Народно благостање

ЕУ

19 новембар 1932 ZN O A 7 На Страна 139 У. Bajkić (Drugi članak). . — Uzroci odliva zlata Slabilizacija dinara u obtobru t. g. — Kretanje zlatnog i deviznog sloha Narodne bonhe bao indibacija. —

Najvažnije promene u našem bilansu р!абапја.

1. Stabilizacija dinara ua октобги 6. 9.

U prošlom članku smo već napomenuli, da se iz nedelinog pregleda stanja računa Narodne banke, onako kako ih ona objavljuje, ne može više da: vidi stanje zlatnog i deviznog stoka. Zato je potrebna. jedna mala računska operacija i poznavanje izvesnih Takata, koji se samo iz knjiga bančinih mogu videti. Mi sino na kraju prošloga članka pokušali da napravimo jednti procenu, | napominjući da ona u najboljem slučaju može biti samo , približna. Kretanje zlatnog i deviznog stoka na pr. u aktivi pokazuje u drugoj polovini ove godine — baš; кад |e kriza dinara ušla u svoj poslednji i najoštriji stadijum — vrlo povolinu sliku. Zlatni stok se održava j na visini od 1.763 miliona din., a devize koje ulaze u pokriće pokazuju stalan porast od 216 ти. фи. 8 |ша па: 259 mil. 31. oktobra, za 4 najkritičnija meseca porast izmosi 43 miliona dinara. Doduše, moglo bi se pomisliti da to dolazi otuda što je izmenama i dopunama deviznog pravilnika od 31 decembra 1931 g. i onima od 28. marta o. g. uveden тогагонјит (гапзтега 7а Котегcijalne i privatne dugove, i što Su potrebe uvoza Upućene u glavnom na kliring, a za manji deo na Crnu berzu.

Taj stok bi se brzo istopio, kad bismo produžili da vršimo integralno službu javnih dugova. Tako na primer iznos anuitetske službe onih pet inostranih zajmova, čija skadencija pada u oktobru (dva Blerova, dva srpska predratna i Seligmanove Založnice Državne Hipotekarne banke) zahtevali bi u de-. vizama preko 300 mil. din. — dakle više nego 510 је; ceo devizni stok.

Potrebno je da istaknemo, još jednom, da паз zlatni i devizni stok ovde ne interesuje sa gledišta pokrića dinara, već samo sa gledišta naših obaveza na strani i pasivnog salda našeg bilansa plaćanja. Sa te tačke gledišta nije važno znati tačno kakva je struktura deviznog stoka od 259 mil. din. ili sa kolikom je obavezom oplerećen zlatni stok. Jedno je ipak јазпо, па ime: kad se ima u vidu ukupnost obaveza Које зи зкаdirale još u martu mesecu 0. 9. kao i onih za koje se znalo da će sigurno skadirati u bliskoj budućnosti, onda ie jasno bilo još tada da je moratorijum translera Za dugove bio neizbežan.

Oktobra 22-og nastao je obrt u kretanju dinara na strani i na crnoj berzi — pošto je u prvoj polovini oktobra imao neuračunljive, konvulzivne pokrete. U Cirihu, gde je u oči 22 oktobra bio pao blizu 6 franaka, počinje stalno da se podiže. Pre toga se dolar nije mogao na crnoj berzi dobiti ni po 85, a posle 22. oktobra pada ma 75 i oscilira oko toga kursa. (depresijaciia 30%). Čim je kurs prešao 80 din. pojavila se bila obilna roba na crnoj berzi, po svemu sudeći od strane onih koji su imali tezaurirane valute i devize. Zarada od 30—40% bila ie i suviše primamljiva za valutne Špekulante da bi mogli da joj odole. „Nelegalna” ponuda

U Narodnoj banci nastalo |

ugušila {e paniku, a zbog toga je i tražnja opala. Sad se vrlo retko pojavljuje špekulativna tražnja, crna ђегza počinje da vrši iunkciju legalne berze; na njoj se obavlia promet deviza za račun uvoznika i izvoznik2. Ali je ta| promet relativno vrlo slab 2005 [оса 510 зе naiveći део пазе spoljne trgovine odvija po kliringu.

ie zaatao olakšanje usled obustave teanostera po javnim zajtaovima. To je i za nju i za celu zemlju bila najjača pozicija u paSivi. Približuie se kraj prvoin mesecu stabilizacije dinara u zemlji ina strani na nivo. od 30% ispod njegovog zlatnog pariteta. I dinar i publikai se odmaraju posle teških iskušenja od nekoliko meseci. Sad bi bilo na redu pitanje budućeg razvića kursa dinara. Ali je pre toga potrebno da se upoznamo sa izvesnim VIIO važnim elementima toga problema.

П. Кеефапје zlatnog i deviznog stoka Narodne banke kao iadikacija

Ako bismo hteli dobiti tačan odgovor na pitanje od kuda odliv zlata, morali bismo imati tačan bilans plaćanja naše otadžbine. Međutim, mi toga nikad nismo imali, ni onda kad su prilike bile mnogo sređenije i mirnije. Bilans plaćanja je svuda velika nepoznata. On se sastavlja samo po proceni; a ova 5е vrši na Osnovu podataka — neposrednih i posrednil -—— od više sukcesivnih godina. Međutim od 1929 nijedna godina nije · ni približna prethodnoj. Svaka sledeća je gora od prethodne. Svaka pozicija u bilansu plaćanja podleže revolucionarnim promenama. Naših je iseljenika sve manje, a prilike u Americi tako su se pogoršale, da je svakoga meseca počev od 1930 g. nadnica morala biti sve manja. Isto tako se ne može praviti ni približan račun O tome koliko je otišlo u inostranstvo na ime zarade stranog kapitala plasiranog u zemlji.

Pre no što pokušamo našu procenu da vidimo kako se kretalo zlato код Маг. banke u ovoj periodi.

Kao što smo videli u prošlom članku, zlatni i devizni slok· je opao od 8 marta 1930 g .do kraja |una 1931 g. za 1.900 miliona dinara u okrugloj cifri. U periodu od 1 jula 1931 do kraja iste godine pad iznosi svega 200 mil. dinara; a od | ianuara 1932 do kraja okt. t. g. svega 80. Ukupno smanjenje zlata deviza dakle u periodi od 8 marta 1930 do 31 oktobra |. 2. iznosi

2180 mil. din.

Kao što smo naglasili u prošlom: članku laktično stanje zlatnog i deviznog stoka se mora naročito da izračunava. Umesto toga mi ćemo uzeti da ukupno smanjenje zlatnoe deviznog stoka u ovoj periodi iznosi okruglo 3400 miliona dinara пе upuštajući se u objašnjenje elemenata toga računa.

Odliv deviza kod Narodne banke od 3.400 miliona dinara ne znači ništa drugo do da ie Narodna banka u vremenu od 8 marta 1930 2., до 31 oktobra 1932 89. za 3.400 miliona dinara više izdala deviza no 510 је