Народно благостање

Страна 676 "НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ _Бр. 43

жавних и полудржавних привредних предузећа, која су последњих година стално расла. Због државног престижа, не признаје се њихова нерентабилност и неће да се спроведе „Њихова ликвидација. Место тога, она се одржавају по сваку цену, и то порезима и високим ценама, што само пада на терет приватне привреде. Зато је питање да ли је онај део привреде, који подлежи још законима слободае конкуренције довољно јак и велик да још једном доведе до п,лета читаву привреду. Папенова влада својим програмом ставља на коцку ослабљену приватну привреду. Она ради правилно, када истовремено покушава да сузбије утицај државе и државних предузећа у привреди и да даље не изграђује институте који су створени за време Бринингове владе за опсежну државну контролу банака и крупне индустрије, Сама: влада изгледа да сумња да ли је приватна привреда још довољно јака да доведе до обрта у коњуиктури, Наиме, Папен сам означава свој програм као последњу шансу која јој је пружена.

64 | U пазој 1080 Епа рбешсе rekli smo da je dosadanja francuska žitna politika doživela potpuni fijasko. Ona je dospela u Ćor-sokak iz kojeg nema izlaza. Dugo godina agrarna proizvodnja u Francuskoj nije mosla da zadovolji ukupnu potrošnju. To je sada izmenila protekcionistička politika. Ona je izazvala znatno povećanje proizуодпје tako, da Francuska u godinama dobre žetve, kao što je ova ima pšenice i za izvoz. Isto tako i u ostalim uvoznim zemljama Su carine na agrarne proizvode i stalne subvencije povećale proizvodnju. Time su nerentabilna preduzeća veštački održavana na životu i agrarna proizvodnja tako povećana da je u тпоgim “artiklima mogla da podmiri potpuno domaću potrošnju. Prirodna posledica je bila da je veliki pad cena agrarnih proizvoda na svetskom tržištu zahvatio i zemlje uvoznice agrarnih proizvoda, uprkos zaštitnih carina, jer ove mogu samo onda da deluju ako domaća proizvodnja pokriva potrošnju. Pad cena pogađa ove zemlje vrlo teško, jer poljoprivrednici nisu ništa uradili da se prilagode izmenjenoj situaciji na svetskom agrarnom tržištu. Praksa potvrđuje ovde teoriju, da se carinama ne mogu {rajno održavati bolesna preduzeća a pogotovo ne izlečiti. Carine smetaju potrebnom uklanjaju slabih preduzeća; one čine suvišnim racionalizaciju preduzeća i preorijentaciju na povoljnije privredne grane. Pre svega, poljoprivrednici pod njenom zaštitom nisu vodili računa o potrošačima. Oni su zaboravili da njihova kupovna snaga ne zavisi samo od visine cena nego isto tako i od količine prodanih proizvoda. A ove padaju kada cene rastu, ı obratno.

Mi smo među prvima, koji su podvukli ovu činjenicu. Ali smo. uvereni da će kasnije i drugi ekonomisti morati to da uvide. Slučajno su sada u nemačkoj štampi jedan teoretičar i jedan praktičar ukazali na put kojim mora da ide razumna agrarna poiltika, naime put sniženja produktivnih troškova. Izgleda, da je staro načelo agrarne politike, da samo sniženjem proizvodnih troškova može jedna privredna grana ozdraviti, dobilo sada svoju punu važnost.

Povećanjem carina -- piše Arnold Daniels u „„Der oesterreichische Volkswirt! — ne može se povećati kupovna snaga agrarnog. stanovništva. Ove obaraju kupovnu snagu ostalog stanovništya i ruiniraju rentabilitet stočarske proizvodnje poskupljenjem sretstava za ishranu stoke. Prema procenama, u Nemačkoj n. pr. država i konzumenti subvencijama i carinama su opterećenj sa 2 milijarde maraka. Nasuprot tome, izdaci za poljoprivredne stručne škole su minimalni. Pruska daje godišnje za njih manje od 4 mil. maraka, uprkos sjajnom uspehu već postojećih škola. Prinos žita i krompira kod onih poljoprivrednika koji su bili u tim školama porastao je za 40—50%. Kod moderniziranja proizvodnje proizvodni troškovi po pojedinom

