Народно благостање

Страна 596

ženja ni sanjale koliko će veliko dejstvo tog događaja biti za celu svetsku privredu. Pre svega narodi su pogubili milione na svojim potraživanjima u funtama. Dalje međunarodna trgovina je došla u ćor-sokak, pošto je ona najvećim delom upotreblja-

vala iuntu kao sreistvo plaćanja. Veliki broj sudskih parnica '

ioš i danas (гаје. Ali je psihološko dejstvo toga akta najtrajnije i najstrašnije. Ono je izazvalo bankarsku krizu poverenja u celom svetu. Svet je toliko bio navikao na nadčovečansku nepokolebijivost funte da je posle njezinog posrnuća izgubio veru u sve a naročito u svoju nacionalnu valutu. A bankarska kriza

poverenja posle 20. septembra došla je kao posledica уајшпе |

krize. Smatralo se da Golgota kojom · 'je pošla engleska шта neće biti pošteđena mi jednoj drugoj valuti.

l mi smo jedan od mnogobrojnih stradalnika od доваđaja 20. septembra prošle godine. Kod nas je izbila 24. sep- | tembra i to u Beogradu violentna panika ulagača koju je bilo · nemogućno utišati. Svakako da leži |edan veliki propust od. strane javne ruke. Ona nije umela u tom momentu da operiše, ' a sa panikom čisto psihološke prirode lako se izlazi na kraj | pod pretpostavkom brze i energične akcije.

Između današnjeg i idućeg broja „Narodnog Blagosta-

nja” proslaviće. svetska privreda žaloshi jubilej jednogodišnjice crne nedelje. Au: možda ni u jednoj zemlji kriza poverenja u tom momentu nije tako velika kao kod nas. Međutim ne može se reći da je to još uvek posledica događaja od 20. septembra pr. god. Na protiv ta je perioda krize završena još pre završetka prošle godine. Ona je svakako na početku i u osnovici današnje. krize, ali ni u kom slučaju neposredan uzrok. Ona je oduzela ljudima duševno spokojstvo, pouzdanje, ono što Ametikanci ra- |! Go nazivaju optimizmom. Sfvoren je jedan latentan strah u dušama širokih masa, oslabili su nervi tako da je docnije i manje važnim događajima poklanjana mnogo veća pažnja i stvarala se kritična stanja. Tezuriranje koje je do tada bilo u praksi samo u Francuskoj usled i suviše niske kamatne stope na uloške i usled krize konserna Banque National de Crčdit | može se nazvati najopštijim svetskim pojavom danas takođe | izazvahim engleskom valutnom krizom od prošle jeseni.

Mnogo su veći gubici svetske privrede kao posledica 20. septembra no oni u Engleskoj. Ako nam je dopušteno da upot:ebimo jednu figuru, onda možemo. reći, da је 20. septembar prošle godine ceo privredni svet zavijen u crno. Ali je bilo i takvih koje je faj događaj neobično razveselio. To je slavni

engleski ekonomist Kenz. 22. septembra prošle godine objav-

ljuje on članax u kome veli u samom početku: „Malo je ljudi u А koji se ne bi radovali raskidanju našeg zlatnog lan-

· Ža tim on ređa čitav niz povoljnih okolnosti koje se sa sigurnošću imaju očekivati posle prebrođenog Rubikona. Ko prati i povtšno ekonomske prilike u Engleskoj taj će znati da u međuvremenu mije mišta povoljno nastupilo. Da pokažemo na najdrastičnijem primeru. Između oslaloga veli Kenz: „Mi imaлао dakle pravo da se radujemo, {er ako kurs funte bude pao za 25%, to će značiti otežanje uvoza u istoj meri kao da smo uveli icerine u istoj visini. Ali dok zaštitne carine našem izvozu više Škode no koriste, depresijacija funte je faktički izvozna premija u gornjoj visini. 'J]} mnogim oblastima engleska industrija će imati najjeftiniju proizvodnju na svetskom tržištu računajući je u zlatu...” Ni od kog se danas ne "тад да Ђиде prorok, ali nikom nije ni zabranjeno da proriče. Ali svakako čovek koji drži do sebe dužan je da prethodno. dobro oceni ono što želi da javno

·ip:orekne. Kenz ije tako uradio. Nekoliko meseci posle ovog

r.jegovVoOg proroćansiva Hegleska prilazi uvođenju zaštitnih ca-

· rina. Znači da deprisijacija funte kojoj se on tako radovao nije

ejstvovala kao zaštitna carina niti je dala sletstveno one povoljne rezultate koje je on očekivao, inače ne bi se moralo pribegavafi zaštitnim ćarinama. A ove su pak takođe po mišljenju Kenzovu uvek nepoyoljne po engleski izvoz. Engleska ima dakle sve nepovoljne posledice depresijacije funte, a posle toga i sve štetne posledice uvođenja zaštitnih :carina..

