Народно благостање

i, октобар 1932. |

puta suvišne sa gledišta svetske privrede. A pošto je takvo razviće moguće samo pomoću pojačane zaštite od konkurencije

stare tuđe industrije, vodi to do pooštrenog „aktivnog protekci-

onizma”. Pošto pak zaštitne carine posle izvesnog vremena gube dejstvo, pojavilo se najneracionalnije utrkivanje među državama u povišavanju uvoznih carina, izvoznih premija i subvencija, u branama i kontingetiranju uvoza, u deviznim zabranama, kliringu i kompenzacijama, što sve vraća narode natrag ka smanjenoj naturalnoj međunarodnoj razmeni dobara. Kao vrhunac ovih frgovinsko-političkih pokreta je propaganda bojkota inozemne robe (Buy Britisch!). Narodi se kreću po začaranom krugu rastućeg agrarmog i industrijskog protekcionizma i logički su protivurečne želje svakoga, da što više izvozi i što manje uvozi. Posledica je hiperprodukcija na pojedinim nacionalnim tržištima i nemogućnost održavanja normalne produkcije, a za radnike pak nezaposlenost.

3. Politika industrijskih poduzeća. U ovu grupu spada racionalizacija u obliku koji se može označiti kao lažna racionalizacija. Ako prava racionalizacija ne samo prinosi porast poduzeća, nego i povećava broj zaposelnih radnika, lažna, tehnička i druga privatno-privredna racionalizacija ne samo da smanjuje potrebu za radnom snagom, nego i rentabilitet poduzeća, jer lažno racionalizirano poduzeće ne može da iskoristi svoj uz Velike troškove povećani kapacitet. Takvu lažnu racionalizaciju pretstavlja nekritičko kopiranje, u Nemačkoj i u drugim evroOpskim državama, američkog tipa racionalizacije za koju u ovim državama nema potrebnih uslova, naime američkih visokih nadnica, velikog američkog unutrašnjeg tržišta, obilja jeftinih kapitala i t. d.

Lažnu tehničku racionalizaciju još zaoštrava racionalizacija odnosa između pojedinih preduzeća koja monopoliše čitave industrijske grane, a čak monopolom reguliše i odnose između različnih grana. To je onaj razvoj koji već više godina pretvara sadašnji kapitalizam u kapita.jzam monopolista. Monopolizacija parališe, gde može, ono snižavanje cena koje bi moralo da bude posledica tehničke racionalizacije i time onemogućava poveća-

vanje produkcije srazmerno povećanom tehničkom kapacitetu

racionaliziranih poduzeća. A to otežava da se apsorbuju oni radnici koji su postali besposleni zbog brzog tempa tehničkog napretka u naše doba, i to ne samo u industriji, nego i u poljo-

privredi, osobito u Severnoj i Južnoj Americi (combine i (de) | 1 5 | predratnom robom više nego Za 90%, cene benzina, bakra, pa-

4. Socialno-politički uzroci (intervencionizam). Dok u, monopolizaciji industrijskih grana dolazi do izražaja pokušaj | poduzetnika da sačuvaju i podupru svoje interese, analogno se |

pojavljuje stremljenje radnika za proširenje soocialne politike. Kao monopolizacija, čini i socialna politika u pojedinim slučajevima jedan od uzroka sadašnje trajne nezaposlenosti. Jer u SOcijalnoj politici se izražava pritisak radničkih udruženja i radničkih političkih partija na državnu vladu i komunalne organe

pri rešavanju ekonomskih pitanja. Iz toga nastaje „politizacija | privrede” prožeta idejom „socijalne opskrbe” koja se često puta.

izvodi bez ikakvog obzira na opšti ekonomski položaj, a čak i bez obzira na njezin konačni uticaj na položaj same radničke klase. Brzi razvoj zakonodavstva o zaštiti radnika, osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kolektivni ugovori sa trajno efikasnom nadnicom, nezavisno od promene cena produkata — {o Su konkretni oblici socijalno-političkog državnog intervencionizma pod čijim uticajem stoji sadašnji privredni razvoj: kao rezultat takvog razvoja imamo sada u više slučajeva pomoću političkih kompromisa fiksiranu „političku nadnicu”, kao što imamo za više monopoliziranih artikala fiksirane „političke cene”. Socijalna politika uopšte, osobito ta politika radničkih nadnica, ima vrlo komplikovan upliv na narodnu privredu. Sa jedne strane ona povećava dohodke radnika i time potražnju predmeta njihove potrošnje. S druge strane pak stimulira mašinizaciju produkcije, jer poduzetnik hoće da što više smanji svoju potrebu za skupom radničkom snagom. A to je takođe jedan od uzroka trajne ne-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 625

