Народно благостање

Страна 766

дин., а још би требало подићи 940 кућа. Земље сви чланови

поседују 53.000 кат. јутара, која узета просечно по цени од'

5000 дин. вреди 265.500.000 дин. Стоке имају: 57.600 оваца, у вредности од 33.292.000 дин. Укупна вредност према томе износи 438 милиона дин. Осим тога 29 заједница и Савез имају задружне домове. — Građevinska delatnost u Sarajevu za poslednje tri godine dobila je vrlo živ fempo. U 1930 godini sazidano je 47 prizemnih, 34 jednospratnih, 2 dvospratne 1 9 trospratnih zgrada, sve u novom građevinskom stilu; u starom pak bosanskom stilu izrađeno je 51 prizemna i 12 jednospratnih zgrada. U 1931 =. sazidano je u novom stilu 39 prizemnih, 54 jednospratnih, 6 dvospratnih, 11 trospratnih i 1 četvorospratna, a u bosanskom stilu 66 prizemnih i 17 jednospratnih zgrada. U 1932 о. рак sazidano · Je 30 prizemnih, 35 jednospratnih, 16 dvospratnih, 8 frospratnih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 48

i 2 četverospratne zgrade. Ukrpno je utrošeno za podizanje zgrada u tom periodu oko 85 mil. dinara.

— Organizacija privatnih nameštenika u Ljubljani je tražila da se donese naredba po kojoj se na svaka 3 stalna nameštenika može zaposliti samo 1 besplatan praktikant, zbog toga što je u razna ljubljanska preduzeća i trgovine zaposleno. oko 500 besplatnih praktikanta, dok je bez posla nekoliko stotina priv. nameštenika. и

— U Zagrebu je od 21. ov. m. povišena cena hlebu za 50 para na 4.5 din. beli, polubeli 4 din. i crni po 3.5 din. Od 120 pekara koliko ih ima u Zagrebu, taj su predlog podneli 39 najvećih radnji s motivacijom da se povećao skupni prometni porez na brašno i hleb jer sada na 1 kg. hleba iznosi 35 para, a zatim pooštreni su propisi pakovanja, uvijanja hleba, što iziskuje veće troškove.

8 во

КОЊУ.

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22 NOVEMBRA 1932 GODINE

U alttivi vidimo neznatno povećanje deviznog stoka za 6.5 miliona na 228.5 miliota, zbog čega je i ukupna podloga nešto povećana na 1997 miliona dinara. Pozi-

У милкопима динара

A ~“ 31: XII | 31. XJIL | 8: 21 15. Х1 | 22. Х1 SR IBI 1030 | 4931 | 1932 | 1952 | 1932 Подхога : Зле у касама и ва стр. 1202.4 1758,4! 1764 9) 1767 1) 1767.1 вевч. у страној монети 6.3 4.3 05} J 13 девизе. . O . 631.09) 332.0| 256.7| 222.8| 2285 Укупно . 18344) 2096.8) 2026.0):1990.5| 1997.0 Девезе које не улазе у подлогу |. | | _ _ 864! 90.7/ 79,44 29,4 Кован новац; у чиклу и сребру . 38.8] 89.9: 1652! 174.8 Демонетизврано сребро 33,9 Зајмови; на менице , . . . ||1433.1) 1965.6) 2200.7) 2188.8) 2189.8

на хартије од вредн. | 203.4| 287.2 351.4! 350.0| 351.0 Укупно . ||1637.1| 2252.8| 2552.1| 2539.7| 2540.8

21.4/. 12.8 12,8. 12.8 1799.2) 1810.9) 1811.1) 1811.5

Хартије од вредности Ранији аванси Држави 4020,7 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни . .. 600.0) 600.0| 600.0

Вредности рез. фонда 118. 53.8| 53.8. 53:8

Вредности ост, фондова 2.9 2.6 2.6 2.6

Непокретности, завод за

израду новч. и намешта 1450) 1574] 1581 158,2

Разна актива . . .. 219! 131.7 134.4! 13541 ПАСИВА

Капитал 0. . 180.0| 180.0] 180.0) !80.0 Резервни фонд , .. 82,1! 69.0) 63,0) 630 Остали фондови |. . 4.2 3.9 3:9 3,9 Новчанице 7 оптицају 5396.5] 5172.2! 4781.8) 4691.2) 4589.9

Обавезе по виђењу; потраживање Државе 59.3 29,3 0,6 ПА 11.8

жиро-рачуни ... 667.2 326,3! 4483! 460.6| 6113 разни рачуни , .. 195.6| 60.9) 390.6| 402.5| 390.3 Укупно . 922,1| 416,5| 839.7! 870.5| 1022.6

Обавезе са роком . . 681.1| 1460.2) 1456.9) 14256 Разна пасива . . .. 46,4 199.6) 282.7/ 231.2

а ПАСИва PO ve Оптипај н обав. по виђ. ||6318,6] 5588.7| 5621.5! 556! 2| 56125

cija deviza koje пе ulaze u pokriće smanjena je ха 50 miliona na 29.4 miliona a ona kovanog novca povećana je za 9.6 miliona na 174.8 miliona, Menični krediti ро-

КТУРА

уесат ви та зато 1 пи поп па 2189.8 miliona a јотбагdni su ostali nepromenjeni aa 351 milion,

U pasivi vidimo povećanje obaveza po viđenju za 152 miliona na dosada meobičao visoku си од 1.022 miliona, što dolazi u glavnome od porasta ŽifOpotraživanja, koja si za 151 milion veća no ргобје педеlie i koja dostižu 611.4 miliona. Ova transakcija nama {e potpuno nerazumjliva, natočito s obzirom ma današnje prilike na našem novčanom tržištu. Razni računi u obavezama po viđenju stt opali za 3 milioaa na 399 miliona a državno potraživanje је роуесапо za 4.4 miliona na 11.8 miliona.

Obaveze sa rokom ove nedelje su sman{ene za 31.3 miliona na 1425.6 miliona a razme pasive za 51 milion na 231.28 miliona.

Opticaj novčanica ma (ај је način smanjen za 101.2 miliona na 4589.9 miliona a obaveze po viđehju i opticaj novčanica iznosi 5612.5 miliona dinara.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Готово на свима важнијим ефектним берзама, а нарочито на париској, курсеви систематски опадају. Берзе су постале понова извор песимизма. Само југословенске берзе се одвајају. Управо ни то није тачно. На југословенским ефектним берзама се одигравају појаве које аутсајдер никад не би могао да разуме. Док на пр. гро државних и државом гарантованих папира у прошлој и у овој недељи по-

казује извесну тенденцију стабилизације, тромо и уз велики

напор, дотле два папира, наиме Ратна штета и акције Аграрне банке показују хосу и то код Ратне штете за пуних 5 од сто за недељу дана а за 10 од сто за две недеље. Ни економске прилике у земљи, нити какве специјалне одлуке у корист ових папира, а ни техничка позиција појединих папира на нашим берзама не могу да објасне ту појаву. Оно што је карактеристично за оба папира то је да су шпекулативни; према томе би се могло доћи до закључка да шпекулација покушава да изврши један хосистички сопр пошто јој је дозлогрдила беса. Та је претпоставка нетачна због тога, што би у томе случају морали скочити најмање и 6 од сто Беглуци, који су у штекулацији последњих дана преузели ранг Ратној штети. Кад год се изводи вештачки хосистички потез на берзи, онда се обухватају сви папири. Издвајање појединих папира из укупне ситуације и развијање специјалне тенденције код њих, могућно је само онда, Кад се врши ма каква промена, која тангира њихове битне условг