HAPOJIHO BJIAPOOTAFDH

Dp. 37 Ističući ponova da niko u Engleskoj nije verovao u mogućnost depres'nacije funte ni. dva dana uoči napuštanja zlatnog | važenja, smatramo za dužnost objektivnosti da konstatujemo da | epgleska vlada nije imala drugog izlaza. Odliv zlata bio je ogroman naročito usled bežanja od funte od strane Engleza. Mi smo u tom momentu u Parizu posmatrali Engleze kako kao bez glave prodaju svoje gotovine u funtama u Engleskoj i pretvaraju ih u francuske i Švajcarske franke. Polazeći od toga dakle da . su psihološki razlozi dotukli funtu a imajući u vidu da je kratko , vreme posle toga taj isti engleski narod jednim junačkim gestom uspeo da povrati zlatni stok Engleske banke u stanje koje joj je omogućilo i olplatu celoga duga u inostranstvu od 120,000.000 iunti i obilno pokriće, čovek mora da zažali da engleska vlada u tom momentu nije našla načina da spreči Тај pesimizam kod naroda. Da se u tome uspelo funta bi ostala na ani pošto je engleski narod imao dovoljno sretstava, kako su ! događaji docnije pokazali, da održi na paritetu svoj nacionalni novac.

| |

Ali s druge strane, to još ne znači da bi funta ostala in, такта kroz sve peripetije engleske privredne krize koja је u | ioku. Verovatno da bi funta do danas ostala nepovređena ali | је vrlo veliko pitanje da ii će se ona moći da održi ako svetska privredna depresija bude dalje napređovala. S te tačke gledišta možda Englezi neće imati ništa da zažale za 20. septembar prošle godine.

Ali je zato žalost drugih naroda među kojima smo i mi nedogledna. Tu se pokazala bolje no igde privredna međuzavisnost država. A to treba naročito istaći zbog toga da bi se | рокахајо da svi nacionalni pokušali za lečenje privredne depresije moraju ostati bezuspešni.

DI I= Немачка Рајхсбанка има Ha-

меру — у циљу потпомагања привредног програма владе г. Папена — да снизи званичну есконтну. стопу од 5% на, 14%. Интересантно је напоменути, да су у току прошлог ава снизиле ссконтне стопе грчка, мађарска и аустриј"ска новчаничка банка, дакле у оним државама које се на|лазе у једнаким ако не још и тежим приликама него Немачка. Међутим питање снижења есконта у Немачкој врло је компликовано. Пре свега има ту правних и политичких тешкоћа, које треба пребродити. Прве тешкоће налазе се у самом закону о Рајхсбанци, где је у 5 29. предвиђено, да есконт не може Слти нижи од 5%, ако спадне покриће испод 40%, што је већ скоро годину дана случај. У осталом, има овај параграф, још и друге, врло тешке прописе, којих се Рајхсбанка не придржава; тамо је предвиђено, такође за случај да покриће спадне испод 40%, плаћање нарочитог пореза на-оптицај по помично; стопи — сада око 18% годишње. Даље је предвиђено, за случајеве кад банка плаћа поврез на оптицај новчаница, да се есконтна стопа мора повисити најмање за трећину пореске стопе, што значи, да би морала данас износити најмање 11% а не 5%. Због извесних услуга, које је Рајхсбанка у току прошле јесени учинила влади г. Брининга, ова је банку ослободила од плаћања поменутог пореза, због чега је аутоматски отпала и потреба повишења есконта. Томе на супрот мора н. пр. аустријска Народна банка плаћати недељно врло велики порез на оптицај новчаница. Ове правне тешкоће могла би немачка влада да отстрани на тај начин, да новим законом мења пропшес 5 29. банчиног статута; међутим и то није тако једноставно, оошто је Закон о Рајхсбанци за сада још формално међународно везан те би свака промена изискивала претходно одобрење Банке га Међународне обрачуне. Претседник Рајхсбанке тражио 2 у последње време незваничним путем сагласност, али базелска банка на то није хтела пристати, са мотивацијом, да морају државе дужнице имати висок есконт,

Питање снижења дисконтне стопе Рајхсбанке