Народно благостање

i,

· 19. новембар 1938. НА ročito raspolagale velikom gotovinom, koja naravno nije bila mjihova. Banke su držale dugo tu gotovinu 1 svojim kasama i kod Narodne banke, ali je gubitak na ' kamati bio najzad tako težak, da sč kod njih pojavila prirodna želja da se ti kapitali plasiraju sigurno i likvidno, da bi za slučaj reprize poslova ili povlačenja od strane poverilaca, mogle brzo da realizuju plasman i “odgovaraju svojim obavezama. Dolarski papiri su za to bili sjajna prilika. Pre svega, postojao je stalan disparitet između kurseva papira na našim berzama i omih na strani, pojava koja je prirodna u zemljama siromašnim kapitalom. Mi smo pod pritiskom obilnosti kapiiaia oterali kurseve u veću visinu nego Što je to moglo biti sa našim papirima u inostranstvu. Dolarski papiri su imali veći rentabilitet i kad se uzme dalie u obzir da oni glase na jednu od majstabilnijih valuta (onda ј05 nije bilo ni govora O mogućnosti depresijacije dolara) i da time pružaju puno Osiguranje protiv eventualne depresijaciije dinara, onda se može zamisliti da se taj ceo slobodni kapital od banaka i privatnika okrentio tim papirima. Uvoz ie u 1930 i 1031 god. bio ogroman.

U prošlom članku smo već napomenuli да је деviznim postupkom od 27 juna ukinuta potpuna sloboda upotrebe deviza za kupovanije papira na strani propisom da se za svaki konkretan slučaj mora prethodno tražiti odobrenje od Ministarstva finansija. Ministarstvo je

LO SOL - | | prilično vremena bilo liberalnmo u tom pogledu. Ali kako

se baš u letnjim meseci zbog velikog odliva pravilni Ministarstvo finansija sve manje davalo odobrenja i da se najzad sve {o završilo |ednimi saopštenjem bankama, да se ne želi forsirani i dalji uvoz 1 da se devize zato ne freba da upotrebljavaju. Ali su ti propisi bili i suviše slabi prema primamljivosti koju je pružao i dalje uvoz tih papira.

Sa tim je u vezi drugi uzrok priliva dolarskih pa-

_pira. Na ime javno-pravni kreditni zavodi su ulagali svo-

та 1931 Sz. pojavila nervoza deviza, koja |e urodila deviznim

{u gotovinu u njih. Oni su to činili iz dva razloga, delom |

da plasiraju svoje gotovine a delom radi intervencije u jersu. Ova je bila praćena velikim uspehom. Kako je intervencija bila u prvo vreme na strani i u zemlji, a docnije samo u zemlji, to se ispostavio još veći disparitet između kurseva istih papira kod nas i u inostransiyu u korist prvih. Disparitet je bio sve veći, i Često је do stizao 40—50%. Prirodno je da je ta maiža dejstovala primamljujuće za špekulaciju. Tako velikoj zaradi a ona je iznosila koji put 12.000 dinara na komadu 1000 dolara — nije mogla biti smetnja u najstrožijim deviznim ograničenjima. Pored toga |e došla jedna nova okolnost, na ime: pokolebano poverenje prema dinaru u drugoj polovini 1931 g. usled naglog odliva zlata koji {e sa velikom pažnjom praćen od celog poslovnog sveta. U to doba begstva od dinara dolarski papiri su pretstavljali idealno sretstvo obezbeđenja kapitala protiv eventualne depresijacije dinara. Zbog toga se domaći Каpital sve više obraćao dolarskim papirima i onda, kad su kursevi u zemlji bili mnogo viši no oni u ihostranstvu, upravo to je bio nov uzrok dispariteta, a ovaj je bio premija za uvoz papira sa strane putem krijumčarenja. "Tako je bilo kroz celu poslednju godinu dana- Na Sušaku i Beču bio je sve veći broj ljudi koji se protesionalno počeo da bavi švercom naših papira u Jugoslaviju. Devize su kupovali na crnoj berzi i može se reći da je jedno vreme ta tražnja na crnoj berzi igrala glavnu ulogu. Oni su bili ti koji su u jedno vreme najviše skrivili povećanju kursa dinara na crnoj bezi. Zarada од 20 do 30% omogućavala im je da plate ažiju i od 20%.

