Народно благостање

Страна 742

Бр. 47

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Promene važnijih pozicija našeg bilansa plaćanja. Aktiva | Pasiva EESTI Tra = 1930 | 1934 | iog2 | | + 1930 | 1931 | 1932 | — | + Кератасје. . 500} 250] — — Valorizacija predratnih —250j| —500 750 Zajmoval ~ O a 185 185 80 450 Rimese emigranata . . 740) 570 200 Licitet stabil. zajma , 170 90 26 —170| —540| 710 isplata valoriziranih kuJorizam = |. |. 700/ 550) 350 рога. += 5 200 200 – = 150) — 350 500 Amortizacija Blerovih StaDbil Zajam „. „ . . ; 1 700% zajmova „II 90 45 135 Uvoz naših hartija sa | Хајат од 1. ујаде ,. 550 Strane „ . _ 400] 600| 200 1.200 Vraćanje stranog kapit. |. 1.000) 600} 400 2.000 1.960] 2250 4.240 Manjak kod ostalih pozicija u pasivi: 530 Odliv: 7 30710

Odliv 3.710

Priliv 290

Konačan odliv 3.420

Mi smo u gornjem pregledu aktive uzeli 1030 00Шпи za bazu, iako je ona, kao što smo već ranije DOkazali, obuhvaćena bila procesom odliva kapitala. Ali je u njoj taj proces bio slab.

U aktivi bilansa plaćanja u periodi za 1931 i 1932 g. imamo smanjenje od 1.060 i povećanje od: 2250) (mil. diпага. Хпас! да пат je aktiva bilansa plaćanja u [ој реriodi donela priliv deviza od 200 mil. dinara. U pasivi pak sve važnije pozicije pokazuju višak. Za kupovanje hart. od vrednosti na strani data je 1.2 milijarda, a odliv kapitala za isplatu dugova iznosi za iri godine 2 milijarde dinara. Tako je celokupna pasiva povećana za 4,240 miliona dinara. Toliki je odliv deviza. A od te sume oduzmemo 2090 mil. koliko je bio priliv deviza po aktivnim operacijama onda izlazi da je ukupan odliv 3,710 mil. dinara. Ali kako su se druge razne pozicije u pasivi bilansa plaćanja, kao na pr. isplata osiguranja, državne nabavke, interesi i dividenda itd, smanjile u toj periodi, onda znači da je odliv kapitala manji. Uze-

ćemo da je smanjenje izdataka u toj periodi 530 mil. dinara, onda izlazi da je ukupan odliv kapitala 3.420 mil. dinara. Pa se cifra slaže sa iznosom za koji je smanjeb devizni stok Narodne bake. Znači, dakle, da celokupno smanjenje zlatnog i deviznog stoka Narodne banke pretstavlja u islo vreme konzčan gubitak naše narod. privrede. Kapital je otišao iz zemlje, ali ne radi tezauriranja deviza na stsani, već prvo u vidu povećane sliižbe javnih zaimova (a fo je naš sopstveni kapital), dalje u vidu kupnje papira na strani u iznosu od 1 milijar. (i to je naš sopstveni kapital) i najzad u vidu vraćanja kredita na sirani od 2 milijarde dinara (to je tuđ kapital).

Znači, da smo Ovoj periodi izvezli 1.400. mil. sopstvenog kapitala i za 2 milijarde dinara vratili kratkoročne dugove.

Kao što vidimo dinar je pokoleban Zbog toga što je naša narodna privreda izgubila za nešto preko 2 godine 3.400 mil. dinara zlata. :

; (Treći članak u idućem broju)

Ко а sk

СОМВАРТ У ЈУГОСЛАВИЈИ

Загребачки листови су јавили у првој. недељи овога HOP оквира и прешао у чисту политику. Сомбарт је пледи-

теседа да један од највећих социолога и. економиста немачких, Вернер Сомбарт, држи 6 новембра предавање у Загребу. Домаћин (Друштво пријатеља Немачке) постарао се за што шири публицитет уочи предавања у виду приличпо ипурих и често нетачних биографских и библиографских белешчица. (У „Обзоровом“ чланку од 6. т. м. погрешно је назначено 1869 г. рођења Сомбартовог, он је рођен 1863 г.), Чујемо да је било међ слушаоцима и таквих који су потегли пз даљих крајева. Предавање Сомбартово је сензација и за немачку публику, па је сасвим природно што је слушаоница била дупке пуна. Сомбарт је данас одиста најинтересантнија глава и необично примамљив предавач. Било је с друге стране Београђана који су били врло неутешни што се Сомбарт није појавио у Београду. Али су се ови сигурно брзо утешили кад су сутрадан по Сомбартовом предавању у Загребу готово у целој загребачкој штампи прочитали. изразе великог незадовољства што је он изишао из одређе-

i | |

рао за уједињење Средње Европе у један привредни проетор, пошто она претставља једну расу, један менталитет насупрот уморном и остарелом Западу, а нарочито Француској. Једни веле да је за тај случај крив сам Сомбарт, а други Друштво пријатеља Немачке. По нашем мишљењу криви су обоје.

Пре свега сам Сомбарт. Он је требао да зна за етикету међународног гостопримства код јавних предавања. Госту је недопуштено да каже ма шта што би било ма и најмање лепријатно домаћину. Због тога се политичка питања не узимају у опште за предмет предавања у међународном гостопримству, сем ако оно није у духу владајућег гледишта.

| Због тога се обично политичке сугестије које иду против.

владајућег мишљења чине од стране домородаца. Уосталом Сомбарт је требао да зна да њему недостаје квалификација за макакав јавни наступ у Југославији. Римљани су казали: „Док оружје ради, перо се одмара." Буквално то значи да