Народно благостање

24 септембар 1932.

vanju grupa sa zadatkom da Štite privredne interese” pojedinih redova. Tako na primer postoji grupa Za vino, za šećernu repu, za svilu i t. d. Ta je grupacija došla kao posledica pomenutog političkog morala. Velike stranke ne dopuštaju, da se zaštita tih pojedinih interesa inese u program. Zbog toga poslanici, da bi koliko toliko udovoljili rđavoj navici svojih birača, obrazuju grupe, kojima pripadaju parlamentarci najraznovrsnijih političkih stranaka. Stranke pak bremzuju te grupe i čine da se nikad ne može brutalni materijalni interes pojedinih privrednih redova da štiti na Štetu ostalih. Najveće su borbe u parlamentu kad se pojavi na dnevnom redu predlog takve vrste. Žirondiste, pionisi treće republike, imali su tešku borbu kad su tražili državnu pomoć za vinogradarstvo, koje je nekoliko puta bilo u krizi za poslednjih pedeset godina. Francuzi, kao i svi napredni narodi, razlikuju politiku od gešetta.

Istorija stanbenog pitanja u evropskim državama posle rata najbolje pokazuje koliko mogu biti opasne po pravilno iunkcioniranje države pitanja, koja zasecaju neposredno i očigledno u interese izvesnog broja građana. Država je morala posle rata da interveniše L odnose između kirajdžija i kućevlasnika, prvo, ZDOg inilacije, drugo, zbog nedovoljnosti stanbenih prostoпја. Ма koliko da su se poslanici trudili da to pitanje ne učine partisko-političkom parolom, ipak je samo staVhanje njegovo na dnevni red izazvalo tako bujne i Violentne pokrete u masi birača, da je trebalo mnogo mudrosti, pa da se spreči, da ne dođe dotle, da se političke partije dovedu u položaj da se moraju izjasniti za kirajdžije ili kućevlasnike i da se izbori vrše U znaku tog pitanja. U Nemačkoj čak nije se moglo da spreči da se po toj paroli formiraju političke stranke. I danas postoji u nemačkom parlamentu stranka kirajdžija. A da su socijaliste u Beču pomoću te parole uspeli da se održe 12 godina u apsolutnoj većini, dobro je poznato.

Još je mnogo opasnije pitanje kreditnih odnosa. Zajam je još delikatniji od najma. Ugovorom o zajmu povezane su dve velike mase građana međusobno i [0 sa potpuno profivpoloženim interesima: dobit jednoga Šteta je drugoga. Ništa nije lakše, nego da se ti građani u svom partisko-političkom opredelenju ranžiraju po paroli, koja se odnosi na pitanje kreditnih odnosa. Možda nema parole danas, koja bi tako brzo mogla da skupi veliki broj ljudi pod jednu zastavu, kao cna, koja apeluje na dužnike i poverioce. Pravni poтедак роба već 2.000 godina na načelu da privatni ugovori vezuju i da država ima za dužnost da im pruži potpunu zaštitu. Prema tome svaka propaganda u korist dužnika ili poverioca uperena je protiv postojećeg pravnog porefka. Ta propaganda cilja supendovanje jednog načela, koje se provlači već punih 2.000 godina kroz sve oblike državne uprave. Istorija je puna primera ove vrste. Kad god su ljudi koji su imali državnu vlast u rukama slučajno bili pripadnici jednoj od tih grupa, oni su nemilosrdno gazili interese protivhe

_ВАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

grupe.|

Kad se samo jedanput ovakva pitanja uzmu za partisko-političku borbu onda se nikad ne zadržava na ovome već se uvek ide dalje. Svaki čovek ima da-. nas manje više dve vrste obaveza: privatno-pravne i javnopravne (dažbine). Obično se počinje sa ratova-.

