Народно благостање

Страна 624 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ __ ___Бр. 40

то показује. Још већу несавладиву тешкоћу изаввали би преференцијали за индустриј. производе, које би имале да пруже аграрне државе средње-европским. Тардијеов план је пропао само због тога, што су Немачка и Италија биле противне томе да чехословачка и аустриска индустрија добију повлаштења на источно-европским пијацама. И сада Г. д-р Франтеш верује да би северне европске државе, Енглеска, Холандија, Белгија, Шпанија и Т. д. одобриле царински систем, који би омогућавао средњеевропским индустриским државама бесцарински увоз својих производа у југоисточне европске земље, док би оне имале да плаћају царине, које се пењу до 100% и више вредности увезене робе. Био би не-

избежан царински рат између индустријских др-

жава западне Европе и југоисточних аграрних. А то не би смеле да рескирају подунавске државе, јер имају велики део артикала, које не могу пласирати на, средњеевропско тржиште и морају тражити пласман на западу. Исто тако не би сигурно ни средњеевропске државе ставиле на коцку своје трговинско политичке односе са прекоморским државама.

Ради се, дакле, о царинском систему између средње и југо-источних европских држава, који, носматран тртовинско политички, значи царинску унију. Г. д-р Франгеш је свестан тога, јер на другом месту истиче да је коначни циљ овог систем европска царинска унија. Она, ће се, мисли он, створити путем двостраних преференцијалних уговора. Ев= ропска царинска унија је и наш идеал. Само пут њезиног остварења, како га замишља, Г. д-р Франгеш, видели смо, немогућ је. Насупрот томе, царинска унија више држава била би институција која се данас ни од кога, не би могла, побити. На свим међународним конференцијама наглашено је да је права царинска унија пожељна, да се слаже са жељама Друштва народа и да исто тако не долази у сукоб са клаузулом највећег повлашћења. Ко, дакле, хоће

да отстрани клаузулу највећег повлашћења, као

што жели г. д-р Франгеш, тај мора ићи путем парин-_

ске уније. То је једини правни изузетак од система највећег повлашћења. Царинска унија није циљ сама себи него само срество слободне трговине. И то је мишљење д-р Франгеша, јер 100%-тно снижење ских царина, није ништа него слободна, трговина. Нажалост немогуће је сада пропагирати слободну трговину за читав свет. На свету има толико разних земаља, са, посебним интересима, да би таква акција била, без изгледа на успех. У осталом, моментано ни Југославија не би имала интереса у слободној трговини, јер би је на средњеевропском тржишту погодила конкуренција свих других аграрних земаља. да њу би сигурно било најповољније резервисање средњеевропског тржишта за њезине производе. А то би, као што рекосмо, могло бити само преко царинске уније, а не путем преференцијала. Против царинске уније не могу се подићи никакви правни приговори, што, уосталом, не значи, да би и њезино стварање било извршено без тешкоће. Што се тиче у овом случају оштећених прекоморских аграрних држава, могло би се приговорити, да оне, истина немају право да предузимају репресагтије, али да би подитле царине, што би довело до јаког слабљења њихових трговинско-политичких односа са средњеевропским државама... То, међутим, неће наступити. Прекоморске државе имају тако великих интереса, а европском тржишту, да би радо пактирале са европском царинском унијом и потом тежиле да одрже повољне трговинске уговоре.

Г. д-р Франтеш има потпуно право, кад мисли, да би југоисточне државе најлакше изашле из кризе кад би се укинуле увозне царине у средњеевроп-= ским државама, Не постоји, дакле, никакав излаз сем царинска унија. Интегрални преференцијал довео би до непремостивих трговинско политичких сукоба. вино

Ртоћ. Ог. Ајеквапдаг Ви томле, Гјибђапа:

II.

Uzroci sadanje trajne nezaposlenosti.

U prvom članku izložio sam i kritički procenio teoriju prof. Zajceva o „dugom falasu” nezaposlenosti. Pokazao sam da je pravilnije govoriti o trajnoj strukturelnoj nezaposlenosti koja је nastala zbog konkretnih neponavljajućih se uzroka našeg i možda samo našeg doba, nego o „dugom talasu” nezaposleno-

· Sti sa dokazanim ritmičnim kretanjem. Analiza uzroka sadašnje

nezaposlenosti koju daje prof. Zajcev u svojoj knjizi potvrđuje ovo moje mišljenje. To se vidi već iz toga, Što se svi glavni uzroci koncentrišu oko osnovnog uzroka, a to je —-·svetski rat, njegova likvidacija i njegove posledice.

Pojedini uzroci koji bilo direktno bilo indirektno proističu iz OVOg Osnovnog uzroka mogu da se razvrstaju u ove grupe:

1. Čisto politički i sa političkim momentima vezani uzroci. Direktho sa ratom su vezani: deoba velikih privrednih teritorija obrazovanjem novih država, gubitak kolonija, reparacije, međusaveznički i drugi ratni dugovi, izdaci za invalide i porodice

DUGI TALAS NEZAPOSLENOSTI

poginulih vojnika, obnova porušenih krajeva, obnavljanje za vreme rata пеобпомепог ртодикстопог ! #гапзрогпоо арагата, гаzoružanje pobeđenih država. Indirektno vezani su sa ratom: pooštreni nacionalizam iz koga proističe preterano stfremljenje za ekonomskom autarhijom, autonomistički pokreti u kolonijalnim državama i politički zavisnim pokrajinama koji se često pretvaraju u otvoreni ekonomski bojkot, ispad Rusije iz svetskog privrednog saobraćaja i uloga Sovjetske Rusije kao faktora koji dezorganizira svetsku privredu, poteškoće u međunarodnoj migraciji radnika i kapitala. Dalje, unutrašnje političke komplikacije i kao njihova posledica velika nesigurnost privrednog života, isto tako klasna i partijska mržnja koja onemogućuje normalno

| funkcionisanje poduzeća i normalno zaposlenje radnika.

Ovu međunarodnu i unutrašnju političku konstelaciju koja je nastala kao posledica rata i posleratnog razvoja, smatra pisac za glavnu causa elliciems, causa prima i causa vera sadašnje trajne nezaposlenosti.

2. Trgovinsko-po'itički uzroci. Ovamo spadaju: Stremljenje svih naroda za razvićem svoje nacionalne industrije, često