Bankrotstvo evropske agrarne politike

produktu se smanjuju; cene se mogu sniziti. Potrošnja će se povećati. Da se ona može povećati u evropskim zemljama pokazuje poređenje sa potrošnjom u Sjedinjenim Državama Amerike. Ako se izračuna koliko iznosi godišnja prosečna potrošnja ljudske i stočne hrane na glavu stanovnika u Sjedinjenim Državama Amerike i Nemačke, dobija se za prvu 11.13 a za drugu 7.2 kvintala. Dakle, kod evropskih zemalja radi se o tome, da se iskoriste postojeće mogućnosfi za povećanje agrarne proizvodnje. One su još u tom povoljnijem položaju da ne moraju da irpe štete od suše i raznih insekata kao ргеkomorske zemlje.

Sa sličnim obrazloženjem zahteva u „Frankfurter Zeitungu” poljoprivredni praktičar Kauth poboljšanje poljoprivredne tehnike. Povišenje cena agrarnih proizvoda smanjuje broj pofrošača. Agrarna kriza može se oistraniti samo pojeftinjenjem proizvodnje. Poboljšanje tehnike mora početi sa ispitivanjem semena. Treba samo da se upotrebi tako seme Које је јаупо Копftrolisano i imunizirano protiv bolesti. Ne smeju se, dakle, ca· rinama DOskupljivati sretstva potrebna za redovno Ашђгепје. Kod stočarstva mogu se pravilnom ishranom postići znatno veći rezultati. Tako n. pr. krava može na taj način dati više 400 lit. mleka godišnje nego do sada. Kauth predlaže da jedan državni ured šalje polioprivrednicima recepte za pravilnu ishranu, jer se ovi ne mogu orientirati na iržištu zbog ogromnog broja raznih vrsta stočne hrane, kojih ima oko 1500. I kod živinarstva ništa nije: bolje. U Nemiačkoj kokoš prosečno snese .oko 80 jaja godišnje prema 200—220 u drugim zemljama. Ovde bi državni kontrolori, kao u Americi i Engleskoj, mnogo koristili. Naročito je potrebno poboljšanje štala. Morali bi se doneti specijaln. Zakoni za gradnju štala, svinjaca, kokošarnika 14. a naročito što se fiče ventilacije.

Самостална ·Монополска · управа објавила је преглед кретања њезиних прихода у току јула ове године, који

године износе 174.04 милиона динаучеешенешиситсие ШЕЕЕЕШЕЕЕ о Da, према 195.24 милиона у пистом месецу прошле године, што значи, да су у јулу ове године за 21.2милиона мањи односно за 10.7%. Ово смањење монополских прихода према прошлој години не може нас изненадити, пошто претставља логичну консеквенцију по'горшане привредне депресије.

Монополски приходи у јулу 0. г. и у првом тромесечју текуће буџетске

следећу слику:

s“

s. d NI II ПЕЊЕ, Артикал Е Е S 8 “8 “ва 9 8

5 5 a OL LO А

у милионима динара Дуван 151.88 12441 — 2746 576.31 48348 — 92.83 Со 1719. 1732 -- 042 7143 6851 — 2092 Петролеј 4.98 161 = 337 2471 1875 = 596 Жижице 11.19 843 — 216 4089 32718 — 811 Хартије за цигарете 8:49 4.36 — 413 3126 17.02 — 14.24

Разни“ прих. 0.94 17.90 -| 16.96 16.008 1922 + 3.13 Свега 195.24 174.04. — 21.199 760.60 639.77 — 120.93 Упоређење са приходима у јулу прошле године показује, да су приходи код свих монополских артикала подбацили и да су повећани једино тако звани разни приходи, за 17 милиона. Према томе стварно су монополски приходи у јулу за 38 милиона динара мањи но у јулу прошле годние. Највећи пад је забележен код дувана и то за 27.5 милиона на 124.4 милиона што износи пуних 18 од сто. Релативно најмањи пад показују приходи од соли, за свега 420: хиљада на 17.3 милиона, а највећи код петролеја, док код хартија за цигарете износи 50 од сто.

Према појединим монополским артиклима приходи дају