Народно благостање

3. септембар 1932.

Резолуција је тако лаичка и недоследна, да ми не верујемо да су је варшавски експерти саставили у овој форми. Можемо само узети да ју је „ђе Тетрз“ намерно криво репродуковао. , a e====="R Sa zabrinutošču konstatujem0o, da je naša štampa ovoga puta i protivno dosadašnjoj praksi posvetila vrlo malo · mesta kon= jerenciji delegata stalnog komiteta stručnjaka za proučavanje agrarnih pitanja Jugoistočne Evrope, koja je prošle subote po podne u Varšavi, na jednom vrio uspelom garden-party, sa puno saglasnosti zaključena. Čitaoc:ma „Narodnog Blagostanja” poznato je naše gledište na ovakve konferencije stručnjaka. Ali ipak smatramo za potrebno, да зе zadržimo kod donete rezolucije, i to specijalno na poslednja dva pasusa u kojima su izneti zahtevi finansiske prirode.

Stručnjaci varšavske konferencije preporučuju među ostalim zainteresovanim vladama, prvo, da treba osnovati jedan specijalan fond, kojim bi se mobilizirala potraživanja banaka, zamizla zbog kreditiranja poljoprivrede. Sretstva za ovaj fond imala bi da stvori vlada, emitirajući obligacije na glavnim novčanim centrima. Ovaj predlog nije nov niti originalan a sem toga je danas poznato VEĆ i svakom detetu, da je danas jedan takav zajam neostvarljiv. Dalje smatraju delegati kao potrebno da preporuče svojim vladama (zbog toga je bilo potrebno ići čak u Varšavu) da se odmah posle konferencije u Strezi (nove rezolucije i dijurne!) pristupi osnivanju Međunarodne banke za hipotekarni kredit, koja bi prema ženevskom sporazumu morala biti u Bazelu i već u najmanju ruku godinu i po dana funkcioniiati. Treći i poslednji zahtev upućen je Međunarodnom poljoprivrednom institutu u Himu, kome se stavlja u dužnost da učini sve napore u pogledu osnivanja Međunarodne banke za kratkoročne kredite.

Srećni poljoprivrednici! Pod perspektivama koje stvara gornja rezolucija zapravo mora biti sreća za seljake što su prezaduženi. Dobiće specijalne fondove, koji će likvidirati zamrzla potraživanja, dobiće velike i dugoročne hipotekarne kredite, a Wimski institut, koji je do sada plašio svet pogrešnim prognoтата о Žetvenim prinosima, usrečiće seljake čak i kratkoročnim kreditima. Da ne bude to čak i više od onoga što je seljaku potrebno?

Mi se prosto ne možemo dovoljno načuditi naivnosti Ove rezolucije! Zar ova gospoda zbilja još nisu došla do ubeđenja da sve više postaju smešni? Zar ne vide u kakvim 'prilikama živimo? Još pre godinu i po dana, kada je finansijsko stanje bilo kudi kamo bolje od današnjeg, kada svet, još nije znao za tezauriranje, povlačenje uloga, moratorijume it d., doneta je Odluka da se osnuje agrarna hipotekarna banka, ali ona do danas nije mogla biti ostvarena. Mi smo još u februaru 1931 godine ukazali na to, da je potpuno isključen uspeh ovakve jedne ustanove i da ona uopšte neće biti ni ostvarena. Već u ono doba dali smo mesta sumnji da će evropske štediše hteti (danas to ne mogu i ako bi hteli) upisivati akcije a kamo li obligacije toga instututa, kada on stoji u nedrima Društva naroda, ustanove, koja je izgubila svaki kredit u očima širokih masa u političkom pogledu, a u ekonomskom pogledu ga nikad nije ni imala (Narodno Blagostanje od 28 februara 1931 godine, broj 9. strana 133).

