Народно благостање

Страна 628

успех ако би се хтела да одржи бар и кратко време. Међу подузетницима програм је наишао на опште одобравање, али радничке организације су му најавиле отворену борбу. Радници сносе све терете, које проистичу из редукције надница. Такође и национални социјалисти су противу овога плана, јер по њиховом мишљењу базира на капиталистичким принципима. Они пледирају за јавне радове великих размера.

o Објављени привредни програм Папенове владе, о коме је реч на другом месту у данашњем броју нашег листа, концентриран је на то, да се привреда оживи потицањем приватне иницицјативе. Папенова је влада уверена, да ни ово настојање не може имати успеха, ако није потпомогнуто здравим банкарским системом. Банке морају бити у стању да воде либералну кредитну политику. Садашња настојања Папенове владе упућена су зато на побољшање ликвидитета банака. Тај покушај Немачке сличан је настојањима других земаља, нарочито Америке, где Хувер појачањем банковног ликвидитета настоји створити предуслове за поновни привредни полет.

Мови немачки планови за санацију употпуниће велику акцију за санирање банака започету у фебруару месецу. фебруарска акција, као што наши читаоци већ знају, покушала је да створи банкама нову солидну подлогу отписивањем губитака, јаком редукцијом капитала и емисијом нових акција. У међувремену показала се је ова акција као недовољна. Криза се даље заоштравала, а кредити, за које се је у фебруару мислило да су сигурни, постали су дубиозни. Фебруарски курсеви ефеката, који су служили за балансирање, показали су се поновно као превисоки. Надаље -пласирање нових акција у публици наишло је на велике тешкоће. Због тога има садашња акција за санирање две задаће:

1. Ослободити банке од дужности да предузму поновно јако отписивање. То би имало за последицу даљне незадовољење банковних биланса и потребу поновне рестрикције кредита надаље могло би доћи до нове кризе поверења.

2. Треба помоћи банкама да акције, које су оне преузеле у процесу санације индустрије, пласирају међу публику.

Прву задаћу извршиће амортизациона каса, која има да се оснује. Она на следећи начин омогућава постепено отписивање губитака банака код дужника. Она ће преузети од банака дубиозна потдаживања, по свој прилици по номинал", а банке стичу према њој потраживања која у целом износу служе као актива у билансима.

Задаћа амортизационе касе је постепена амортизација дубиозних потраживања банака. Наравно да банке јамче каси за губитке, који би за њу могли настати. Али оне имају право — а то је главни смисао читаве акције — да те гугубитке отписују у дужем низу година. Каса ће прибавити потребна средства на следећи начин: !. Принос банака у висини 1% од пренетог потраживања годишње и 2. из гарантног фонда од 30 милиона марака, чије финансирање преузимају разне веће индустрије. Изгледа да ће банке моћи прене-: ти своја дубиозна потраживања на касу у висини од 20% њиховог акцијског капитала. Каса неће за сада преузети више од 300 милиона марака.

Другу задаћу испуниће институција „ЈА“ (паизетеРепаплеттипозта и) чији ће акцијски капитал износити 30 милиона марака. Од тога ће преузети 10 мил. приоритетних акција ОојазКкопЊапк 1 АКсер-ђапк, а остатак од 20 мил. основних акција преузеће заинтересоване банке.

Свака банка може да преда „И десетоструко више акција него што је она уписала акцијског капитала института. На тај начин може „!" да преузме максимално 200 милиона марака акција, „ЈН ће у замену односним банкама из-'

Нова акција немачке владе за санирање банака

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 40 давати менице, које ће оне у случају потребе моћи по свој пирилици да дисконтирају код Рајхсбанке. „ЈЕ ће акције са 4%, али само за случај ако те акције носе дивиденду. Банке могу са извесном премијом захтевати повратак депонираних акција код „ЈН', али и „И може захтевати повратак акција ако се успостави, да односна предузећа нису санирава.

Банке задржавају право утицаја на пренете акције. „У“ не сме на пр. продавати те акције без споразума са банкама. Овим се жели осујетити могућност, да „ЈН“ постане контролни орган над једним великим делом немачке индустрије. Замишља се да „На“ задржи те акције за време 5—7 година. Постоји нада, да ће у том року успети пласман акција међу публику.

Ова немачка акција за санацију банака потсећа много зна прошлогодишњу санацију у Италији. У Италији је основани Институто Мобилаире Финанциарио преузео дубиозна потраживања и ефектнн портфељ од Банка Комерчиале Италиана. Италијански институт био је финансиран од државе и на тај је начин иста хтела добити јак уплив на индустрију, док напротив Папенова влада наглашава да држава путем новог института за санирње не жели добити.

Главна олакшица за банке лежи, како смо рекли, у томе, да оне за сада не морају провести велике отписе и да се ослободе од превеликог поседа акција. На овај начин омогућује им се лакше учествовање у мобилизирању пореских бонова, који су, како је на другом месту показано, важни саставни део Папеновог програма.

Хоће ли овај план за санацију успети или не, не може се прорећи. Ако се привредна криза буде даље заоштравала имаћемо за извесно време исту ситуацију код банака као и сада. Од развића привредних прилика овисиће такође и пласирање Ha „Пи“ пренетих акција међу публику. Горња се акција не сме оцепити сувише повољно и из разлога, што нису. узети у обзир замрзнути кредити банака код комуна, који у Немачкој представљају високе износе.

|__-____-_________-___--______-__| још један фијаско ко-

су кирије за неколико го велике,

У Београду станове пре

лективне приватне дина биле толико иницијативе да би се њима мирно могла === | вршити ануитетска служба

за отплату дуга, којим је подигнута кућа. Зато је сасвим природно, што се сваки трудио, да подигне себи кров над главом и, место да плаћа кирију, отплаћује анунтете, каке' би после релативно кратког времена постао власником куће.

Није никакво чудо, да су и чиновници покушали да пођу тим путем. Пре дужег времгна они су организовали „Задругу државних службеника за подизање станова на Во ждовцу.' Задруге овакве врсте у Немачкој и другим земљама показале су после рата сјајне резултате. Наши чиновници нису, дакле, могли наћи бољег облика организације, да се сами помогну. Њихова задруга данас броји око 600 чланова.

Тражили су градитеља и финансијера у истом лицу, јер су знали да онај, који ради својим капиталом, може дати најповољније услове. У том циљу су отишли у Немачку, која се већ тада гушила у кризи кредита. Када су се отуда вратили празних руку, примили су понуду предузећа Хуго Кун и Комп., које је касније прешло у руке г. Шићанског. Предузеће није пружило оба услова: финансијера и градитеља, него само ову последњу потпуно. Што се тиче финансирања посла, ту је задрузи изашла у сусрет с једне стране Државна хипотекарна банка, која је задругарима отворила хипотекарне кредите, а с друге, само предузеће обавезало се да финансира изградњу кућа са 50—60% предрачунских сума Требало је по уговору сазидати 300 кућа. |

У уговору са грађевинским подузећем задруга је учи“