Народно благостање

BO БЛАГОСТАЊЕ _ Страна 595. Francuska je рова godina гезепје. Птуауа се тоган pristupiti Iman ni zaliha — na | morala da uvozi pšeniču. Njena koji bilo načim -— i tihe omogućiti producentima da dođu do

"raiičiska 7 Skepa | i mi

godišnja potrošnja iznosi 85. mil. 'kvintala. godišnje, dok je proizvodnja poslednjih. godina. S 3928: 36, 1920: 76, 1930: 63 i 1931: 73 mil. kvin- ! tala Za гјапа. površina ozimom pšenicom iznosila je 1. januara mil. ha. 'Kao i sve delicitarne zemlje, Francuska ima аппе па. pšenici — 80 franaka na 100 kg. i maksitn: ranja kvote primeljavanja strane pšenice. koja irala izmeđ 5 i 45% regulisavala је uvoz strane pšenice. |! 0, laje neposredno posle žetve kvota b.la najniža, dok se je, "pred novu žetvu podizala i na 45%. Međutim, ove godine situacija . sa francuskom pšenicom stoji sasvim drukčije. Nije | samo reč, о dobroj žetvi. Pored toga što je žetva rekordna pre: 17 kvintala po ha — u samoj francuskoj polioprivredi došlo. je do preorjenfacije. Poznato je, да зе је рге nekoliko godina tako vršila velika propaganda za proizvodnju stoke i”' sayršenijih poljoprivrednih proizvoda, koja je pokazala odgo-" vafajući uspeh. Kako je, međutim, ova strukturelna promena u koljoprivredi izvršena bez centralnog blana, «о je vrlo бг2о do-

šlo do hiperprodukcije. naročito kod stoke, što nije ostalo bez

posledica i na cene; kako je, međutim, vlada pristupila opsežnim merama za zaštitu pšenice, poljoprivrednici, kojima sto-

čarstvo nije više bilo tako rentabilno kao ranije, ponovo su se

vratili ove godine proizvodnji pšenice, tako, да је хазејапа ро- ! vršina ozimom pšenicom 1. januara 1932 godine iznosila 5.2 mil. ha. Prema prvoj službenoj proceni Žetva iznosi 90 mil. kvintala, dakle, 5 mil. više nego što iznosi godišnja potrošnja. Na taj način, Francuska ove godine neće uopšte uvoziti pšenice. Zbog toga je vlada i povisila kvotu domaćeg primeljavanja na samo 3%.

To, prirodno, nije moglo ostati bez uticaja na razvoj cena. Dok'je·u toku kampanje 1931/1932 godine cena u ојауnom bila stabilna, i održavala se па 175—180 franaka, početkom ove kampanje, odmah розје prvih procena, pala je na 155, da- se posle prvih ponuda nove pšenice stropošta na 120 franaka što je daleko ispod pariteta na svetskom tržištu, kada se odbije carina od 80 franaka. Razlog za ovako nagli pad cena je velika ponuda. Proizvođačima je bio potreban gotov novac, a zatim je, posle naglog-pada nastupila panika, tako da je tržište bilo pretrpano.

Za razliku od izvoznih zemalja, u delicitarnim zemljama promene na svetskom tržištu ne mogu tako brzo i lako uticati na cene. Takav je slučaj i sa Francuskom; besa na tržištu pšenice.je posledica samo unutrašnjih prilika, jer je država sve uradila da bi izvela autonomno razviće cena u zemlji. Sadašnja besa je pokazala, da samo protekcionističke mere ne mogu stabilizirati cene i održati stalnu rentabilnost proizvodnje pšenice. Prema računima ministarstva poljoprivrede, cena od•140 franara je rentabilna za poljoprivrednike; međutim, ona je danas niža za 20 franaka, i ako bi se čitava žetva unovčila po današ-

njoj ceni, francuska poljoprivreda bi prema tome došla u tešku

sitnačiju.

· Pretsednik vlade [9 izjavio |e nedavno preistavnicima poljoprivrednih ofganizacija, da će vlada sve uraditi da pomogne proizvođačima pšenice. Sigurno je, da vlada to i želi, jer ic seli{aštvo vrlo važan politički faktor, ali je samo. pitanje, na koji način-ona to misli postići. l)o sada nije još ništa urađeno. | Diskutuju se mnogi planovi, ali nijedan пе izgleda dovoljno efikasan, jer ne rešava najglavnije pitanje: kako će proizvođač doći do novca, a da se istovremeno tržište ne pretrpa. Jednu stvar još "efikasno, pod pretpostavkom da vlada želi da podigne cene

\pšeniči naime, potrebu državne intervencije. Senator Danon je | фотећво, да bi trebalo ispitati sve mogućnosti, da Ji ka јр Атогнасјопа blagajna mogla. da, otkupi veće količine pše- |. oizvođača. Меди т, | to је, како sada izgleda, јефпо

псе od |

"Sem toga, | |

još nije niko izgovorio, a što hama izgleda {jedino |

novaca, Što je i izazvalo nagli” pad cena, i istovremeno preuzeti sama regulisanje штаба. Роб svemu izgleda da se cena neće vrafiti više na Nivo iz prošle kampanje, ali vlada želi da bar

podigne cene na svetski paritet, VO — plus carina — iznosi danas oko 140 Pranaka, A mi?

