Народно благостање

1; октобар 1932 | :

Д-р Карл Геминц, Београд :

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 623.

ТРГОВИНСКО-ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ дера ФРАНГЕША

Има две године како се први пут на међународним скуповима, нарочито под заштитом Друштва, народа, јавио предлог о преференцијалу за житарице, као изузетак од правила највећег повлашћења, у корист југоисточних европских земаља. Али клаузула највећег повлашћења мора, да остане и даље у трговинском склопу европском као основа. Против таквог преференцијала написао је T. д-р Франтеш кратку студију под насловом „Подунавске државе и клаузула највећег повлашћења. Друштво народа, је прокламовало, каже г. д-р Франтеш, једнострани преференцијал у корист јужно-европских атрарних држава. Оно стоји и даље на принципу највећет повлашћења, и због тога, је одбацило преференпијал у корист индустриских држава, Ти преференпијали стају и сувише скупо атрарне државе; јер кал индустриска држава, даје преференцијал аграрној, то је природно да она жели накнаду за то. Међутим, пошто се за индустриске производе задржава, клаузула, највећег повлашћења, то је накнада индустриској држави за уступљени преференцијал могућа једино у виду смањења, царинских ставова, којима се и све остале државе могу да користе. То значи, да, је вредност концесије у облику смањења, паринских ставова, коју дају аграрне државе, много већа но вредност преференцијала, који оне добијају. Други недостатак тога, женевскота, преференцијала, лежи у чињеници, да су смањења царинских ставова, за аграрне производе тако незнатна, да од њих не могу имати велике користи југоисточне европске атрарне државе. И због тога се њихова куповна, снага, врло мало подиже под режимом тог преференпијала и индустријске државе имају врло мало користи од целог система. Природно је, да индустријске државе сматрају те преференцијале као поклон атрарним државама (пошто су једнострани) а то је унижење за последње. Окакање куповне снаге аграрних држава, може се постићи само под условом 100%-тнот смањења, ставова на атрарне проиаводе, наравно у виду преференцијала, и обрнуто под условом да аграрне државе даду индустријским земљама, такође преференпијал. Клаузулу највећег повлашћења треба потпуно елиминирати а вредност реципрочних преференцијала треба да се поклапа. Овакав тргтовинско-политички систем не би ништа, шкодио осталим атрарним државама, нарочито прекоокеанским, пошто извоз из југоисточних европских држава, износи свега, једну десетину целокупног увоза, аграрних производа средњо-европских држава. А ни остале европске индустриске државе не би ништа, тиме изгубиле, пошто ни једна од њих не извози више од 2% целокупног свог извоза, у југоисточне европске државе. Д-р Франтеш сматра ла је главни узрок невољи југоисточних европских држава претеран протекционивам купаца њихових производа и зато тражи он. радикалну редукцију царина, |

* »њ »

Кад је први пут у престоници једне средњеевропске државе истакнут захтев за преференцијал у корист жита и житних производа „Народно Блатостање" је заувело своје становиште. На овом месту је безброј пута, истакнуто, да је овакав преференцијал за Југославију без значаја, јер житни артикли у југословенском извозу играју незнатну улогу. За Југославију би била, потребнија кооперација држава у корист оних артикала, који су за њезин извоз важнији и који су већ у време расправљања, о преференцијалу при извозу наилазили на велике тешкоће. Ми смо поводом наших трговинских преговора са Француском упозорили на факат, да дате нам Oлакшице у уговору не значе за нас неку знатнију помоћ. Ми се, дакле, слажемо са мишљењем г. д-р Франтеша у погледу незнатне вредности преференцијалнот система, како је он у „Кеневи усвојен и практикован.

Али не можемо делити његово мишљење о горе наведеном његовом систему, за који он држи, да ће битно поправити положај југоисточних европских атрарих држава.

Сигурно да преференцијали, који претстављају 100% -тно снижење царине и који обухватају око 80% читавог извоза једне државе, значе знатно 0дакшање за земљу, која се бори са сметњама у из-

возу. Тачно је и то, да ови преференцијали не могу |

никако бити једнострани. Индустриска држава, која даје аграрној тако велике повластице, мора тражити противуслугу у своју корист. Али с друге стране, ми држимо, да, је овај систем потпуно неостварљив при садашњем тртовинско-политичком систему у Европи. Што се тиче аграрних прекоокеанских држава, г. д-р Франгеш мисли, да оне, као конкуренти југоисточних европских, не би остварењу комбинације правиле никакве овбиљне сметње, јер југоисточне европске земље покривају само 10% аграрног у» воза, средњеевропских држава. Ова цифра, међутим, данас не одговара, стварности. Аграрни протекционивам средњеевропских држава до данас је толико напредовао, да њихов увоз ових производа, из дана у дан опада. Данас њихов увоз износи једва половину оног од пре две године, О тим и увозне квоте аграрних држава, изгледају сасвим друкчије, без об0зира на то, што би могућност извоза подунавских држава колосално порасла услед великих повлашћења, што би опет изазвало повећање њихове аграрне производње. СО тога, је искључено, да би конкурентске земље југо-источних европских земаља, Т. ј. прекоокеанске, прешле преко овог преференцијалног система, кога, предлаже г. д-р Франгеш, Оне би се напротив против тога, одлучно бориле, па и по пену царинског рата. Држање ових земаља према досад закљученим преференцијалним уговорима. које д-р Франгеш с правом сматра безначајним, најбоље