Народно благостање

|| +

"1. октобар 1932,

нила једну кардиналну погрешку. Подузеће Хуго Кун и Комп. је добило овлашћење да црпе кредит појединих чланова за> друге код Државне хипотекарне банке без њихова упита. А "што је још важније, подузеће није било обавезно да искоришћени кредит употреби на зидање куће лицу, чији је кредит ангажован, него је могло да њим слободно оперише. У пракси то је дало ове резултате: Грађевинско подузеће је за искоришћавање појединих кредита морало да заузме плац за дотичног члана и отпочне градњу, како би Хипотекарној банци дало доказа да ће кредит бити утрошен на зидање куће. Како је потреба за кредитом стално расла, подузеће је било принуђено да започиње све већи број кућа. Тако је испало, да је до сад започето 160 кућа. (Од тога ни једна није потпуно готова; 80 их је под кровом, а 80 има само узидан темељ, или је подигнута који метар над земљом. Искоришћено је 15 милиона кргдита задругара код Државне хипотекарне банке, а вредност инвестираног капитала једва да зешто премашује ту суму. Квалитет грађевног материјала, како кажу стручњаци, ве одговара условима. Рад је испод критике, зидови су киснула и многи су већ пропали. А, што је најглавније, предузеће је пре месец дана јавило да обуставља рад и прг кратког времена тражило принудно поравнање.

Тиме је настало парадоксално стање. Сви чланови, чије су куће започете, задужени су код Хипотекарне банке. Њихове куће без крова остављене су на милост времену, наступајућим јесенским кишама и зими. Ануитети за отплату кућа већ приспевају, а готов новац, у колико су га уложили, доспео је у масу г. Шићанског, за кога се још не зна, да ли ће доћи у поравнање ван стечаја или под стечај.

Ко ће сносити штету2 Да ли ће бити оштећени саме они, који су започели са зидањем својих кућаг То би могло бити. Друго рашнење, које много боље одговара задружном духу, је, да сви чланови сносе терет. У сваком случају то је интерна ствар саме Задруге и ми у то нећемо да улазимо.

Али једно мора да интересује јавност. Шта је узрок да се код нас компромитује она организација, која {e У другим земљама показала тако сјајне резултате. Неспосебвост или несавесносте Ми то, разуме се, не можемо дефинитивно расправити. Јер само наивни или несавесни могу на просту реч подузећа Хуго Кун и Комп. веровати да опо располаже са 15, а не са 5 милиона капитала. Тачно обгвештење о финансијској снази сауговорача је основни пос" лат пословног човека. То се може сазнати од сваког обавештајног бироа, па ипак Задруга није знала. Да ли је ту по среди незнање или несавесност ми не знамо.

Ипак морамо истаћи једну чињеницу. Велики део чланова задруге оптужује г. Звонимира Влашића, управника задруге, да је, захваљујући некој провизији, излазио и сувише у сусрет подузећу Хуго Кун и комп. на штету задруге. Показивана су на скутнитини одржаној 31. јула т. г. нека писма. која компромитирају г. Влашића. Пре тога је било суђење по тужби г. Влашића против неких, који су га на годишњој скупштини назвали „провизионашем“, и суд је нашао да су опту жена лица имала основа да верују, да је то истина,

Разуме се да све ово није доказ о несавесности управе. Пресуда то питање није за јавност расправила. Али за сада је прече питање како да се ликвидира огроман губитак и хаос, чега свакако не би било да је управа била на висини.

Читамо у „Времену“ од 14. септембра т. г. саопштење управе Задруге о њезином споразуму са свим задругарима и о новој етапи у раду Задруге. У колико ова изјава одговара истини, јавност се може само радовати. Ипак морамо подвући да у поменутом саопштењу сем „израђено је јединствено гледиште у погледу даљег рада, односа према подузећу, ликвидације, даље изградње“ и т. д, нисмо ништа прецизније нашла о томе, кака ће се читава ова ствар решити, Међутим то је

ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 629

оно, што највише интересује јавност и задругаре, а не личне зађевице. Бојимо се, да ни оно неће много помоћи оштећеним

задругарима.

Пословни људи почињу да с прилично оптимизма очекују блиску будућност. После хосе на тржишту сировина и светским берзама примећује се живост у индустрији. Челични траст у Америци забележио је, после дугог времена, у августу пораст поруџбина за 39.000 тона према јулу тек. године. Вођи железног концерна у Америци рачунају већ са 30%-тним искоришћавањем капацитета, и ако је оно до сад достизало једва 14%. У индустрији вештачке свиле примећује се такође видно оживљење. Енка, једно од највећих америчких подузећа ове врсте, повисило је број радника за 2000, и искоришћује свој капацитет скоро са 100%. Слично је и са осталим подузећима те врсте. Упоредо са овим порасле су и цене вештачке свиле за 10 центи по фунти. И текстилна индустрија бележи повећање производње. Скакање цена сировог памука изазвало је потрошаче да купују робу пре но што цена почне скакати и готовим фабрикатима. Пораст производње текстилних производа према индексу „Њујорк Тајмса“ исказан је са 88,3 на крају августа према 56,7 крајем јула.

У Немачкој се такође осећа извесно побољшање у индустриској делатности. Текстилна индустрија при том допази на прво место, затим азотни, металургијски и железни производи. Индустрија велосипеда достигла је ретко оживљење. Подвлачи се да је немачка железна и челична индустрија смањењем производње на трећину оне од 1929. године, достигла доњу границу јер би свако даље падање продукције било испод могућег смањења тражње. Као нарочито сигуран знак живљег пословања истиче се смањење броја незапослених у другој половини августа за 158.000.

Интересантно је да друге земље не показују још видно оживљење у производњи.

Ми смо још поводом прве појаве хосе на тржишту сировиена и хартија од вредности нагласили да све ове појаве треба посматрати са великом скепсом и суздржљивошћу. Светска штампа ревлосно бележи сваки и најбезначајнији покрет на боље полазећи од констатације да је доња тачка у ограничењу производње и срозавању цена већ преброђена и да садашњи догађаји имају да буду почетак новог полета, Оживљење индустрије бележи се као трећа фаза новог по= лета, јер долази као природна последица ојачања куповне снаге народа порастом цена сировина и проширења кредитне опособности индустрије скакањем курсева хартија од вредности.

Оживљење индустрије

| вели аса 2522

Нешто се ипак заборавља: прво, да оживљење инду-“ стрије није у размеру са сним код цена сировина и курсева њезиних хартија и друго, да оно није по пространству опште као код цена сировина и курсева. Не може се, наиме, прећи преко чињенице да Америка и Немачка долазе код оживљења у првом реду. Ко је пратио писање „Народног Благостања“ тај зна да су баш и тим земљама предузете широке мере за оживљење индустриске делатности. У ЛАмерици ту долази у питање на првом месту проширење кредита а у Немачкој настојање влада да учини еластичнијим монополске цене и наднице и рад на санацији банака. Ипак у обе ове земље оживљење производње показује прилично несталну тенденцију. Тако имамо случај у Немачкој да је број незапослених поново порастао на 5,261.000. средином септембра према 5,225.000 концем августа.

Није ипак искључено, да је оживљење у индустрији рефлекс оптимизма на тржишту сировина на ефектним берзама, као и постепевог повраћања поверења у привреди, У