Страна 609

njem protiv privatno-pravnih obaveza, ali se obično svršava sa poreskim štrajkom. U Francuskoj već nekoiiko godina postoji moćna organizacija poreskih obveznika (5 miliona članova). Sve političke stranke smatraiu to za najveću opasnost po pravilno funkcioniranje republike i svi se trude sa mnogo takta i požrtvovanja da dobiju uticaj na ovu organizaciju, da bi je sačuvali od gluposti.

Eto zbog čega se pitanje kreditnih odnosa ne sme da upotrebi za partisko-političku parolu.

IV. Žitni zakon i razduženje seljaka Već smo više puta naglasili da pitanje razduženja seljaka ne stoji u vezi sa stanjem poljoprivrede, već

da je ono jedna politička zloupotreDa. Ali se ne može poreći da je danas položaj poljoprivrede veoma nepo-

woljan. Samo što to ne vodi logički ka problemu seljač-

kih dugova u svima zemljama. U Nemačkoj to bi bio slučaj, jer je tamo gotovo svaki zemljoradnik zadužen i to u dosta velikom obimu. Sasvim je drugi slučaj u zemljama siromašnim kapitalom i sa jakim naturalnoprivrednim elementom. Kod nas na primer najmanje 50% poljoptivrednika nema tu opšte nikakvih dugova. Isto je tako odnos između ukupnog duga i vrednosti celokupne imovine kod pojedinaca vrlo različit kod nas. Kod jednog manjeg broja je nepovoljan kod drugog vrlo povoljan. Sletstveno akcija razduženja jednoj polovini ne može da donese tu opšte nikakve Koristi, a i kod onih koji su dužni, korist bi bila vrlo različna od gazdinstva do gazdinstva. Međutim nisu dugovi kod poljoprivrede glavno zlo. Kod nas na primer cela poljoprivreda uživa moratorijum ekzekucije, ali se nigde ne cseća neko naročito poboljšanje. Još manje se može ıieći da oni poljoprivrednici koji nisu dužni ne trebaju ı. opšte nikakve pomoći. Prema tome akcija razduženja seljaka u cilju olakšanja položaja poljoprivrednika dejimična je i slučajna.

Ko hoće da pomogne poljoprivredi — a „Narodno Blagostanje” stoji na tom gledištu već godinu i po da- . ua — (ај treba da pođe drušim putem. Poljoprivreda pati danas od dva zla: niske cene i nemogućnosti unoOVčenja (što sloji u međusobnoj vezi). Stojeći na tome gledištu mi smo svojedobno odobrili predlog žitnog režima, jer smatramo da je to mnogo efikasnija, pomoć

poljoprivredi od predloga paušalnog razduženja seljaka.

"To nam sad nameće pitanje, zašto su pristalice iazduženja seljaka tako lako dopustile da se ukine Žit'u režim? Zašto nisu protiv ukidanja tog režima vIŠili pritisak, kakav vrše kod pitanja razduženja? Logički odgovor glasi: zato što nemaju da prodaju žito, jer ne kopaju. G. Nikola Đonović je kazao da su inflacioniste (to su kod nas građanski dužnici) našli vrlo zgodan izgovor u teškom položaju seljaka. Na to bi se moglo dodati da ako se to ne može postići inilacijom onda je dobro i razduženje seljaka.

V. Redukcija daga

Dugovi naše poljoprivrede nisu veliki, ali je kaтата stopa vrlo visoka. Uzrok tome je već poznat. Рапаз и doba reduciranog rentabititeta nacionalne proizvodnje visoka kamatna stopa pada teško svima ptivrednim redovima. Naravno da visoku kamatnu stopu

Централа у ПРАГУ 52 филијале

У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ Капитал Кч. 285,000.000

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА «PE» MI JI BEJ A JE NY БЕОГРАДУ

Телгг, адреса: АНГЛОБАНКА — Тел, 23402, 23403, 23404, 23405

У Иностранство ЛОНДОН БУКУРЕШТ

Р Кч. '4:;000,009 езерве Кч 5 — =— И СОФИЈА — —