Народно благостање
20 август 1932.
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 533
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Приходи државних монопола износили су у јуну ове године 159.59 милиона. Ова апсолутна цифра не показује много. Тек ако је упоредимо са монополским приходима у одговарајућем месецу ранијих година, онда добијамо слику тешког лејства напредовања привредне депресије на стање државних финансија. У јуну прошле године приходи су износили 188.89 милиона, у јуну 1930. године 199.35 милиона а у јуну 1928. године чак и 205.0 милиона динара. Значи, да су приходи у јуну ове године подбацили за 29.3 милиона односно за 20 од сто према јуну прошле године, а према јуну 1928. године мањи су за 45,4 милиона или за 29 од сто.
Према појединим монополским показују следеће кретање:
Монополски приходи у јуну ове године
артиклима, приходи
— у истом периоду 1930./31. године 574.39 милиона а у текућој буџетској години само 465.73 милиона. Мањак према првом тромесечју прошле буџетске године износи 100 милиона или 22 од сто а према истом периоду претпрошле године за 109 милиона.
Интересантно је такође и кретање остварених прихода према предвиђеним. Како су монополски приходи за јуни 1932. године били предвиђени са 193.27 милиона, рачунски мањак износи 33.68 милиона или 20 од сто, а према предвиђеним приходима за прво тромесечје ове буџетске године, који износе 579.82 милиона, остварено је мање за 114.08 милиона.
Министар финансија, у своме експозеу у скупштини од 9. августа 0. г. напоменуо је, бранећи увођење нових фискалних терета за одржање буџетске равнотеже, да су монополски приходи предвиђени са 1.8! милмарди динара, од
Од 1, апр. Од, апр. У јуну Од 1. апр Артикал Јуни Јуни Т или — дозб,јуна доз0,јуна | или— 1932 И НЕ доз0,јуна Ова
1931 1932 1931 1932 предвиђ, 1932 пред.
у M илионнма динара
Дуван 142.03 122,19 — 19.83 424.43 359.06 — 65.36 142,50 — 20.30 421.51 — 68.44 Co 19.36 18.56 — 0.80 53.68 51.19 — 2.49 18.03 7T 0;58% 5408 ~+— 2,89 Петролеј 6,13 5,38 — 0.76 19.73 17.14 — 2.59 11.36 — 5,98 34.07 — 16.94 Жижице 11,33 8 49 — 2.84 2910. 24,35 — 5.94 1054 — 2.05 31,62 — 7,27 Харт. за цигарете 818 4,25 — 453 22.11 12,66 — 10.10 8.76 — 4,50 2627 — 13.61 Разни приходи 1.25 0.71 — 0,54 15,14 1,31 — 13.83 2.08 — 1.37 6.5 +~ı— 4.94 188,89 159.59 — 29.30 565 46 465 73 — 99,73 193.27. — 33.68 519.82 —114.08
У апсолутним цифрама највише су подбацили приходи од дувана, који износе 122.2 милиона и који су за 19.8 милиона мањи но у јуну прошле године. Готово две трећине мањка долази од дувана. Приходи од хартија за цигарете показују релативно најјаче смањење, за преко 50 од сто према јуну 1931. године.
У првом тромесечју буџетске 1931./32. године остварени монополски приходи достижу цифру од 565.46 милиона
30. septembra ističe bugarski moratorijum transfera. Sigurno je, da će se produžiti, jer Bugarska ne može da plaća zbog sve veće oskudice u devizama. Glavni izvozni artikai, duvan, može u poslednje vreme samo da se proda putem kompenzacije. Na taj način, glavno vrelo prihoda deviza se je ugasilo. Međutim, sofijska štampa tvrdi da je ekonomsko i finansijsko stanje Bugarske tako, da ona ne može uopšte da plaća, i zato traži potpun moratorijum. Glavni argumenat za obustavu plaćanja je ogromni budžetski deficit, koji neprekidno raste, usled rapidnog opadanja prihoda. Prema izveštaju komesara Društva naroda, deficit iznosi za budžetsku 1931/32. godinu 800 miliona leja, a za 1930/31. 1284 miliona, tako da ukupni deficit prelazi 2 «&#čmilijarde leja. Međutim, deficit je veći. Komesar je, ili zaboravio, ili nije hteo, da spomene još iznos od blizu 542 miliona leja, koje je vlada uzela iz nekih fondova koji nisu uneseni u budžet i iz fonda za socijalno osiguranje. Time se, naravno, slika stanja javnih finansija bitno menja, i smanjenje deficita u prošloj budžetskoj godini prema pretprošloj za skoro 500 mil. leja, išćezava. Na taj način obećanje bugarske vlade prilikom pregovora o moratorijumu #гапз-
Bugarske javne finansije
1932/33. godinu već opterećuje ogromnim deficitom od 2600 miliona leja. Izveštaj komesara Društva naroda kritikuje oštro
чега она очекује, да буде остварено, као максимум, свега 1.5 милијарде динара. Значи да треба рачунати са чињеницом, да ће бити остварено за 311 милиона мање него што је било предвиђено, односно просечно за 77.7 милиона у тромесечју. Изгледа, да је ова процена сувише оптимистичка, пошто износи рачунски мањак у оном првом тромесечју већ 114.08 милиона или за 36.3 милиона више.
budžetsku politiku vlade. Kao primer, kako je vlada bila opti= mistički raspoložena, navodi slučaj sa pozicijom prihoda od ne= posrednih poreza. Dok je prošle godine ovaj bio preliminaran na 1485 mil. leja, a ostvaren sa 1243 mil. dotle je ove preliminaran na 1446 miliona. U mesto da je prihode smanjila i prilagodila rashodima, vlada je pokušala da na ovaj način dovede budžet u ravnotežu. Dalje se u izveštaju oširo kritikuje oklevanje bugarske vlade, da pristupi poreskim reformama i povećanju neposrednih poreza.
I jedan i drugi prigovor mogu da budu na mestu, ali ni jedan ni drugi, ne obaraju bugarsku tezu, da se ona nalazi u takoj teškoj finansijskoj i ekonomskoj situaciji, da ne može dalje plaćati inostrane dugove. U pitanju redukcije rashoda prema prihodima, vidimo, da su prihodi od poreza u prošloj budžetskoj godini podbacili za nešto više od 200 mil leja. Kod ogromnog deficita ova suma je smešna. Isto tako ni povećanje poreza ne bi moglo da uravnoteži bugarski budžet, jer efekat koji bi se time postigao, isto tako ne bi bio veliki. Sem toga, mora se uzeti u obzir da će ove godine prihodi i dalje padati, tako, da će se stari budžeiski deficit još povećati. |
Bugarski budžet iznosi 7.3 milijarde leja. Od toga otpada
i na anuitetsku službu 2.02 milijarde ili 28% od ukupnog budžeta Tera, da će sopstvenim sreistvima uravnotežiti budžet, neće ni.
u kojem slučaju moći da se ostvari, jer se novi budžet za”
što je daleko najveća budžetska pozicija. Ukupni deficit koji će se verovatno popeti ove godine na 3 milijarde leja, i 2.02 milijarde za anuiteisku službu, ne mogu se pokriti nikakvim po-
' ; | reskim reformama.