Народно благостање

22 октобар 1932.

виђењу износе заједно 5593.04 милисна динара, а заједно са обавезама са реком достижу укупне обавезе наше Народне банке 7072.4 милиона динара.

У милионима динаја

E:M{IoJlJJj

1i. XII | 31. XII | 30. IX BB: | 15, АКТИВА 3 1030 1931 1932 1932 1932 Подлога ; зљ» у касама и на стр.||1202.4! 17584 1762.9 1762,8) 1762.9 веб:. у страној монети 6.3 172 28 1,6 девизе ... с 631.9! 332.0! 255.0) 2406] 252.8 Укупно 1834.4) 2096.8| 2019.3| 2006.3| 2017.3 Девизе које не улазе у нодлоту · |. -_. 864! 91.5 85,5 96.7 Кован новац: | у никлу и сребру 38.8 96,6! 116.6)] 89.6 Демонетизирано сребро_ 50 5 ; PO U 0 00 |14537|19650|21845)21010|2196 за хартије од вреди. | 203:4 287.2| 3522) 355.3| 352.3 о 1637.1| 2252.8| 2536 8) 2457.0| 2548.9 Хе тЕјЕ ба релностЕ 274) 12,8) 12.8 12.8 PP аванси Држави ~ |4020,7|1799.2|1809,9|1809,51810.0 Привремени аванси Глав. Дрх. Благајни ea 600.0 600.0 600.0 Вредности рез. фонда 71.5|- 557) 230) 288 Вредности oeT, фондова 2.9 2.6 2.6 2,6 Непокретности, завод за израду новч. и намешта 1450) 156.3! 154.6| 156.3 Разна актива , . . 219) 123.5| 1182) 1195 ПАСИВА Капитал. . - =. 180,0! 1800! 180.0) 180.0 Резервни фонд ,. 827) 625! 623 625 Остали фондови .. 4.2 3.9 3.9 3,9 Новчанице у оптицају 5396.5 5172.2 4881.0| 4728.2! 4796.1 Обавезе по виђењу: потраживање Државе 59.3| 29,3 3.8| 145 11 ORO 667.2| 326,3| 392,7| 4216| 378.8 Ран 195.6| 609! 320.0) 402.6) 410.3 Укупно 922.1| 416,5| 716.7| 838.9| 796.3 Обавезе са роком . 681.1! 1472,8) 1421.7| 1479.3 Разна пасива . . . · 46,4 186.1) 181.6) 189,1 Оптицај и odan. по виђ. ||6318.6) 5588.7! 5597 8! 5567.1! 5,593

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Код наших папира наступила је ове недеље нога беса, за динарске као и доларске папире. Изузетак чине сада само два папира, наиме 7 од сто Инвестициони зајам, која је чак мало поскупео, од 50.25 на 50.50 и 7 од сто Блер, који је одржао непромењен курс од 36. Највећи пад курсева је забележен код Ратне штете, која је опала од 201.75, колико је нотирала 14. о. м. на 171 (20. о. м.) код релативно врло великог обрта. Јак пад показују и курсеви 7 од сто Селигмана: док смо прошле недеље још имали курсеве од 48, попустио је ове недеље на 46 и 43 на дан 19. о. м. На њујоршкој берзи наши су доларски папири нотирали 18. 0. м:: 7 од сто Блер 21.50 а 7 од сто Селигман и 8 од сто Блер 26. Врло лабави су такође и курсеви акција Народне банке и Аграрне банке.

На појединим састанцима београдске берзе наши су папири нотирали као што следи:

14. нов. 17.нов. 18.нов. 19.нов. 20.нов. 7% Инвестиц. зајам — 50.25 — 50.50 4% Аграрци 2425 23— — — = 6% Беглуци 3420. 3350. 32815. 3209. 32:15 7% Блер 36.125 — 36.— 36— 36.7% Селигман 40. — __ 43.— Рента"'Ратне штете 201.75, 192.—, 179.50 177— 171Народна банка: 3940—-- —- 3800.—- 3800.— 3800.Атрарци-. и и 220. , 220.50) 218.50! 207.— 216—

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 683

Обрт у ефектима достиже 3.5 милиона (за 500 хиљада више но прошле недеље) од чега отпада највећи део на Ратну штету, наиме 2.67 мил., и то 2.58 мил. у промпт роби а 95.000 у терминима. У 6% Беглуцима је трговано за 181.000, 4 од сто Аграрцима за 81 хиљаду, 7 од сто Инвеситиционом зајму 61 хиљада, 7 од сто Блеру 166 хиљада, Селигману ТА хиљада. У акцијама Народне банке је трговано за 69 хиљада а у акцијама Аграрне банке 181 хиљада.

