Народно благостање

Страна 569 __________ случај: да једно подузеће, чија је солвентност сумњива, распродаје своје залихе или какве друге имовинске делове ради мобилизирања готовине у циљу куповине уложних књижица, како би зарадом од 50% према дугу евентуално санирало своје стање. Ми понављамо да међу дужницима Прве хрватске штедионице не може бити много таквих чија је солвентност сумњива а који се сад разљужују ради поправке свога стања путем куповине уложних књижица. Следствено ако су само та лица купци, онда ни у ком случају не може бити јако развијена трговина уложним књижицама.

По себи се разуме да би се само путем злоупотребе Од стране равнатељства и државног комесара могао да прошири знатно број тих купаца. Ако би управа штедионице допустила да и потпуно солвентни помоћу купљених уложних књижица одужују своје дугове, онда би било доста таквих купаца. Ми ни у ком случају не можемо веровати да су тим путем пошли равнатељство и државни комесар.

Према свему томе излази да се према уредби о роковима Прве хрватске штедионице само дужници сумњиве солвентности могу појавити као купци у циљу одужења својих дугова. А ако се та трговина. врши у већем обиму, онда излази да књижице купују и друга лица, која не могу њима да одуже своје дугове код Прве хрватске штедионице, а то је само повољан знак и по Прву хрватску штедионицу и по имаоце уложних књижица и по целу народну привреду, како смо то тврдили већ у прошлом броју.

„Политика“ од 1 т.м. _ пошто је горњи напис био већ сложен — донела је једну исправку Прве хрватске штедионице, у којој се тврди:

1. да она није куповала своје уложне књижице; 2. да је продала свега два непокретна имања, од којих је једно било намењено продаји, а друго је било примљено на име исплате једнога потраживања; 3. да је управа снизила принадлежности чиновника и пензионера за 7,5 милиона годишње и 4. да се минимални део уложних књижица може употребити за пребијање старих дугова, пошто се управа држи ригорозно уредбе.

Као што видимо, у четвртој тачци се потпуно потврђује оно, што смо ми тврдили у прошлом и овом броју.

На конференцији у Варшави комитет експерата за студију аграрних питања, покушао је понова да нађе начина за лечење кризе тржишта југоисточних европских држава казуистичким поступком и моментаним захтевима, не заузимајући принципијелан став ни према једном трговинско-политичком питању. Зато се резултати Варшавске конференције не разликују од низа досадањих... Две године пропагирали су неуморно преференцијал за жито. Затим су, да не би били монотони, дошли на идеју да траже међународну кредитну помоћ за европску југоисточну пољопривреду — (мисао, коју су поново преузели и у Варшави, као што се види из глосе „Неуморни“). Дуго времена се нису састајали југоисточни експерти. Зашто 2 Јер се солидарност њихових земаља у пракси врло брзо разбила. То се је морало очекивати, чим се привукла и Чехословачка, која је исто тако индустријска као и пољопривредна земља. И најзад интереси појединих држава, с обзиром на

Су чим иду делегати југоисточних држава у Стрезур

„извоз појединих производа, сасвим су различни. Дошла је

периода ,„зацуе аш 'рец!:. Свака држава покушала је да нађе излаз, у првом реду са својим политичким пријатељима, Мађарска је склопила тајне преференцијалне уговоре са Аустријом и Италијом, Југославија са Чехословачком. Солидарност аграрних држава није више ни привидно постојала. Па ипак је комитет експерата успео да у Варшави ових дана

БЛАГОСТАЊЕ |

Бр, 36. } Е 5 пе

донесе заједничку резолуцију. Резултат, који су са интересом очекивали, је казуистичко третирање трговинско-по-

литичких проблема и проширење листе жеља према увоз-

ним државама.

Како „Ке Тетрз“ јавља, резолуција садржи следеће захтеве: 1) Преференцијални систем за жито треба да се прошири. 2) Треба да се постигне споразум измеђ средње-европских и југоисточних држава о извозу најважнијих аграрних производа, укључиво стоке. 3) До успостављања слободне трговине, поверилачке државе треба. да осигурају дужничким државама поред редовног „извоза, специјалне контингенте, који одговарају вредности ануитетске службе дужничке државе. Ови контингенти треба да служе и приватним повериоцима у увозним земљама као гаранција за њихова потраживања. 4) Све остале државе треба да се одрекну највећег повлашћења.

Први захтев био је експертима потребан да се одржи

континуитет. Али је он сувишан, јер се у другом захтеву

предвиђа преференцијални споразум за све аграрне производе. Било би дакле логично, да се изоставио први захтев.

Тежиште лежи у другом захтеву. Наравно да префе-

ренцијал за жито не може помоћи, пошто подунавске земље имају и друге производе, који су исто тако важни или чак и важнији (стока, дрво, јаја, воне). Од почетка смо упозоравали на ово. Сад су експерти усвојили наше примедбе. Али преференцијал за све аграрне производе изгледа и сувише лепо, да би се могао остварити. Он је, очевидно, утопија, пошто је већ житни преференцијал доживео бродолом, и пошто је Чехословачка, која суделује у блоку, ометала његову реализацију. Поучан је немачко-румунски преференцијални

| уговор, који је склопљен пре годину дана, и још није ступио

на снагу. У осталом, било би чудно, ако би се досадањи трговинско-политички Ффистем тако револуционирао, што би био случај, када би се реализовао опсежни преференцијални систем. Упозорење на тешко стање аграрних држава није никакво економско образложење. Поготово кад нема никаквог објашњења, како ће дејство имати преференцијални систем на партнере.

Трећи захтев показује, да су господа у Варшави једном читали, да се међународни дугови могу платити само лиферовањем робе. На жалост, господа нису добро разу-

мела реченицу. Јер, битна претпоставка за то је постојање.

слободног светског робног тржишта, Ретко су поверилачке Земље оне земље, које преузимају извоз дужничких. Често немају потребе за увозом дотичне робе и зато дужничке државе лиферују своје производе трећим државама, за које добију девизе, са којима плаћају своје дугове. Када би Француска, која је поверилац југоисточних европских држава, имала чак најбољу вољу да од својих дужничких држава преузме робу, она то не би могла практично спровести. Француска не треба жито, стоку, јаја и воће из Југоисточне Европе. Али не само да су експерти овде починили национално-економску грешку, него и логичку. Ако се специјални контингенти ограничавају на величину годишње државне ануитетске службе, како се онда из тих сума могу задовољити приватни повериоци 2

По тачки четвртој, требају све остале државе, које нису заинтересоване, да се одрекну највећег повлашћења,“ Овај захтев је сувишан, пошто је предвиђено преференцијално регулисање за све аграрне производе, што не значи ништа друго него уклањање највећег повлашћења.

Када се већ говори о потреби да клаузула највећег по-

влашћења смета, зашто онда не траже“ начелно њено.

уклањање,