Народно благостање
22. октобар 1932. Е НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 681 260,9 u istom periodu prošle godine. Devalorizacija funte nije је комисија са задатком да проучи питање реформе управ-. dakle u tom pogledu imala očekivane rezultate. ног система земље. Редукција чиновника је уследила у сврху
_— Према подацима грчког министарства пољопри- | уштеда, јер ће се на радикалнију управну реформу морати вреде извезено је у овој сезони око 130 вагона обичног гро- |сигурно дуже чекати.
жђа и то у главном у Аустрију, Чехословачку и Пољску. — U poslednje vreme pala su pod stečaj nemačka filmИзвоз је и даље врло жив. Цена износи око 1 динар по ки- | ока ртедихеса Етејка 1 Siidfilm. Sada je i Deutsches Lichtspielлограму. Syndikat u Berlinu zatražio pomoć od svojih verovnika i glav-
— Из Брчкога је извезено за ову сезону 1808 BaroHa |nog akcionera holding društva „/Tobis”, jer se nalazi u platežnim сирових шљива, а почео је и извоз сувих шљива и peh je | teškoćama. Što se Исе „Tobis” on se u prvo vreme bavio samo
извезено 150 вагона. izradom aparata za tonfilmove. Međutim novim kupovinama ak-
_. cija postaje sve više zainteresovan ma proizvodnji samih filSAOBRAĆAJ ома i 5
— 24 novembra održava se u Londonu konferencija pa- — Koncem septembra broj nezaposlenih u Austriji bio robrodarskih društava, koja vrše službu na Atlanskom okeanu. je 275 hiljada, od toga 118 hiljada u Beču. U drugoj polovini Oni su do sada imali iste tarife za prevoz putnika i robe. Me- septembra broj je porastao u čitavoj zemlji za 5200, što je ređutim Cie. Gćnćrale Atlantique i Canadian Pacific Steamship lativno vrlo mnogo.
Co. nameravaju se osloboditi ovih obaveza na budućoj kon- — Brazija je dekretirala opšti dvomesečni moratorijum
Кле - | |za sve vrste dugova, koji su nastali pre 2. jula ov. god. u do—- Аустриска влада је повела акцију за што тешњу | aćoj valuti
сарадњу међу појединим деловима саобраћаја који се налази у јавној режији или је контролиран или субвенциониран од државе са циљем да се одстрани штетна конкуренција и рационализира саобраћајна служба.
— Наша речна пловидба обухватала је крајем прошле године 338 бродова са 46.2 хиљ. коњских снага. Ови бродови су подељени на: 208 реморкера са 33 хиљ. к. с; — Наднице пољопривредних радника у Сједињеним 62 путничка брода са 10,2 хиљаде к. с. и са 12.7 хиљ. места североамеричким државама пале су на најнижи ниво у задза путнике; 43 мешовитих бродова са 2.3 хиљ. к. с.; 19 мо- | ЊИХ 30 година. Оне варирају између 60 цента у јужним торних: 19 шлепова са 760 к. с.; 6 скела са 187 к. с. и државама H 2,50 долара у Масачусету. Средња надница за 244 тоне носивости; 634 гвоздених шлепова са 378 хиљ. читаву земљу износи 1,19 долара. тона носивости; 239 дрварица и 1113 дереглија и чамаца. — У Чехословачкој је незапосленост порасла у ме сецу септембру за 20 хиљада на укупно 485 хиљада.
=
— Амерички фармери организују марш од 5 хиљада њихових претставника на Вашингтон; ови ће захтевати од конгреса, да декретира мораториум за пољопривредне дугове и да предузме потребне мере за подизање цена аграрних“ продуката.
ZADRUGARSTVO — Главни задружни савез одржао је у Сарајеву 16. и JAVNI RADOVI 17. октобра годишњу скупштину. Донета је следећа резо- U Pariza je pod imenom Sindicat Europčenne d'Entre-
луција: Да се поново врати земљорадничким задругама право prises osnovano akcionarsko društvo za studiju ı pregovore za ослобођења поштарине, које им је одузето у јуну ове го- izvodjenje javnih radova u raznim zemljama sem u Francuskoj дине; тражи од надлежних сталну годишњу потпору за за- Nemačkoj i Engleskoj. Glavnica ie 1 mil. franaka koji se može дружну пропаганду; да се произвођачким задругама дају povisiti na 2 mil. U ovom medjunarodnom konzorcijumu sudeбесплатне дугорочне позајмице; да министарства деле по- luju najpoznatije nemačke, engleske i francuske firme. Ovim моћи задругама преко савеза и на његов предлог; да се у ie ostvarena uža saradnja izmedju pomenutih firmi u izvodjenju пољопривредним школама уведе као обавезан предмет за- medjunarodnih javnih radova. Sem toga, društvo treba da ргодругарство; да финансиске власти не траже од задруга по- učava i problem finansiranja, pa je iz tih razloga пјесоуо 5ерез, пошто су исте ослобођене; да се уреди питање са- dište i odredjeno da bude u Parizu. бења дувана, како би се извршила реорганизација произ- | КОМЈОМКТОВА водње и откупа задружним путем; о решењу земљораднич- ; ких дугова поднели су свој предлог; тражи се оснивање = пашу ка O M O TO задружне банке. коштања живота. Влада је основала једну комисију од пред__ Задружна млекара Шентралног експортног савеза ставника разних министарстава, која у заједници са комимлекарских задруга у Новом Врбасу, експедовала је за Праг сијама департмана има задатак да надзире (ено У U два вагона домаћег. бутера. То је први покушај извоза бу- да подноси предлоге за њихово снижење. Ово је нарочито тера за иностране пијаце. важно, јер влада у сврху буџетских уштеда намерава снизити плате државних чиновника за 5—10%, што ће бити KRIZA j много лакше спровести ако се најпре проведе снижење цена — Prema statistici amerikanskog ministarstva rada, koja |KOmTa!ba )KHBOTA. se osniva na podacima iz 54.950 preduzeća koja uposlavaju — Према најновијим подацима Института за изуча4.246.108 тад ка, петарозјепов је и toku meseca зертетђга |вање коњунктуре у Берлину, светска трговина у првом полpala za 3.6%. Međutim, kako ukupan broj nezaposlenih u 5јед. |гођу 1932. године мања је по вредности за 34 од сто него Državama Amerike iznosi preko 11 miilona, ova statistika mi-!y cro доба прошле године. Тиме је постигнуто стање које nistarstva rada ne daje pravu sliku kretanja петарозјешћ и|је ниже за 60 од сто него у рекордној 1929. години, а за Americi. | једну трећину него 1913. године. Велики пад светске тр— Аустрија је редуцирала !. октобра ов. год. 2000 |године по вредности, поред општег опадања је и резултат државних чиновника, а још 2000 треба да ce редуцирају | пада цена. По количини, светска трговина мања је ове годо конца ове године. Познато је, да је у Аустрији број др- | дине за 15 од сто, него у исто доба прошле године. жавних чиновника и пореско оптерећење грађана које отуда —- За првих девет месеци ове године било је код нас произлази највеће у Европи. То произлази из федералистич- | 578 стечајева и 045 поравнања ван стечаја према 374 стеког уређења државе: што значи двоструки управни апарат. |чаја и 552 поравнања у 1931. г, а у 1930. г. 503 стечаја Под. председништвом савезног канцелара Долфуса основана!и 99 поравнања.