U našem preferencijalnom ugovoru sa Francuskom kaže e, da će francuska vlada svake godine u septembru i oktobru utvrđivati svoj pšenični deficit i deseti deo od toga odrediti kao jugoslovenski kontingent za preferencijal. Dakle to bi se trebalo sada da uradi. Međutim, vidimo, da delicita nema. Uslov za naš preferencijal ne postoji, 1 Нте је preferencijalni ugovor izgubio svako značenje. Mi smo to predvideli u članku „Pšenični prelferencijal”' u 23. broju „Narodnog Blagostanja”, u kome smo odgovorili na članak u „Irgovinskom (Glasniku”, Кор је _ ртејетепејја! за Ргапсизкота а kao veliki А i sreću za naš izvoz i računao, da ćemo godišnje izvesti 15 hiljada vagona. To je, nesumnjivo, velika količina, ali je samo šteta, a mi smo to u istom članku naglasili, da se ta količina nije izve-

zla u prošloj kampanji, kada je naš izvoz bio u najtežoj situaciji i kada je Privilegovano društvo za izvoz moralo da prodaje po vrlo niskoj ceni 160 dinara, a kada je, s druge strane, fran, Cuski deficit bio tako izuzetno veliki. Sada je kasno. ! (0 пе samo za ovu codinu. Kada smo pisali prošli članak, mi smo imali pred očima pomenutu preorijentaciju u francuskoj poljoprivredi od proizvodnje stoke ka pšenici. Mi smo, sem toga, utvrdili, da je žefva prošle godine bila jedna od najgorih, i da se ona može ponoviti samo u nekoliko godina jedanput. Inače, Francuska prosečno proizvodi onoliko pšenice, koliko joj je potrebno. Mi moramo, ako želimo da iskoristimo naš preferencijal da čekamo na tđave godine!

Prema izveštajima dnevne štampe o konferenciji u Strezi, koja tako nestručno izveštava o ovakim stručnim 'onferencija-– ma, Francuska je podnela konferenciji predlog, da sve evropske zemlje, uvoznice, stazmerno svome uvozu, preuzmu preferenciialnim postupkom izvozni višak pšenice jugoistočnih-evropskih država. Međutim, prema gornjim podacima, ni u ovoj akciji koju predlaže u Strezi Francuska ne bi učestvovala. Iz prostog razioga, koji se ra žalost mora često ponavljati, jer je i ona jaka agrarna zemlja. Uprkos političkog prijateljstva koji nas veže sa njom, mi ne možemo očekivati nemogućnosti. Njena privredna struktura je takova, da nam, i pored najbolje volje ne može ni тајо ротос п (сом пзко-рон Скот pogledu. Svi napori u tome pravcu su iluzija i romantika. љирии ла лат ЛРЛЕЛРЕНЕ БЕБЕ ШРИША ТАТАРИ ЛЕТЕ

Crna nedelja. jedan pogled na događaj od 20 septembra prošle godine

Danas je nesumnjivo da u istoriji nije bilo važnijeg svetskog privrednog događaja od odluke engleske vlade donesene u neu Engleskoj i njegove ро- delju 20. septembra 1931. g. da _________Slodiće ____napusti zlatno važenje. Ime crna nedelja od 20. septembra 1931. godine zaslužila je više no i.|edan drugi datum. Mi. smo već više puta posle toga događaja isticali, da još u petak 18. septembra niko u Engleskoj nije znao do čega će doći u nedelju 20. septembra, Istina je da je Engleska banka za nekoliko meseca bila izgubila 200,000.000 funti sterlinga, a u petak i | subotu 25, 000. 000, ali je ona tek u subotu, a DOM odgovora iz Niujofka i Pariza da se novi krediti ne mogu da dobiju konstatovala, da je napuštanje zlatnog važenja prirodna posledica nemogućnosti zadovoljavanja. ftražnjama deviza na berzi. Mini "аи naciomalne vlade pozvani su' sa odmora U” subotu, i u ne_delji pre. podae donesena је odluka, “Који je u ponedeljak iatificirao. parlament. | "Мевитпуо. је: + [0 да ni engleska vlada. ni Engleska а nisu u. TOD 0 odlučivanja о DOD Zlatnog va~

пазивинса естетика наленне ера ЕЈ. > У