zaposienosti. Ova procena sadašnjeg intervencionizma se ne sme

! shvatiti kao principijelna negacija svakog državnog. intervenci-

onizma. Sadašnja narodna privreda se ne može zamisliti bez državnog inftervencionizma, kao ni bez moderne racionalizacije, Ali se ovde radi o pogrešnom intervencionizmu koji se izvodi bez obzira na njegove dalje posledice i koji samo pogoršava već i bez toga rđav položaj. Pri tome veliki socijalno-politički izdatci vezani sa socijalnom politikom, osobito oni Osiguranja za slučaj nezaposlenosti, terete državne i komunalne finansije i preko njih celu narodnu privredu, što još zaoštrava nezaposlenost. i 5. Uzroci na strani tržišta kapitala, kredita i novca. Ovamo spadaju: raanjak kapitala zbog njihovog poništenja za vreme rata i potrošnje za restauraciju porušenih krajeva; smanjeni smisao za štednju i zbog toga smanjeno formiranje novih kapitala; begstvo kapitala iz pojedinih država (Nemačka!) i njegov uticaj na inozemne kapitaliste koji otkazuju svoje sada većinom kratkoročne kredite i time pooštravaju u dotičnim državama kreditne i valutne poteškoće, krizu i nezaposlenost; Velike disproporcije u međunarodnoj podeli kapitala. Tome su se pridružile nezdrave pojave u novčanim sistemima: prvo inilacija, zbog koje su izgubili svoje kapitale pojedine grupe kapitalista, dalje defiacija koja je donela velike gubitke drugim kaрнанз та, а зуе је 10 rodilo veliku nesigurnost u privrednom životu od koje pati sav taj život.

Što se liče zlata, smatra prof. Zajcev za pogrešno mišljenje mnogih ekonomista (Cassel, T. Fisher, Strakosch i di:), da je jedan od glavnih uzroka sadašnje krize i nezaposlenosti

ı — manjak zlata. Po njegovom mišljenju postojeća zaliha zlata

bila je dosada sasvim dovoljna za normalno funkcionisanje privrednog aparata, osim toga su se u poslednje vreme znatno povećali produkcija zlata i njegov priliv iz Azije u Evropu (samo iz Indije došlo je u zimu 1931/32 god. zlata više nego za 1 milijardu švajcarskih franaka). Neugodno upliviše na privređu samo vrlo nejednaka podela zlata među pojedinim državama kocem 1931 god. imale su Sjed. Drž. Amerike i Francuska najmanje 58%. čitave svetske zalihe zlata.

6. Dispropotcija cena. U zadnjim godinama, osobito od 1929 god., kao šio je poznato, jako su pale cene sirovina i namirnica. Tako su prosečne cene kaučuka pale u razmeri sa

muka, vune, a | pšenice šećera, kafe i dr. pale su za 60% i više procenata. Nastala je velika disproporcija (makaze!) između cena sirovina i fabričkih produkata. Za industrijske države koje uvoze sirovine značilo je to u početku dobit, u koliko uvozne carine nisu paralizirale ovaj pad cena; ali državama i krajevima (Južnoj Americi i dr.) koje izvoze sirovine i ostale po= jeftinjene artikle, snizilo je to kupovnu snagu za kupovanje proizvoda starih industrijskih država. Otuda povećanje nezaposlenosti u ovim državama.

7. Promene u broju radničkog stanovništva. Вгој ljudi koji traže posao u zadnje vreme povećao se zbog povećane prosečne starosti stanovništva, porasta broja zaposlenih žena, smanjenjem broja rentijera, smanjenja stalne vojske u pobeđenim državama, pada broja emigranata u vezi sa američkim kvotama i evropskom socijalnom politikom.

8. Međanarodna ekononiska zavisnost (intetdependenca) narodnih privreda. Zbog ove zavisnosti koju ne mogu da unište nikakve zapreke u međunardnoj trgovini, proširila se „inlekcija” nezaposlenosti i na one države koje nisu imale svojih unutarnjih uzroka za veću nezaposlenost. U zadnje vreme bila je na laj način „inlicirana” nezaposlenošću Švajcarska, i to ne samo zbog smanjenog dolaska stranaca, nego i zbog smanjenog izvoza satova, svilenih tkanina, mašina i drugih industrijskih produkata; isto tako od eksogenih upliva trpe švajcarske banke, Holding Companies, berze, tržište kapitala. Od konca 1931 god. osobito