На париској берзи наши су папири нотирали:

13. нов. 14.нов. 15.нов. 18. нов.

4% из 1895. 43.80 2025 „3937 388 5% из 1902. __ 228: 215 223:45% из 1905. 250. 2508 220-—— 205. 5% из 1913. Ad 46 —- 4250 41-= 4.5% из 1910. 24988 __ 213 2105 7% Стабилизациони из 1931. __ __ Sl 30 —

Код девиза обрти су износили на београдској берзи · 731 хиљаду, као и у прошлим недељама. Прим Народне банке је остао 20% а на циришкој берзи се динар опет мало по-. правио, на 6.70. На „црној берзи“ долар нотира између 80 и 90 динара.

ZAGREBAČKA BERZA.

Novčano tržište. Produženje zakona o zaštiti zemljoradnika naravno da je nepovolino dejstvovalo na novčanom #žištu, i ako se time moralo računati. Sada neće više udovoljavati svojim obvezama ni oni seljaci koji su to do sada još Činili. Novčani zavodi i sitni trgovci, kao glavni poverioci zemljoradnika, samo mogu sa vrlo velikim teškoćama doći do sretstava koje su poverili zemljoradniku.

Kamatna stopa za seljačke dugove reducirana je na maksimalno 10%. Medjutim je bilo novčanih zavoda koji su na uloške plaćali 10%. Naravno da je sada teško povezati Ктај 5 krajem. Problem maksimiranja kamatne stope ne ograničava se samo na maksimiranje debetnog kamatnjaka nego i na maksimiranje kreditnog. A to je teže postići nego što se misli. Ako se maksimira kamatnjak kod uložaka, onda treba uloške vezati {er inače postoji opasnost da će biti otkazani. Dok Narodna banka za lombard još uvek zaračunava 9% kamata, maksimiranje debetnog kamatnjaka sa 10% ne vodi mnogo računa O realnosti.

Devizno Tržište. Prim Narodne banke je povišen na 20%. To je naravno imalo za posledicu da su kursevi u privatnom prometu ioš više porasli. A porast kurseva kod nas opet deluje na kurs dinara na strani.

Devizni spor sa Italijom pogadja nas u mnogo većoj meri nego što to izgleda. Izvoz je praktički nemoguć jer nitko ne može da se zadovolji da primi samo 10% prodate robe a da sa 90% čeka bog zna kako dugo. Medjutim je uvoz i dalje neograničen. A protuvrednost uvezene robe polaže se na slobodnim računima. Te dinare onda Talijani nude u inozemstvo što naravno pogadja njegov kurs.

Efektno tržište. Kursevi su u popuštanju. Konverzija državnih dugova odnosno firansfer-moratorij koji predstoji deluju nepovoljno na tržište. Blair 7% koji je pre nekoliko dana no-) tirao preko 40 danas notita 34.5 do 35. Osampostotni Blair novac 37.50 roba 39.5. Seligman 46 roba bez novca.

Stabilizacioni zajam roba 51 bez novca. Agrarci ni novca ni robe. Begluci 30 novac 33 roba. Ratna šteta zaključena po 176. do 181. Na koncu je ostao novac 176 a roba 179. Kako vidimo i ovdje je popušfanje kurseva. Šteta ultimo decembra novac 176 a roba 178.

Narodna banka novac 3.700 a roba 3.000. Agrarna banka zaključena po 216 do 220. Na pojedinim sastancima promet u. akcijama Agrarne banke iznosi i po 100—200 komada.