Народно благостање

- Страна 680

lanska manufaktura u Sevru stavila je kartelu na raspoloženje Svoje naučne laboratorije, što je velika usluga za privatnu industriju. |

--- Belgijski producenti gvožđa posle dugih pregovora po· stigli su sporazum o stvaranju nacionalnog kartela gvožđa. Kao što je poznato, nepostojanje kartela u Belgiji bilo je jedna od glavnih smetnji za ponovno uspostavljanje međunarodnog kartela. — U Beogradu je osnovano društvo: za izradu svih artiКаја а mecu zuba 1 sta а. d., sa glavnicom од 600 hiljada dinara, koja je podeljena na 5 hiljada akcija po 120 dinara. Društvo je obavezno da 20% svoje čiste dobiti troši na propagandu higijene usta i zuba. i

— 16. ov. m. otvorena je kod Kembsa na Rajni najviša · električna centrala u Evropi. Francuska je u članu 358 versajskog ugovora osigurala sebi isključivo pravo regulacije Кајпе od Basela do štrasburga. Projektovani kanal dug je 100 kilometara i podeljen je u 7 delova. Gradnja prvog dela sa svim instalacijama počela je 1927 i sad dovišena. Čitav će kanal biti izrađen tek u roku od 35 godina. izgrađena centrala шта Кара·'citet od 750 miliona kilovat časova.

— U ovoj kampanji Austrija će uspeti, da 95% potrošnje šećera pokrije domaćom proizvodnjom. Uvoz šećera iznosio je 1929 godine 300 hiljada kvintala, 1931 godine 43 hiljada, a ove godine biće potrebno зато око 20 пада.

— Švajcarska: industrija čipaka iz Kantona St. Gallen na-

merava da se preseli u Voralberg. Uzrok tome jeste visoke nad- :

nice u Švajcarskoj. Ova je naročito u poslednje vreme počela praviti dobre poslove sa Indijom ZDog bojkota engleske robe. Savezna vlada je protivna Ovoj nameri i nastojaće da je onemogući, jer bi time oko 3 hiljade radnika ostalo bez posla. U koliko bi se taj posao proveo on bi značio likvidaciju poslednjih ostataka na čitavom svetu poznate santgalenske industrije či' paka.

— Mađarsko društvo za industriju gvožđa ı,umamuranySalgo-Tarjaver zaključilo je 1931/32 posiovnu godinu sa bruto dobitkom od 1 miilon 568 hiljada penga prema 2 miliona 272 hiljade u prošloj godini. Radi velikih otpisa nije ostvaren nikakav čisti dobitak i društvo ne plaća ove godine dividendu. Fabrike rade za sada samo sa kapacitetom od 25%.

— Поверилачке бачке текстилног концерна Полак закључиле су, да се посао даље настави као и досад. Као њихов представник, који има да надзире финансиске и трговачке послове именован је берлински банкар Стефан Папер.

— Услед заоштрења аграрне кризе у Француској назадује и употреба вештачког ђубрета. Елзашка индустрија калија ради већ сада само 18 дана у месецу. Фабрике амонсулфата искоришћују само 25% свог капацитета, јер тај је део индустрије прејако развијен, док се вештачко ђубре које садржи шалитру множи. Фабрике амонсулфата почеће сада продукцијом шалитре, како би тиме побољшале свој положај.

— У Забрежју код Обреновца основана је фабрика шпиритуса са главницом од 600 хиљада дин.

— У Амстердаму је одржан 8 интернационални конгрес за вуну уз присуство делегата Немачке, Белгије, Холандије, Енглеске, Француске, Италије, Шпаније, Чехословачке и Мађарске. Сви су се делегати изјаснили за међународне приватне уговоре како би се избегле сметње, које ·" коче међународни промет. План који ће детаљно садржавати принципе те интернационалне сарадње биће за три месеца предложен изванредном конгресу за вуну.

