Народно благостање

26 новембар 1932 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ Страна 707 или њихове службе или трговање њима. Према томе обја- 45% из 1906. год. 184 8 154 116 о 1705 шњење за хосу акција Привилеговане банке која је при- |4.57 из 1909. год. 164. — 109.— ~ 160.— 155.лично умерена и за ону Ратне штете, треба тражити у за- 5% из 1913. год. 3850 38— 38.— 36.50 36.50 конским или aAmMHHMCTpaTHBHHM MepaMa HM Gep3aHcKHM MH |4.00o H3 1911. год. 110 = 119 = — 15 банкарским. 4.5% из 1910. год. 1908 170-— 40 (10 (72 7% Стабил. из 1931. 24.75 2460. 2350. 2350. 2350

Колико наша информациона способност стиже, нема никаквих промена које би објашњавале ма и најмању хосу. Истина, трач на берзи прича, да је Поштанска штедионица почела понова да ломбардира Ратну штету. Ми у то не верујемо, јер не само са гледишта стања новчаног тржишта нема разлога за то, већ, а то је главно, мера би била објављена на прописан начин, да би цео народ знао, јер то би била необично важна мера. Ми још нисмо читали у новинама, да је Поштаска штедионица поново отпочела тај посао са Ратном штетом.

Али све и кад би била понова створена могућност ломбарда за Ратну штету, то још не би био разлог за њезино скакање. Капитала има и сувише много за улагање у хартије, кад би се тај посао свиђао. Данас би најмање био потребан ломбард за велики обрт у хартијама, на берзи, кад би зато били повољни психолошки услови. Али сем штедише и шпекулант а ла хос тражи ломбард; у томе случају би ломбард Поштанске штедионице у ствари био репор — једна врста банкарског посла, која фаворизира шпекулацију на берзи. Али ако би шпекулант имао ма какве знаке на хоризонту за скакање курса Ратне штете, зар то онда не би важило за остале државне папире, нарочито за оне којима се не бави ншекулација 2 Шпекулант страшно рискира кад се у данашњим приликама ангажује у већем обиму а ла хос.

За нас који изближе посматрамо догађаје на берзи, скакање Ратне штете једна је мистерија, коју до данас нисмо могли расветлити, али за коју се надамо да ћемо у будућности сазнати,

На београдској берзи имали смо ове недеље следеће курсеве ефеката:

18. нов. 21.нов. 22.нов. 23.нов. 24. нов.

7% Инвестиц. зајам — A{___ A7/25, 41 1 4% Атрарци — 25.50 2550 24— =6% Беглуци 33.75, 33,50 3350. 33.125 32 7% Блер — — — — 39.7% Селигман 41... 45ĐK— 45.—K Рента Ратне штете 200—— 205—— 205.50 20550 208Аграрна банка 205. 223.50, 227.50! 227. 228.50

Обрти су износили ове недеље укупно 2.6 милиона, према 4.2 милиона у прошлој недељи. Од тога отпада највише на Ратну штету, наиме 1.73 милиона, од чега на промпт робу 111 милиона и 612 хиљада на термине. [јосле тога највећи обрт имали су 6 од сто Беглуци, у промпт роби за 401 хиљаду, а у терминима за 34 хиљаде. У акцијама Аграрне банке трговано је за 123 хиљаде, у 7 од сто Инвестицоном зајму 114 хиљада. У 7 од сто Селигману трговано је за 104 хиљаде, у 7 од сто Блеру 70 хиљада, 4 од сто Аграрцима 12 хиљада а у акцијама Народне банке 8 хиљада.

На њујоршкој берзи наши су папири трговави:

15.окт. 15.нов. 22.н0В.

7% Блер 1775. 19— 20 8% Блер 10: — 2234. 2150 7% Селигман 2550. 23.—– 2084

На париској берзи имали смо следеће курсеве: 15. нов. 16. нов. 17.нов. 18. нов. 21. нов.

4% из 1895. год. 30.15) 3215. 32 3050,

5% из 1902. rom,

31.50 | 200.— 193.— 202.— 189.—K 180— |

У девизама обрт је износио ове недеље 378 милиона, од чега отпада 2.89 милиона на бечки клиринг, на коме је шилинг тргован по курсу 8.30 до 8340. Бонови Грчке Новчаничне банке трговани су за 128 хиљада по 40 до 41%, а у девизама је највише отпало на девизу Лондон. 491 хиљада, Париз 115 хиљада и T. M.

Прим Народне банке непромењен је са 20 од сто, прим италијанског клиринга за 26.2% а немачког клиринга 28.50 од сто. На црној берзи тргују се девизе за 20 од сто до 32 од сто скупље од стабилизационих курсева, а у Цириху је динар остао стабилан на курсу од 7 шв. франака за 100 динара.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Ишеница.

Мало побољшање на светском тржишту пшенице није дуго трајала. Већ крајем недеље попустиле су цене у Чикагу на најнижи ниво од 42.50 доларских центи за бушел. Ове недеље се је нешто мало поправила — на 43 цента, али то је слабија цена за 2 центи него почетком прошле Hдеље и за | и по цент него пре јулске хосе. Европска тра-

'жња остала је и даље врло слаба; видљиве залихе у Сједи-

њеним Државама Америке и Канаде кепромењене. Сем тога, извештаји о овогодишњој жетви у Аргентини и Аустралији и даље делују бесистички на цене. У Канади произвођачи врло мало догоне, скоро за 50 од сто мање него у исто доба прошле године, јер се надају бољим ценама; пул провинције Манитоба је пао под стечај.

На домаћем тржишту пшенице ситуација је и даље повољна. Купују млинови и Призад. Овај последњи је извоз у Аустрију — који је додуше врло мали. Млинови купују у главном бачку робу, јер су у Срему довози минимални. Цене су остале исте: бачка околина Нови Сади Сомбор 150—152, горњо бачка 152—154, потиска 154—153, баватска 147—-149 динара.

Кукуруз.

Довози кукуруза на нашем тржишту су врло слаби. Продуценти очекују бољу цену, који је, као што је познато, врло ниска, и лежи испод светског паритета. За извоз се врло мало купује, а исто тако и тражње из пасивних крајева наше земље је врло мало. Шпекулација је нешто више куповала за јануарски термин вагонску робу по бољој цени од 54—56 динара. Цена старом кукурузу је још увек много боља него новом, и износи 89—90, док је цена новог следећа: бачки 52—54, банатски 50—52, сремски 53 до 55 динара.

Стока.

Цене свиња у Бечу попустиле су ове недеље за 10 гроша, тако да је за нашу робу плаћано 1.65—1.75, али без већих последица на цене на нашем тржишту, које су остале у главном непромењене, 8—8.50 у Србији. 9—10 динара у Срему, а за извоз у Чехословачку и до 11 динара.

На тржишту рогате марве оживео је посао с Италијом, која је сада почела поново да увози наше волове, пошто је истрошила домаће залихе. Цена је 1.30—2.50 лире по кг. живе ваге. Ми товаримо недељно око 25 вагона; дене су код нас чврсте. У Србији је плаћано 3—5 динара . према квалитету, а у Загребу 4—5 динара,