Народно благостање

| Geopana 674

Nigde se ta povezanost sudbine ne vidi tako jasno kao kod valuta. Slaba valuta jedne zemlje škodi tako isto inostranstvu kao i u zemlji. Valutna kriza ima dvojaku štetu reperkusiju na inostranstvo: pre svega depresirana valuta dejstvuje kao zaštitna carina i fime pogađa uvoz iz inostranstva, i drugo ona mobilizira ranija potraživanja ili zamržnjava kako se to kaže. Depresijacija nacionalnih valuta u velikom broju srednjo-evropskih država, odnosno mere u nekim od fih država, da bi se sprečila depresijacija izazivale su uzbudjenje kod zapadno-evropskih država. Posledice, kao što rekosmo, poznate su: opadanje izvoza i dovodjenje u pitanje mnogobrojnih milijardi pozajmljenih kapitala. Zbog toga vidimo da valutna kriza u Srednjoj Evropi postaje predmefom ozbiljne brige zapadno-evropskih država. Međunarodna trgovačka komora celoga leta je proučavala to pitanje, polazeći od sasvim pravilnog gledišta, da je uklanjanje sviju ograničenja trgovine deviza u pojedinim zemljama jedino srei·stvo za povraćanje status quo ante. Ona je jednim cirkularnim upitnikom tražila mišljenje od nacionalnih komiteta sviju zemalja i od stručnjaka o pitanju: pod kakvim bi uslovima mogla da зе шипе kontrola deviznog prometa u Podunavskim ze-

mljama. Permanentni biro medjunarodne komore za podu-

navska pitanja sredio je te odgovore u jednom ekspozeu i sazvao je konferenciju stručnjaka za 20. oktobar +. g. u BudimPešti radi diskusije o tome pitanju.

Од почетка августа кад је обилна жетва била осигурана, постаје житни проблем у Француској сваким даном тежи. Цена од 175—7180 франака по квинталу у прошлој кампањи почела је нагло спадати. Ми смо о томе писали пре месец дана. Цена је у то време била на париској берзи 120 франака. Ми смо том приликом указали на све потешкоће француске жисне политке. Међутим пад се цена наставио. Ових дана нотира пшеница у Паризу 100—105 франака по квинталу, на провинцијским берзама још и ниже.

Заоштравање житне кризе у Француској

Положај сељака постаје из дана у дан гори. Протестни зборови у читавој земљи, а нарочито у департманима Ер и Лоар дневна су појава. У знак протеста поднели су 97 председника општина тих департмана заједничке оставке. Сељаци прете пореским штрајком ако се пад цена настави. На тржиште су бачене велике количине жита и то из два разлога. Прво што пољопривредницима у много случајева треба готов новац за подмирење осталих потреба и друго из страха од вероватног даљег губитка на цени. Јер пад цене од 175 франака у мају месецу на 100 франака средином октобра проузроковао је панику међу произвођачима жита.

Влада је решена, да произвођачима жита помогне. Већ су предузете извесне мере. Примељавање страног жита дозвољено је само у висини од 3 од сто, према 15 од сто до сада. Измељавање жита за брашна снижено је од 70 на 66 од сто. Но те мере нису биле у стању да житно тржиште санирају. Према најновијим подацима овогодишњи жетвени принос износи око 97 милиона квинтала. Жетва је дакле за око 10—12 милиона квинтала суфицитарна, јер се потрошња у земљи цени на 85—87 милиона квинтала.

Главни проблем житне политике у Француској састоји се у следећем: потребно је, да се 10—15 милиона квинтала пшенице, дакле читав жетвени суфицит плус још 3—4 милиона квинтала, повуче са тржишта, да врши сталан притисак на цену. Овај вишак треба да се извезе у иностранство или да се улагерује за идућу кампању. Француска овде наилази на техничке и финансиске потешкоће. Она нема ни у својим житарским крајевима ни у својим лукама постројења за лагеровање великих количина жита, Пројекти,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43

који су предлагали оснивање централног уреда за жито и употребу војних магацина за лагеровање одбачени су. Преостаје дакле лагеровање код самих произвођача. Финансиска страна проблема састоји се у кредитирању лагерованог жита, па било да се оно врши код произвођача самог или у заједничким магацинима. Финансирање може у принципу да предузме приватна иницијатива или држава. Овде се ради о огромним сумама. Кад би се на пр. код произвођача улагеровало милион квинтала и исплатио предујам од 50 од сто садашње цене, био би потребан кредит од 2,5 милијарде франака. Или други случај. Ако се жели повући са тржишта 10 до 15 милиона квинтала треба платити 100 франака квинтал. Потребна је сума 1 до 1 и по милијарда франака.

Положај је такав, да се нешто морало урадити. Пољопривредни синдикати мобилизирали су у ту сврху своја расположива средства. Но они ће се брзо исцрпсти. Француско пољопривредно задругарство није нарочито развијено и не поседује знатне финансијске резерве. Банк де Франс по својој традицији даје врло мале кредите пољопривреди и то краткорочно и искључиво пољопривредним синдикатима. Тај начин и опсег кредитирања са стране приватне иницијативе не може да реши постављени задатак.

Све су очи упрте у државу, као у свим оваквим приликама. У Француској тим више, јер су на влади представници сељака. Влада је усвојила и предложиће парламенту предлог посланика Гардеја по коме ће се повући са тржишта око 6 милиона квинтала пшенице. Мера је у принципу тачна. Ta ће се роба улагеровати код сељака за идућу кампању. Она стоји под контролом власти. Сељаци ће добити 10 франака по квинталу на име премије за одгађање продаје; укупно 60 милиона франака. Држава не гарантује цену а даље кредитирање те робе имало би се тек касније извршити. Француска би се морала користити стеченим искуствима у манипулирању тржишта кроз последње године са стране америчког Фармборда и канадског житног пула, као и искуствима Југославије, Румуније и Мађарске, које су имале житне режиме. Најефикасније средство за стабилизацију цена и отстрањење паничног бацања робе на тржиште јесу велике куповине са стране државе или одобрење извозне премије. Француска би, како рекосмо, требала повући са тржишта 10—15 милиона квинтала. Она је почела да ради у том правцу, али то не гарантује успех акције. И код нас је принцип и почетак био добар, а ипак је житни режим убрзо доживео фиаско. Историја свих житпих режима показала је, да њихово провођење изискује велике финансиске жртве. Разлику између цене по којој држава жито купи и оне коју она добије при продаји на страни, мора она сносити. У случају да Француска задржи жетвени суфицит за идућу кампању и да она буде дефицитарна као на пр. прошле године за 15 милиона квинтала, ти би се губитци дали избећи. Иначе је ово чисти тип субвенције. Премија од 10 франака на лагеровано жито по садашњем плану владе може да буде потпуно 'илузорна, ако француски сељаци рђаво есконтирају развој цена т. |. ако владине мере не стишају панику међу сељацима. Не створи ли се психолошки преокрет овакве мере могу само да повећају хаос на тржишту.

Ефикасна државна финансиска помоћ тешко је остварљива. Буџетски дефицит, који има још да се покрије износи око 8 милијарди франака. Влада је на мукама ради његовог покрића. На одобрење нових кредита у милијардама за решење житног проблема, што значи субвенционирање пољопривреде, не може се из политичких разлога помишљати.

Кад би француски парламент хтео, лако би се нашла средства и за покриће буџетског дефицита и за субвенцију пољопривреди. Пореске резерве су огромне, државни кредит је бољи него икад. Једно се не сме заборавити, Како су