РОДНО БЛАГОСТАЊЕ

kom od 7 oktobra, to je sasvim prirodno da je,

од.

Страни 741

3. Роујабенје kredita od sitanč iaostranstva

Mi smo u prvom članku naglasili da je po našem ala iz zemije glavna pasivna роlaćanja u periodi 1950 i 1932 8. ı Za periodu do zakonske stabilizacije mi smo to tvrđenje potkrepili statistikom O kretanju stranog kapitala kod | 20 naših najvećih Danaka. U istom se pravcu kreće raz| viće te pozicije i posle zakonske stabilizacije. Poverioci · kod 20 najvecih banaka iznose u julu 1931 g. 2.042 mi|ljona dinara. Već u septembru ona pada na 1.862 milii ona dinara a u julu 1932. g. na 1.624 miliona dinara. |Pad iznosi dakle 420 miliona dinara.. To je u glavnom | otišlo u inostranstvo. To što vidimo kod bamaka, važi | za celu našu narodnu privredu. Austrija, Mađarska i Če· hoslovačka povlačile su svoje kapitalč iz Jugoslavije. Čitavo brdo knjiga i članaka napisano je za poslednje, ' dve godine o rđavoj politici zajmova od strane država Srednje Evrope koja se sastoji u uzimanju kratkoročnih zajmova i plasiranje istih dugoročno. U tome је пајда„lje otišla Nemačka. Ne može зе poreći činjenica, da ' uopšte posle rata poverioci nisu rado davali dugoročne kredite i da prema tome ni oni nisu oslobođeni odgovognosti zato, jer kad je dužniku novac potreban za dugoročne plasmane, a on ih drugojače ne može dobiti, “onda ga uzima u kratkoročno.

„mišljenju odliv .kapit . zicija našeg Dilansa p

i

Ali mi stojimo u tom pogledu izuzetno. Ne može se poreći да је i kod nas bio isti slučaj, ali za to me nosi odgovornost jugoslavija i jugoslovenski kapital Već strani kapital koji je u stvari bio električna sprovodna žica

pitale uvezene u Jugoslaviju. | јисо| slovenska nacionalna proizvodnja koristila se tim Krat! koročnim stranim kapitalom, ponuđenim preko stranil | banaka u zemlji, ali je isto tako bilo mnogo siranog ka| pitala pozajmljenog stranim poduzećima u zemlji. SuD||ektivno, dakle, kod nas je odgovornost manja, ali об"јекнупо пе, 1 код паз је 610 slučaj dugoročnog рја' siranja kratkoročnog kapitala.

Za sve države koje su tako postupale može se тес! da dugo vremena nisu razumele svOj položaj i da se tek na kraju osetila ogromna opasnost od ubrzanog DoOvraćaja stranog kapitala. Dockan se misililo па тогавоит transfera; neke od njih tek onda, kad su ostale bez ikakve rezerve qa devizama; kad su svoju narodnu privredu dovele u poteškoće i upropastile kredit. One su tim otežale i svoje pregovore sa poverioćima, jer ostavši bez rezerve u devizama, one su izgubile materijal sa ko|im bi mogle da operišu pri pregovorima za dobijanje Što šireg moratorijuma transtera. Velika puštoš |e ncizbežna u zemlji prilikom povlačenja stranog kapitala u masi. Nikakva statistika ne može nam dati podataka O tome koliko je izašlo kapitala iz naše zemlje. Navedeni podaci o bankama su samo slika једпог деја од та каpitala. Mi smo u prošlom članku tvrdili da ie mali део Каpitala otišao od banaka, a veći od trgovine i industrije. Kod nas se i ne sanja koliko su veliki iznosi stranog Kapitala služili kao obrini kapital naše narodne privrede. Setimo se samo šumske industrije, Čiji obrtni kapital u doba visoke konjunkture ide u milijarde. Ona je većim delom strana i bila je sa stane snabdevana kapitaloni. Iz analize bilansa drvene industrije „Drah” a. d. mogli su Čitaoci videti da je njezin obrtni kapital smanjen za dve godine za punih 160 mil. dinara. Kad samo jedno preduzeće vrati svom poverniocu 160 mil. dinara, onda se može zamisliti koliki je iznos od strane sviju preduzeća, a ona su lako mogla da vrate kapital jer je volumen poslova za poslednje dve godine opao.

i

i |

"та поме strane ka