Народно благостање

Страна 682. =

IZ POSLOVNOG SVETA = Зборови акционарских друштава.

- 12. новембра: Акционарско друштво за израду свих артикала за негу зуба и уста, Београд, (позив на упис акција). -

23. октобра: Крагујевачка Палилулска банка а. д. у Крагујевцу · (ванр.).

16. новембра: Пољопривредна фабрика шпиритуса и дестилација воћа Сава С. Мићића.д, Обреновац—Забрежје (претходни збор акционара).

30. октобра: „Икарус“ а. д., Нови-Сад (ред.).

5. новембра: Новосадска фабрика кабела д. д., Нови Сад (ванр.).

Трговачки регистар.

Београдски трговачки суд објављује ликвидацију индустријског трговачког д. д. „Дрина“. — Трг. суд у Сомбору, објављује: да Банци Улман Борђе, Др. Клајн Стеван и удова Др-а Ацел Еде имају право колективног потписивања фирме Фабрика шећера а. д., Бачка, Нови Врбас. — Сенћанска аграрна штедионица а. д., Сента, упис нових чланова управног одбора: Мохачи Павла, Лебл Андрију и Мегађи Маћаша. — Принудно поравнање Суботичке трговачко-индустријалне банке а. д, Суботица; пријаве за поравнање до 28. октобра, а рочиште 5. новембра.

· Лицитапије,

=- Техн. одељак банске управе, Бања Лука, 19. новембра, за израду армирано-бетонског моста преко реке Жировца (480.507.75). — Сред. _Уред за осигурање радника, Скопље, 29. окт. за израду браварских радова на згради уреда. — Град Нови Сад, 5. новембра, за израду тротоара од цигала. — 'Гехн. одељак, Стари Бечеј, 14. новембра, набавка' туцаника и спојног · материјала (416.000). — Техн. одељак, В. Бечкерек, 7. новембра, израда пута до бање „Русанде“ у Меленцима (267.265.50). '— Ректорат Универзитета, Загреб, 27. октобра, за набавку 330 вагона каменог угља. Техн. одељак банске управе, Ниш, 28. октобра, за подизање амбуланте у Рековцу (324.450.59).

Закони и уредбе,

• Конвенција са Белгијом о регулисању трговачких потраживања. __НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43 _

Библиографија,

= Др. Паја Станишић: Ликвидација кризе, Београд, 1932. г. — Привредник, Београд, год. 35, бр. 9. — Земљорадничка задруга, Београд, год. 38, бр. 42. — Пенезни Бурза, Праг, год. 1Х, бр. 23.

RAZNO

— Наш уредник г. д-р Вел. Бајкић, који се пре кратког времена вратио са двонедељног пута по Немачкој, отпутовао је у Будимпешту на конференцију о валутним и финансиским питањима Подунавских држава, коју приређује Међународна трговачка комора у просторијама Мађарске. народне банке. -

То је узрок што није до сада могао бити објављен трећи чланак о раздужењу земљорадника. 0

— У Луксенбургу је одржан интернационални конгрес хотелијера. Конгрес“ осуђује сва девизна ограничења, која Cy светски туристички промет у последње две године смањили за 50 од сто. Као помоћно средство предложено је стварање посебне врсте чекова за туристички саобраћај, но није дефинитивно утврђено: Назатком туризма најтеже је погођена Швајцарска и Италија, које поседују развијену хотелску индустрију.

— Обртни збор у Загребу, који постоји већ 40 година, према новом закону претворено је у „Удружење занатлија за град и срез Загреб“.

— Управни одбор Јавне берзе рада донео је решење о подизању берзе, пошто су досадашње просторије недовољне и зато је тражио од општине београдске земљиште за подизање зграде.

— За новог генералног секретара Друштва народа изабран је досадашњи помоћник Француз Авенол. -

— У јулу и августу ове године посетило је купалишта Хрватског Приморја 21.4 хиљаде лица са 3013 хиљаде пробављена дана, а у одговарајућим месецима прошле године било је 23.338 посетилаца са 30 хиљада дана. Највише су посећена места Цриквеница, Раб, Сушак и Малинска. Прошле године било је 47 од сто странаца према 53 од сто Југословена, а ове године само 32 од сто странаца према 68 од сто Југословена.

зао

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15. ОКТОБРА 1932. ГОД.

У активи стања Народне банке за медио октобра нема никаквих нарочитих промена. Кретање је аналогно ономе од неколико последњих недеља, Подлога је због поновног смањења девизног. стока, за 2.2 милисна на 252,8 милиона, опала на 2.017.4 милисна, а менични кредити су и ове недеље пораСли; за 12 милиона на 2196.6 милиона. Заједно са ломбардним кредитим, који су остали непромењени на 352.3 милисна достижу 2.548.9 милиона, Девизе које не улазе у подлогу порасле су за 5.2 милиона на 96,7 милиона. Код металног новца имамо џ ове недеље смањење залихе у банци, за 6.9 милиона на 89.67 милиона динара, |

У пасиви примећујемо пораст банчиних оба-

веза по виђењу, пер салдо за 79.59 милиона на 196.3

милиона динара. Ове промене проузроковане су следећим чињеницама: државно потраживање је повећано за 3.2 милиона на 7.1 милион, али су жиропотраживања редуцирана за 14 милиона на 378.9 милисна. Врло велики скок, га који не знамо. разлоге, забележен је код разних рачуна, који су повећани за 90.24 милисна на 410.3 милиона дДинара. Толико још нису износили. Повећане су поред овога и обавезе банчине са роком, за 6.55 милиона на 1479.4 милисна. А Оптицај новчаница је у вези са свим овим по- : | менутим варијацијама ове недеље смањен за 843” милиона на 4796.7 милиона, а оптицај и обавезе по |