цени могли још одржати рентабилност производње, док је код афричких предузећа цена већ давно испод рентабилности. Цене су тада, попустиле и у Америци, упркос заштитне царине. Огромне резерве — у износу годишње производње — обарале су их, Изгледи ва њихову ликвидацију били су ми-
"нимални. Тим више је садања хоса, која, је баш
почела у Америци, неразумљива. Према извештајима тражња. код бакра се је нешто повећала, — купују у главном индустријалци, што је последица, великог кредитирања прерађивачке индустрије са crpaHe Reconstruction Finance Corporation. Сада, се очекују даља сретства — и једно с другим изазвало је и пораст цена. Олична, је ситуација и. код
калаја, цинка и олова, само што је код ових по-.
следњих спекулација више куповала него потрошачи, док је код бакра обрнуто. Сем тога, картели цинка и калаја врше интервенције на тржишту. Уопште, може се рећи, да је код последњих ситуација у толико лакше, што постоје картели, и што је рестрикција производње имала, сасвим други ефекат него код бакра. Почело се са рестрикцијом док залихе нису биле још велике, док је картел бакра, што је могао дуже одгађао рестрикцију (Н. Благостање број 29 „Крај картела бакра“). |
БЛАГОСТАЊЕ _Бр, 34
ТУ, Памук.
За разлику од пшенице, где жетва није много подбацила, и бакра, где су залихе остале огромне, код памука су оба горња фактора деловала хосистички. Према последњим службеним проценама, берба памука, даће ове године света 11.8 мил. бала, према 17.1 милион прошле године. Додуше, прошле тодине прве процене су се знатно разликовале од бербе, али разлика је ове године такова, да, се може слободно говорити о слабој берби. К томе долази извештај о слабој берби у Штипту, тако да ће овогодишња берба бити сигурно мања за 5—6 мил. бала, нето прошлотодишња. Како светска потрошња износи годишње 14 мил. бала, дакле више него овогодишња, берба, то се може очекивати и смањење залиха, поготово, када је и код памука, дошло до државне интервенције: приватни конзорцијум банака и прерађивача који финансира такође Кесопstruction Finance Согроганоп, купује 3 милиона Gamma које ће уклонити са тржишта; према плану, ова количина, ће се пласирати у времену од 3—4 године.
У. Шећер
Хоса, је заправо прво почела код шећера. И то из два разлога: Прво, јер је било јазно, да ће продукција шећера ове године бити мања него ефективна светска потрошња, и друго, јер је рестрикција предвиђена, у Чедберновом плану спроведена у свим земљама, тако да је засејана површина смањена за 26%. Последњи закључци у Остенде, о регулисању извоза само су учврстили тенденцију. Цене шећера су порасле скоро ва, 100%, захваљујући чињеници да је остварен светски картел, и да је он успео потпуно да метне руку на целокупну светску понуду.
МТ. Закључак
Као што смо већ споменули, многи економисти очекују од садање хосе на тржишту сировина, обрт коњунктуре на боље. То се теоријски образлаже, да је садања, депресија великим делом резултат криве у производњи сировина. Пад цена сировина смањио је куповну снагу аграрних земаља. Обрнуто, сада се очекује да ће аграрне земље постати бољи купци индустријских производа, јер ће се повећати њихова куповна. снага, и на тај начин да ће повољно деловати на повећање индустријске производње. Али се не сме заборавити, да има, још читав низ момената, који су изазвали кризу, и који је још и сада заоштравају — криза поверења, теваурирање, протекционистичке мере, пропадање тржишта, капитала, болесне валуте и Т. д. — и због тога, је питање, да ли може пораст цена најважнијих сировина да уклони све те моменте и доведе до сталног преокрета у коњунктури. Сем тога, анализа појединих тржишта је показала, да не постоје заједнички услови код свих сировина, ва, сталну хосу и стабиливирање тржишта, и да су промене наступиле само на страни понуде. Једино код памука, и шећера су повољни изгледи да ће се цене одржати, а евентуално и расти, јер је понуда тако мала, да тражња може остати непромењена. Код пшенице и метала, овотодишња слабија жетва, и досадање ограничење производње с обзиром на огромне залихе, не могу укупну светску понуду прилагодити тражњи. Дакле, само ако се повећа тражљња, ако дође до промена, које нису само на страни понуде, може се рачунати са сталним порастом цена.