Danas imamo potencirano pogoršane ptilike. Zato je pitanje osnivania međunarodne agrarne hipotekarne banke u Bazelu odavno | sa puno razloga odloženo ad kalendas grecas i čudi nas da ima još uvek ljudi, koji imaju odvažnosti da OVO

pitanje ponovno pokreću. A ne samo to. Predviđene su čak i novc ustanove za seljački kredit i ako se njihove forme nalaze još u vrlo maglovitim oblicima.

Kao što smo pre godinu i po dana tvrdili, nalaže nam du-

Neumorni

a Ga

__НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 563

žnost da pohovimo i danas, da Su SVe OVE ideje pod današnjim privrednim prilikama savršeno neostvarljive.

авина лата наши РЕШЕ.

Биће скоро 6 година како је почела да се помаља на разним деловима кугле земљине привредна криза. И у доба највећег полета било је крајева, којима није више добро ишло. као историјски докуменат тога стања служи нам светска привредна конференција у Женеви у пролеће 1927. године. Она је имала за задатак да пронађе сретства за уклањање прогресивног погорштања економског стања у свету. Она се бавила искључиво питањима међународног промета добара тј. специјално трговинске политике и других облика међународних споразума. То значи, да је сматрано тада, да је једини узрок погоршању просперитета у свету растући протекционизам и многобројне

Мртви брзо јаше

| он

сметње промету људи и добара између држава. У томе смиг

слу гласи резолуција.

Колико се погоршавало стање светске привреде служи нам као најбољи доказ чињеница, да .се У међувремену знатно проширио круг хипотетичних и фактичких узрока томе стању. Они се данас цене на стотине. Даље погоршање се огледа, не само у смањеном промету добара између држава, већ у огромној незапослености, огромном палу цена и најзад, као најновије последњу годину дана кризи дужника.

Може се рећи, да је криза дужника за последњих не колико месеца најважнији и најкритичнији појав у светској привредној депресији. Први важан акт, у коме је томе факту поклоњена пажња, је познати Мак Миланов извештај о лечењу привредне кризе. Доцније је све већи број мислилаца обраћао нажњу том појаву, а данас нема више ни једнога предлога за санирање светске привреде, а да се на првом месту не говори о дужницима. Сетимо се само најновијег предлога Сомари- _ јевог, који се највећим делом односи на питање дугова. О томе ће се говорити изгледа и на конференцији у Стрези, а и на великој привредној конференцији у јануару идуће године.

Сасвим појамно, јер се „зараза“ инсолвентности, како код држава тако и код појединаца, шири невероватном брзином, Већ је велик број држава, које потпуно или делимично . за јавне или приватне дугове или за обе не врше више службе онако, како је уговорено. Ми смо до сада редовно бележили све појаве из те области. Данас смо у могућности да дамо списак свију држава, у којима је извршена ма каква промена у дуговању иностранству и обиму тих дерогација.

[. Америка

1. Боливија: Од 31. марта 1931. год. обустављена је амортизациона служба за већину државних дугова иностранству. 9. октобра 1931. објављен је З0-дневни мораторијум за све унутрашње и спољне обавезе у страној валути.

2. Бразилија: Октобар 1930: Обустава каматне службе за један зајам града Пернамбуко. Одмах после тога објављен је З0-дневни мораторијум, затим је продужен на 45 и делимично на 60 дана. Истовремено је забрањен и извоз де виза и концентрисана трговина девизама код Банко до Брасил. У августу 1931. године — пошто је потрошен велики енглески кредит и пошто су исцрпљене златне резерве проглашен је мораторијум трансфера за амортизациону службу државних иностраних дугова; ануитети плаћани даље у домаћој валути полагани су код Банко до Брасил. !. октобра 1931. обустављен је и трансфер камата. 7. октобра 1931. објављен је 60-дневни потпуни мораторијум за све приватне дугове у иностранству, који доспевају до краја године. За сада се врши ануитетска служба само за три повлашћена државна зајма. Остали зајмови се не амортизују, а за камате трогодишње издаће се привремене 5%-тне об= лигације са роком од 20—40 година, Сума државних зајмова