Народно благостање

НАРОДНО

"3. септембар 1932. _ абог вечитих тешкоћа и сметњи, које долазе или од несавршености и претераности новога реда ствари, који се спроводи на. врат на нос, или од стварних недостатака и често у самом човеку. Али рђаво функционирање „социјалистичког сектора није имало на привилегисане совјетске градове и индустриска, насеља дејство, које би се с разлогом морало очекивати, већ. се све срушило на сељака. У вароши има, хлеба и збот тога, и сам сељак са свим оним, што му није најпотребније и што се може да, прода, иде у варош да би могао да купи хлеб и остале животне намирнице, Ништа драстичније не илуструје колективи-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 561 зирањем створено стање у Совјету него тај факт. Натон одржавања гони човека на тражења ма каквог излаза, ив тога стања. Из истих мотива, — из жеље за, олржавањем свог положаја — напушта, Стаљин пролетос све свечано прокламовање колективизирања у жељи да што брже олакша положај сељака. (Олободно располагање стоком, великом количином жита, васпостављање слободног тржишта, ва важне пољопривредне продукте, све је то у ствари радикална ликвидација, „социјалистичког сектора,“ Међутим и то је под питањем, пошто је ове го-

дине засејано 2 мил. хектара мање но прошле.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

mK KG KK

Г. Душан Лопандић објавио је други допис из Загреба у „Политици“ од 28. пр. м. по питању трговине уложним књижицама Прве хрватске штедионице. Сад је одговорио на питање које је раније оставио у нејасности, наиме ко се све бави том „шареном трговином“ како је он назива. Јер као што су читаоци већ видели г. Лопандић је купце књижица Прве хрватске штедионице претставио као најопасније пауке, као најасоциалније и економски најсубверзивније елементе у нашој држави. Сад вели:

Шарена трговина

„Зна се поуздано да су многа предузећа која стоје у пословној вези са Првом хрватском штедионицом и која код ње дугују веће суме, положила на рачун свога дуга уложне књижице. Другим речима, да су те књижице реализоване бар рачунски. Банка на то има извесно право јер у уредби о њеном пословању после затражене заштите по члану петом Закона о заштити земљорадника има једна одредба у којој стоји да банка може извршити такозвано „пребијање“ ако јој дужник поднесе у име свога дуга своју уложну књижицу. Међутим, нико озбиљан данас не верује да су дотична предузећа која су тешки дужници Прве хрватске штедионице држали своју готовину на уложној књижици код исте банке, док су у исто време уживали кредит по текућем рачуну и на њега плаћали двоструки интерес него што га банка даје на улоге по књижицама.

Све нам то даје разлога да верујемо да су ову трговину на штету улагача организовала и водила предузећа која су дужници Прве хрватске штедионице и која су се ових дана решила делимично својих дуговања код ње. Није време да излазимо са именима тих предузећа. Констатујемо само да ту лежи загонетка ове шарене трговине. Та шарена трговина дала је прилике да се нека рђаво вођена предузећа на јевтин начин одуже код банке и покрију своје губитке, јер су за књижице које су плаћане испод 50% од номинале, признавана на својим рачунима код банке за 100% и то на рачун десетине хиљада сиромашних улагача. Напослетку, преостаје и питање ко је радио за рачун ових предузећа.

Јавност очекује један гест власти који је потребан и ради тога да се из ове афере излуче они чија се имена данас можда неоправдано потежу у разговорима."

Ми смо у прошлом броју показали да то није шарена трговина и да су купци тих књижица национално и социјално корисни, јер преузимају потраживања према Првој хрватској штедионици од оних који не желе или не могу да их даље држе и тиме улажу своје капитале у Прву хрватску штедионицу. Нема ту ничег нелегалног, недопуштеног ни неморалног.

У последњем пак допису г. Лопандић вели да поједина подузећа одужују своје дугове код Прве хрватске штедионице, путем књижица. Али како нико не верује да су они имали те књижице, то је очигледно да су их они стекли куповином.

По себи се разуме да овде може бити речи само о оним лицима, која су купили књижицу, а не о онима која су их имала од раније. Та радња није нелегална. По чл. 3 тачка 3 ал. 3 Уредбе о роковима исплате улога и других дуговања Прве хрватске штедионице она је изрично одобрена овим речима: „Дужници се могу служити код исплате заводских потраживања законским правом пребијања. Али се не могу пребијати потраживања по уложним књижицама у колико је улог учињен пре ступања на снагу ове уредбе а потраживање из те књижице буде стечено од стране дотичног дужника после ступања на снагу — осим ако је ово стицање уследило путем наследства. Изузетно може се дозволити пребијање и са таквим потраживањима ако је то у интересу завода, ради наплате његових потраживања. Тако пребијање може равнатељство дозволити само по одобрењу комесара Министра трговине и индустрије."

Горња одредба допушта пре свега пребијање између потраживања и дуговања једног истог лица у односу према Првој хрватској штедионици. То је сасвим у реду, јер како би изгледало да Прва хрватска екзекутивним путем наплаћује своје потраживање према лицу, које са своје стране има потраживање од њег Уредба стриктно ограничава то право пребијања на она лица која су имала својства дужника и повериоца још пре ступања уредбе на снагу (укључивши овде чаравно и наследника). Само изузетно допуштено је да се изврши пребијање између дуговања једног лица посталог пре уредбе и његовог потраживања које је он стекао после уредбе. Како се та „шарена трговина“ врши после ступања на снагу уредбе тако рећи ових дана, то значи да се она односи само на та лица. Али је уредба могућност пребијања од стране тих лица везала за услове такве природе, да је, по нашем мишљењу, врло мали број лица која могу да учине употребу од тога права. Уредба допушта пребијање дуговања за потраживање стечено после уредбе само у случају кад управа Прве хрватске штедионице нађе да други начин наплате потраживања није сигуран и под условом да се с тим сложи комесар министра трговине и индустрије.

Без сумње да је питање о солвентности једнога дужника врло релативна категорија, подложна чисто субјективној оцени. један исти дужник може једноме да изгледа солвентан, другоме мање солвентан, а трећем инсолвентан. Истина је и то да је мало дужника који нису пуно солвентни, а који имају могућности да мобилизирају веће суме за от-

плату својих дугова. Управо да се замислити само један