Народно благостање

0" Страна 678

рана у нашој држави држи овако високе цене. Нас се ништа не тиче њихова погрешна пословна политика. Ми посматрамо ствар за општег становишта. Треба да се те цене прилагоде ценама животних намирница т. ј. да ручак или вечера не кошта више од 20—25 динара. Треба омогућити широким круговима публике која путује да се користи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

|. Bprd3

модерним тековинама као што је то и у другим земљама случај. Непрактичност обскрбе на путу, аи њене штетне последице по чистоћу вагона треба да се отклоне омогућавањем опште посете вагонресторана. Рационалност и целисходност иностране организације нек нам служи за пример.

ванвев

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

NOVČARSTVO

| — U avgustu su ponovo povećala likvidnost velikih fran. cuskih depozitnih banaka, tako, da je obrnuti razvoj u julu nadoknađen. Bilansne sume triju najvećih banaka Credit Lyonnais, Socićie Gćnerale ı Comptoir National d'Escompte iznosile su u mil. franaka:

| 31. 8. 1932. 3121. 1932. Blagajna i žiro 11.899 10.670 Menični portfelj i bonovi 17.119 18.486 Dužnici i nostro potraživanja 8.402 8.359 Report i lombard 1.020 910 Strana srefstva 34.732 34.693 Akcepti | 325 365

— Prema saopštenju Udruženja vojvođanskih banaka, ulozi na štednju u svim novčanim zavodima Vojvodine iznosili su u julu 1.112,428.518 dinara prema 1.419,195.180 u julu prošle godine, i u avgustu 1.083.631.851 prema 1.412,969.797 dinara u avgustu 1931. godine. Prema tome, ulozi su pali u avgustu za 28.788.667 dinara.

— Reconstruction Finance Corporation osnovala je po-

sebno odelenje za izvoz, koje freba da omogući izvoznicima agrarnih proizvoda naročito duvana, žita, pamuka i masti da kod prodaje u inostranstvo dadu veće kredite. — Vanredna skupština Cie. Francaise des Cables Тејеgraphiques izvišila je sanaciju društva koje je u junu ove godine iskazivalo gubitak u iznosu od 15.6 mil. franaka. Zaključeno je da se snizi glavnica od 27 mil. na 10.8 mil. franaka, a nominala akcije od 250 na 100 franaka. Zatim da se ponovo poVisi glavnica: na 27 mil. franaka, i da se sa ovim novim sredstvima podmire bankarski dugovi. Gubici su nastali Zbog opadanja saobraćaja usled krize i zbog velikog kvara na podmorskim instalacijama usled jednog velikog: podmorskog роtresa pre 2 godine. Društvo je održavalo kablovske linije sa Srednjom i Severnom Amerikom.

— Špansko-portuga sko električno društvo „Saltos del Duero” emitovalo ie 300 miliona pezeta 6 i po %-tnih obligacija, s kojim će se iznosom dovršiti izgradnja električne centrale Esla. Kapacitet se računa na |I milion konjskih snaga i biće u stanju da snabde čitav severni i severozapadni deo zemlje, a na–ročito industriske centre Madrid i Bilbao.

— Francusko ministarstvo finansija prihvatilo je plan o osnivanju večernje berze u Parizu, koja bi imala početi rad oko 1 novembra o. g., a bila bi otvorena od 14 i tri četvrt do 15 i po časova. Ona se uvodi najviše radi olakšanja arbitraže sa londonkom berzom koja radi do 15 i po časova; i arbitraža sa Njujorkom biće sad radi manje razlike u vremenu olakšana. Na večernjoj berzi trgovaće se isključivo nekoliko internacionalnih arbitražnih hartija od vrednosti.

— Grčka je zak,jučila i sa organizacijom francuskih imalaca obligacija grčkih zajmova identičan sporazum kao i sa Епојеzima o kom smo pisali u prošlom broju. Pripremaju se pregovori i sa Italijanima i Belgijancima, kao i sa predstavnicima firme Kreuger i amerikanske grupe Ulen Co.

--- Prema francuskim podacima dugoročni dugovi poduпаузјћ zemalja iznose 49 milijardi 707 miliona dinara (po za-

konskom paritetu). Od toga otpada na Austriju 14,553 milijardi

! Mađarsku 12,366 milijardi, Rumuniju 8,626, Jugosalviju 5,751 | milijardu; Bugarsku 2,438 milijardi dinara. Poverioci su: Sjedi· njene severoameričke države 17,860 milijardi, Engleska 14,134 ! milijardi, Francuska 6,544 milijardi, Htalija 1,674 milijardi, Nemačka 391 milion i ostale države (Švajcarska, Holandija, Švedska · Belgija i Čehoslovačka) 9,112 milijardi dinara.

— instituto Mobiliare Italiano emitovao је 100 miliona ' obl:gacija, sa nominalnim ukamaćenjem od 5%, efektivnim od 5.25%. Wok-je I godina. Ova emisija nije javno upisivana, ali će u skoro vreme da se izda druga serija obligacija sa istim | rokom koje će se javno upisivati.

— Турска новчаничка банка навршила је прву годину свога рада. Новчанични оптицај износи сад 164,53 милиона турских лира (1 турска лира — 27 динара). Покриће у злату износи 18,43 милиона, 155,84 милиона покривено је државним благајничким записима. Службена дисконтна стопа је 7, a ломбардна 5:/.%.

— Посебни рачун на којему се код аустриске повчанчне банке од почетка јула коцентрирају износи за службу иностраних зајмова, и који због трансфер-мораторијума не могу да се пренесу у иностранство, располаже зајмом од 17 милиона шилинга.

— Белгијско банкарство показало се у кризи врло отпорно. То се у првом реду има захвалити радикалном процесу фузионирања. Број банака пао је од 99 концем 1930 на 66 концем 193!. Тим се постигла већа концентрација капитала и могућност специјализирања. Код нових англжмана је сигурност, а не вероватност великог добитка главни постулат. Стари кредитни послови су такође ревидирани што се најјасније показује у опадању кредита по текућим рачунима од 22,26 милијарде концем 1930. а 17,59 милијарде концем 1931. Услед кризе биле су потребне велики отписи, који су донекле,проведени из добитака, а делимично из резерви. Могућности добитака су врло ограничене због ниских каматних ставова и потпуне парализе у емисионом и берзанском послу. 6-тна дивиденда ипак је код новчаничне банке плаћена.

— Њујоршки банкари закључили су да градској општини не дају тако дуго нове краткорочне кредите, док не санира општинске финансије путем ових уштеда. |

— Одељење државног рачуноводства Министарства финансија издало је 15. ов. мес. једно решење у погледу осигурања валуте за извоз. По томе решењу могу се бонови који су издани у страном новцу, а својина су и странаца, употребљавати за осигурање валуте за извоз. |

— У Ћуприји су ухапшени фалсификатори сребрних десетодинарки, које су направљене од олова, и превучене танким слојем калаја.

— Мађарска Народна банка снизила је дисконтну стопу од 5 и по на 5 од сто. у

— У вези са снижењем дисконтне стопе мађарске банке су решиле да снизе пасивне и активне камате за пола O i зена

МЕ