— Акције Друштва за производњу телефона Ериксон, које су преко Кригера дошле у посед Гегпанопа! Теје-

' phone et Telegraph Согр., доћи ће на основу посебних спо"разума у руке шведских банака. Оба друштва уговорила су сарадњу на. извесним иностраним тржиштима,

НАРОДНО БЛАГВОТАЊЕ

— Сви покушаји у неколико последњих месеци, који су настојали да'и аутсајдери приђу картелу нафте у Пољској остали су без успеха. Влада ће и ради тога посебном уредбом прописати начин организације производње и извоза нафте. - о

— Нашичка фабрика танина почела је опет да ради са капацитетом који је имала до пролећа ове године.

— За експлоатацију шуме у Билигори подигнута је пилана у Лончарићу, срез Грубишино поље. Запослено је 300 радника. -

| — Министар финансија решио је да се у будуће не сме у фабрикама шпиритуса производити алкохол од воћа, нити ракија . -

— Министар шума и руда изменио је досадашњи правилник о заштити домаће дрварске индустрије. Укинут је правилник од фебруара 1931. Г., којим се одређује да резервације могу трајати десет година, рачунајући од дана одобрења уговора, а место њега ступа на снагу стари члан 9 Правилника од августа 1929. г., према коме се резервадиони уговори могу закључити најдаље до. 31. маја 1939. г. На основу ових измена десет година резервације рачу-

од дана одобрења уговора, о резервацији.

POLJOPRIVREDA

— Narodna skupština i Senat izglasali su Zakon o zaštiti zemljoradnika do 20 decembra ov. godine.

— Ovogodišnja žetva kukuruza ti Rumuniji ceni se službeno na 543 hiljada vagona prema 606 hiljada. u prošloj godini. Neprodani stok lanjskog kukuruza iznosi 200. hiljada. vagona.

— Мемачки министар народне исхране наредно је, да се хлебном брашну мора придодавати 2.5% брашна од крумпира. Одредба је ступила на снагу 16 ов. м. и важи за годину дана. ·

— У Немачкој су предузете мере за помоћ виноградарима. За куповину новог вина добијају винарске фирме: јефтине кредите од државе. У ту сврху одобрен је кредит: од 450 хиљада марака. Виноградарске задруге водиће. укупну субвенцију од 200 хиљада марака која ће им омогућити држање већих лагера новог вина.

— Светска изложба жита и житна конференција одржаће се између 24 јула и 5 августа 1933 у Регини у Сједињеним североамеричким државама.

— Пољска влада припрема конверзију дугорочних сељачких дугова како би олакшала очајан положај пољопривреде. Они ће бити преузети од државних кредитних института и кумулирани у један 4 и по одстотни зајам са роком од 30 година. |

— Берба грожђа у Александровачкој Жупи, даће ове године око 4000 вагона грожђа, претежно црних винских врста. Цене се крећу око 70 дин. за 100 кгр. Јабука будимка је добро родила, али је слабог квалитета.

TRGOVINA — Brancuska direkcija carina objavila je podatke о Кгеtanju spoljne trgovine za prvih 9 meseci, U poredjenju sa prvih 9 meseci u 1931 godini izvoz je pao za 24% a uvoz та: 22%. Po vrednosti, uvoz je iznosio 22.169 mil. franaka prema 33.379 u isto doba prošle godine, i izvoz 14.562 prema 23.386: mil. franaka prošle godine. U septembru ove godine i/voz je iznosio 1.626 mil. franaka prema 1.424 u avgustu ove i 2.435 u septembru prošle godine, a uvoz 2.228 mil. franaka prema 2.974 u avgustu ove i 3.340 u septembru prošle godine. Hngleski uvoz u mesecu“ septembri iznosi 54,2, a izvoz 29,9 miliona funti, tako da je pasivni saldo trgovinskog bilansa, uzevši u obzir i kretanje zlata i srebra 26,3 miliona funti. U avgustu iznosio je on 3,7 miliona funti manje. U prvih 9 meseci ove. godine pasivni saldo iznosi 233,7 miliona funti, prema

наће се од 31. маја 1929. г. кад је закон обнародован, а не.