Народно благостање

Страна 740

ВАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Бр. 47

primila. Ali manjak u zlatnom i deviznom stoku Narodne banke ne mora da znači da je toliki bio deficit našeg bilansa plaćanja, pošto se zna da toliko isto ako ne i Više deviza ne ide uopšte preko Narodne banke. Mi ne znamo kako je u međuvremenu porastao ili opao zlatni i devizni stok naše narodne privrede. Istina on rtormalno ne sme da postoji, on je zakonom zabranjen; ali on postoji u celom svefu uprkos svima zakonskim propisima, pa i kod nas. Možda se taj stok povećao butem begstva kapitala u inostranstvo. To bi skakanje sa gledišta naše narodne privrede značilo prelaz zlata iz portfelja Narodne banke u privatne ruke. ·

Iz ovoga svega izlazi, da nam smanjenje zlatnog i deviznog stoka može da posluži samo kao indikacija nepovoljnog razvića ostalih pozicija u bilansu plaćanja. Zbog toga se moramo obratiti drugim metodama.

li. Najvažnije promene u našem bilansu plaćanja 1. Promene u altivi

Pri proučavanju našeg bilansa plaćanja potrebno je pre svega da eliminiramo dve najvažnije stavke u njegovoj alttivi i pasivi: uvoz i izvoz. Naši se čitaoci sećaju [05 kad je naša spoljna trgovina iznosila 15 milijardi dinara, da je bilo ljudi, koji su pledirali za stezanje uvoza, bilo deviznim ograničenjima, bilo kontingentima ili zabranom uvoza. „Ako se ne branimo, preplaviće nas”, glasio je uzvik. Mi smo na to odgovorili da bi bolje bilo da ti ljudi brinu druge brige, koje se daju zbrinuti, a za ravnotežu našeg trgovinskog bilansa brinu se sami ekonomski zakoni; oni isti koje neuki ljudi već 100 godina oglašavaju za bankrotirane, a stručnjaci strahovito zloupotrebljavaju. Ove godine naša spoljna trgovina izneće verovatno 5–6 milijardi dinara. Ona je sistematski opadala, ali su uvoz i izvoz opadali istim tempom. Naš se trgovinski bilans potpuno saobrazio ekonomskim zakonima uravnofežujući se automatski.

Prva važna pozicija u aktivi bilansa plaćanja su rimese naših emigranata preko okeana i u Evropi. One se vrše delom devizama, a delom u efektivnom novcii. Poslednje manje poštom, a više preko putnika. Nikad se taj iznos nije mogao da zna (pošto je veći deo prenošen privatno). U poslednje vreme тпосо Više U Valutama nego u devizama zbog (оса, što emigranti idu sve više u Evropu fe se kraiem sezone vraćaju kući i “donose sobom svoiu zaradu. Ta je pozicija morala strahovito opasti. U 1930 god. ceni je Narodna banka na 740 mil. din., u 1031 god. na 570. U ovoj godini ona ne iznosi više od 200 mil dinara.

Takođe važna pozicija u aktivi je turizam. Ni пјеgov se iznos nije nikad mogao tačno da utvrdi. Mi са cenimo na 700 mil. dinara u 1930, 550 и 1931 1 350 mil. u ovoi godini. Turizam je najotpornija pozicija u aktivi našeg bilansa plaćanja.

Međ stavkama koje su pretrpele veliku promenu u aktivi, treba zabeležiti reparacije. Kad se od ukupnog

primania oduzmu sume koje se upotrebliavaiu na olf-.

platu ratnih dugova te onaj deo, koji se dobiiao u nafuri (ier one nemaju nikakvoge uticaia na bilans plaćania, sem možda u toliko što bi jedan deo fih poručbina bio vršen i bez reparacija i sletstveno plaćen devizama), onda ostaje čist iznos reparacija u devizama od 500 mil. dinara. Od toga ie primlieno u 1931 god. polovina, 250 mil. din., a u 10932 ništa.

