Народно благостање

Страна 560

љен. Сељак, је ушао у колективе, резигнирао и чекао је да види шта ће да, буде даље. Међутим, почело је тањање сељака на рад и то, или силом, или претњама, или обећањима, да ће њихово учешће у приносу бити веће но обично. Прича, се, да, су сељаци показали необичну радљивост и да су показали много воље да уче на пољопривредним курсевима. Према томе неће бити кривица до сељака, што је „социјалистички сектор“ пољопривреде отказао при првој проби. То се отказивање нарочито констатоВало на колективним и државним добрима и то из техничких сметња и недостатака, система. А из тога излази да је проблем много озбиљнији. У ствари огромне жалбе, које су се непрекидно могле читати у совјетској штампи, односиле су се увек на, недостатке самота система и техничке тешкоће, И може се рећи, да је и целокупан тпуд Пољопривредног комесаријата и других савезних и локалних конференција колективиста био управљен на побољшање облика. организације, организација рада и начин награде у колективама и државним добрима.

Један проглас Централног комитета К. П.Д. С. У. најзад је резимирао цео проблем овим речима: „Развиће и учвршћење артјела (социјализирање стоке за рад и продукционих сретстава), а не комуна, образовање радничких бригада под апсолутном влашћу једнога вођа, при широкој употреби наднице у виду акорда, избетавање сувише великог утицаја партијских и совјетских органа у управи колективама.“ Али тај проглас није могао имати утицаја на развиће ствари у социјалистичком сектору, који је требао брижљивом обрадбом вемље и тачним лиферовањем жита да обезбеди исхрану народа. Јер, према, „Правди“, главни узроци недопуштено ниске жетве леже у занемаривању „елементарних агрономских мера“ и „презирању елементарних правила, поопривредне технике“ од стране државних добара и колектива, који претстављају највећа пољопривредна газдинства у свету.

Два су дакле равлога знатно смањила принос жетве; али је ипак она означена као задовољавајућа,

"и ако се никакве цифре о томе нису публиковале.

При максималном напону сната и рада дању и ноћу збринута је жетва, Одмах после тога је почела реквизиција. онога, што припада држави. Два прва месеца (јули и август 1931. године) житне кампање дале су повољне резултате преко сваког очекивања. Али у септембру је лиферовање. према. предвиђеном, заостало за читаву трећину. Прва два су месеца, створила погрешну претставу о томе, шта ће се добити од жита, и отуда је настало форсирање извоза. Али се брзо увидело у чему лежи узрок недовољног лиферовања жита, наиме, да је резултат жетве код многобројних колектива и државних добара био само на хартији и да се због тога није могла лиферовати количина, која. је прелиминирана; и друго, да су и колективе и државна добра прво мислите на своје сопствено снабдевање. Ta брига о сопственој потреби за житом ишла је тако далеко, да су чак и на тим газдинствима велике количине жита и сточне хране сакривене. Кривично гоњење одговорних, промене чиновништва, које је стајало на челу тих уреда за прикупљање жита, врло оштре уредбе, врло неподмитљиви контролори за државна, добра и енергична, ревизија колектива преко социјалних бригада, све то заједно није дало никакав резултат. Између 1. јануара и !. фебруара. сваке го-

„

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ _______ Бр 56

дине треба да се заврши лиферовање жита, 1. фебруара ове годиге службено је саопштено, да, је прикупљено 89,6% од предвићеногт, али се није ништа говорило о фактичком износу жетве; само је „Правда“ јавила, да је знатно већа количина жита. прикупљена, но у исто доба прошле године, Међутим ни 1. марта није прикупљена цела, количина, већ само 91,2%. „Колективе и државна, добра су заборавили, вели се у једном службеном напису, да они нису ту само да сеју, већ и да држави лиферују одређене количине своје производње у одређено време."

Под таквим неповољним ауспицијама вршено је сејање у пролеће 1939. године, и то за повећану површину од 97,4 на. 102 милиона, хектара. „Текућа, година, треба, да, се одликује организаторско — привредним учвршћењем колективног обрађивања земље и знатног повећања продуктивитета рада и жетве.“ Најважнији задатак је био формирање фонда за усев. „Реципрочна, државна, помоћ“ која. треба да набави потребан усев крајевима, који су имали рђаву жетву, била је предмет нарочите пажње.

мобиливирају трактори са, 2,000.000 коњских снага или 28% више него прошле године.

Лозинка, да. се води последњи део борбе против кулука, у намери да се прикупе сељачке снаге и да се оне ободре на рад, није била без успеха. Али никаква вешта пропатанда, није у стању да хлеб који су сељаци појели претвори поново у семе за усев. Ту нису ништа успеле инструкције о сузбијању потрошачких прохтева код колектива, као ни осуђиВање неоснованих жалби на недовољност усева. Од првога дана се показала недовољност усева према ономе, што је прелиминирано; 1. фебруара ове тодине утврђено је, да су колективе извеле формирање државног фонда за усеве само за 33% према, ,55% у исто доба прошле године. Наредбе совјетске влале и партијских организација, да колективе лиферују 57,8 милиона центнера. летњег усева нису помотле. Исто тако ни давање зајмова који се имају вратити у натури у јесен. Централна партијска контролна, комисија мобилизирала, је све расположиве помоћне трупе, птироке масе колективизираних сељака, радника на државним добрима, комунистички организоване омладинце и синдикате у борби против недостатних пролећних усева, при чему су напади нарочито били упућени против „рђаве ортанизације рада у колективама и државним добрима, против ододнелих пролетњих усева, рђаве обраде земље, против рђавог стања и недовољног искоришћавања трактора и пољопривредних машина.“ Средином марта изашао је распис Пољопривредног комесаријата, да ће се предузети врло строге мере против задоцњења, у лиферовању семена за, усеве. |

Под повољним климатским условима могла је да се почне обрада земље у пролеће раније но прошле године. „Рано сејање, велика жетва“, била је ловинка. Услед тота, што се у равно доба, сеје у разним крајевима, не може се још упоређивати овогодишњи усев са лањским. Али се сад све више чују гласови да темпо сејања у пролеће није могао да задовољи, По себи се разуме, да је то дошло од горе поменутих уврока, а и због рђавог односа између бригада и колективизираних сељака.

„Социјалистички сектор“ руско-совјетске аграђрне политике је од самога почетка нив секирација

Исто је тако било врло важно, да се благовремено“