Народно благостање

6622, октбар 1932.

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 679

JAVNE FINANSIJE

|. — Prema siužbenim podacima, ukupni inostrani dug Budimpešte iznosi 406 mil. penga; od toga je 51 mil. kratkoročnih. Anuitefska služba vrši se redovno mesečnim uplatama od 23 mil. penga na posebni konto kod Narodne banke.

___Ve:iki budžetski deliciti i ogromne subvencije u Sjedinjenim Američkim Državama povećali su državni dug u poslednje dve godine za 5 mil:jardi dolara. Čitav državni dug iznosi sada 21 milijardu od čega nešto više od 6 milijardi otpada na krafkoročne dugove. Veće kratkoročno zaduženje omogućuje izvesne uštede na kamatama, ali ima tu slabu stranu da se državne obligacije sve više kumuliraju kod banaka. Ako se računa na duže vreme konverzija kratkoročnih dugova u dugoročne neizbežna je. _

—_ детећи дуг немачког Рајха износио је концем августа 1908,8 милиона марака (око 27 милијарди динара). Он се састоји из 1178,8 мил. бескаматних благајничких записа, 400 мил. благајничких записа са каматом, краткорочних позајмица у висини од 52,9 мил. и 4,4 милиона из ранијих кредитних операција.

—_ 24. ов. мес. одржаће се у Паризу конференција представника румунске владе са представницима организација ималаца румунских облигација о олакшању службе спољних зајмова. Румунија захтева одгађање амортизације за 5 година. Што се тиче камата Румуни су приправни на 4 одстотни консолидациони и 4 одстотни спољни зајам плаћати читаву камату. За 7%-тни зајам од 1929, г. и 7 и по од-

стотни од 1931. г. пола камате плаћаће у готову, а пола на.

везани рачун код новчаничне банке. За камате на предратне дугове укључиво румунски удео на старим аустро-угарским дуговима нуди се само 50 од сто. Ове олакшице на каматама имале би трајати годину дана. Целокупно олакшање овогодишњег буџета износило би око 2 милијарде леја.

— Према службеним подацима краткорочно приватно задужење Пољске у иностранству износило је на завршетку првог полгођа ове године 316 мил. злоти према 620 мил. крајем 1930. године. Највећи поверилац је Немачка, затим Енглеска, Француска и Холандија.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Engleska vlada je otkazana 1930 godine zaključenii trgovinski ugovor sa Husijom. Na ovaj otkaz Engleska se obvezala otavskim sporazumima koji se upravo nalaze pred parla-

mentom. Engleska vlada je izrazila želju, da u međuvremenu .

do isteka ugovora dođe do zaključenja novog ugovora па озпоуц nove engleske irgovinske politike zasnovane otavskim sporazumima. Engeskla vlada je pozvala u London takođe i 'pretstavnike Svedske, Norveške i Danske za ponovno regulisanje irgovinskih odnosa. Pregovori sa Argentinom već su započeli, a uskoro se očekuje i nastavak pregovora sa Francuskom.

— Пољска се нада да ће после марта месеца, 1933, кад истиче наш отказни трговински уговор са Немачком њен извоз јаја у Немачкој порасти. До недавно је само Пољска плаћала максимални царински став од 30 марака за 100 кг. док су Југославија, Италија и Турска уживале уговорни став од 5 марака. Тај став сада до 30 марта 1933 има једино Југославија.

— Турска је провела јако контингентирање увоза. Међутим извоз из Русије и Јапана стално расте и то изван контингента, што се доводи у везу с тајним споразумом с тим државама. Руске и јапанске куповине у Турској су такође врло напредовале, нарочито куповине вуне, опиума и мухара.

— Немачка делегација која је у Риму преговарала о италијанским захтевима у вези са увођењем аграрних

_ контингента у Немачкој, отпутовала је за Париз необављена ' посла. Италијани су додуше укинули 1. ов. м. уведене строге девизне одредбе за платежни промет са Немачком, али су

решени, да на озакоњење немачких контингената одговоре контингентирањем увоза немачких артикала. То је дакле већ други потпуни фиаско у преговорима о контивгентима. Hema изгледа, да ће делегација имати већег успеха у Паризу, јер је француски трговински промет са Немачком врло пасиван а протекционистички курс у трговачкој политици сваким даном све јачи. И питање даљњег одржања француско-немачког трговинског уговора живо је дискутирано у последње време у француској јавности.

_ Међутим канцелар Папен и у свом говору од 16. ов. мес. брани политику контингентирања свог кабинета, тако да изгледа, да Немачка није још повукла конзеквенце из досадањих неуспелих преговора са заинтересованим државама. 1

— Закључен је нови чехословачко-мађарски уговор, који предвиђа извоз чехословачког кокса у висини од А милиона круна до конца 1932. г. у замену за мађарске коње, рибу, свињску маст и намештај. За две године обе су државе пристале да примене клаузулу највећег повлашћења.

— У Прагу је основано Друштво за увоз бразилијанске кафе, што ће допринети снижењу цена, јер ће се кафа куповати из стокова које је бразилијанска влада повукла са тржишта за одржање цене у земљи. Директно увезена кафа појавиће се на тржишту тек почетком 1933. године. ;

—- Белгијска влада укинула је контингент за увоз грожђа, кајсија и шљива, а остају у важности контингенти за увоз обуће, стоке, меса, бутера, производа од кукуруза, тканине свилених производа, свеже рибе, шећера, аутомобила. | .

— Чехословачко министарство трговине решило је да од 15. ов. мес. повиси наш контингент за меснате л масне свиње од 4.100 комада месечно на 8.000 ком. 1

__- Пољска влада је објавила уредбу о извозпој премији на пшеницу која износи на 100 кг. за јечам 2 злота, за раж 6, за брашно 8. 1

SOCIJALNA POLITIKA .

— Париз има као и Београд велики број станова за издавање. И тамо као и овде има улица где на, свакој другој кући стоји цедуља: „Издаје се стан." Међутим ста|нови су и тамо скупи, а такође и остале животне потрепшти"не. Парижани, нарочито мањи рентијери, пензионерија и "радничке фамилије боре се на један оригиналан начан. против високих кирија — они се једноставно исељавају. Највише их одлази према југу и то у Марсељ, Бордо и Ницу, јер су тамо нарочито кирије, а и остали трошкови „живота нижи. За радништво су могућности зараде у Марсељу и Бордоу релативно много боље. У Београду реагира публика на високе кирије узимањем мањих станова и селењем на периферију. – |.

— Загребачка општина је прописала да се хлеб;може у пекарским радионицама и радњама са млечним и сувомеснапекарским радионицама и радњама са млечним и сувомеснатим производима. Хлебари морају бити потпуно хигијенски одевени. 15

— У овој сезони изграђено је у Београду око 2.000 нових станова. До почетка октобра ов. год. подигнуто је 480 приватних зграда, а до новембра биће довршено још око 40. Сада у Београду има од прилике 50.000 станова, а нових станова рађених после рата има 17.200. Нових приватних зграда подигнуто је 5.200, док старих има 17.000.

INDUSTRIJA

— Na inicijativu fabrikanta porculana iz Limoges-a oSsnovan je u Francuskoj kartel industrije porculana, kome je pri'stupilo većina francuskih producenata. Glavna zadaća kartela je

organizacija borbe protiv strane konkurencije, Državha 'porce=