Od vanrednih pnoziciia u aktivi bilansa ртабатја, с11 лат {e iznos tačno poznaf, imamo. dve: stabilizacioni 7aiam od 1931 god. u iznosu od 1.700 mil. din. i zajam koji nam je dala francuska vlada u oktobru ргобје соdine u iznosu od 550 mil. dinara. |

Rezime smanjenje priliva deviza prema 1930: | 1931, 1932 Svega u mil. dinara

1) Od emigranata 270 540 810 2) Od turizma 150 350 500 3) Od reparacija 250 500 750

Ukupno 670 1990 #2060 Povećanje priliva deviza prema 1930: Od zajma stabilizacije 1700 1700 Od zajma francuske vlade 550 550

2250 Višak priliva 190 mil. dinara IV. Pasiva bilansa plaćanja 1. Revalorizacija predratnih zaimova

Mnogo su veće promene u stavkama pasive našeg bilansa plaćanja za odgovarajuću periodu.

Na prvom mestu imamo povećanje izdataka u devizama usled revalorizacije predratnih zajmova Kraljevine Srbije. Služba tih zajmova iznosila je pre revalo-. rizacije 56 mil. fran. franaka. Ugovor o revalorizaciji je od aprila 1930 god. Po tom ugovoru za prvih 5 godina kvota revalorizacije iznosi 55% zlatne vrednosfi. Znači, da se izdatak za službu tih zajmova, koji je dotle iznosio 122 mil. dinara, povećao na 307 mil. din., višak je 185 mil. dinara.

Drugu stavku u pasivi bilansa plaćanja imamo anu-– itet stabilizacionog zaima od 1931 god. koji iznosi 171 mil. din. počevši od iste codine.

Na kraju imamo jednu sumu, Čiji nam је 12105 пеpoznat, kojom su plaćani (saobrazno gornjem sporazumu O revalorizaciji) ranije skadirani kuponi predrafnih zaimova Kraljevine Jugoslavije koje imaoci nisu prezentirali za naplatu, očekujući revalorizaciju. Uzećemo да је na to utrošeno 200 miliona dinara.

2. Uvoz dolarskih papira |

Pitanje čežnje naših, na sfranu valutu olasećih i u inostranstvu emitovanih, javnopravnih oblicacila (naročito dolarskih i franačkih) za otadžbinu mi smo tn više mahova frefirali na ovom mesfu. tako da se možemo zadovoliiti naikraćom rekapitulaciiom. Od sviiu posleratnih deviznih ograničenja, prvo je bilo ukinuto ono o zabrani upotrebe deviza za nabavku naših na strani koftiraj|učih papira. Mi smo to ukidanje kritikovali. Rekli smo da naša zemlja nema ni kapitala za izvoz niti stanie deviznog stoka omogućava luksuz uvoza hartiia od vrednosti sa strane. Iz jedne diskusije u Senatu u početku ove godine saznali smo da је to učinieno po savetu bankara sa strane, da bi se postigao što bolii emisioni kurs za pretstoieći sfabilizacioni zaiam. Po mašem mišljeniu, pothvat ie bio fako riskantan, da је iako mogućno bilo da priliv deviza od novoo zaima bude pofpDuno apsorbovan odlivom deviza radi forsiranoz kupovania naročito dolarskih papira. Nešto slično tome je i bilo, što ćemo docniie videti. U ostalom uprkos tome forsiranom uvozu naših oblicaciia ioš uvek те bio znatan disnaritet između ilkarseva naših ranijih napira u Francuskoi i onoea stabilizacionooca 7ајта, Nemci kažu: ..Gde ie volia tu ie i mooućnost”. Moocla se dakle izvršiti emisija i bez nasilnog podizanja Кигва катић рарјта.

U trenutku Кад је dekretirana sloboda wmofrehe deviza za uvoz naših harfiia sa strane. svetska mrivredna depresiia našla ie već novolino {lo u mašoi zemlji i pod uticajem niezinim nočelo ie smanienie volwmeman позјоуа. Т nacionalna pnroizvodnia i štediše rasmnlacali su u tom frenufku relafivno vrlo velikim kamitalima, koji su se već pre toga bili obratili berzi. Banke su па-