Народно благостање
_ Страна 758 | potrošača, od kojih mnogi nemaju strojemera već plaćaju paušalno. Sada bi i oni morali nabaviti strujomere koji su dosta skupi i, što je naiglavnije ,moraju se uvoziti iz mostranstva, što pri sadanjim, deviznim prilikama nije ni malo laka stvar. Skoro svuda gde ima struje ista se upotrebljava, osim osvetljenja, i za grejanje pegli, za kuvanje i t. d. međutim ne bi bilo pravo da зе 1 (ај utrošak struje oporezuje iston stopom 'kao osvetljenje. Na mnogim mestima električne lampe se nalaze na istom vodu sa moforima e bi itebalo instalacije prerađivati. Vidimo dakle da je naplata trošarine naročito na sfruju za osvetljenje veoma teška i komplicirana stvar, i sve Su teškoće izbile svom silinom još prilikom izrade „Pravilnika” a u većoj meri pri njegovu sprovođenju u život. Kontrola nad hiljadama potrošača struje zahteva veliki broj stručnog osoblja Finansijske. Kontrole čije će izdržavanje umanjiti finansijski efekat ove trošatine a osim toga kompliciraće i poskupiće rad samih električnih centrala.
Sve ove feškoće, u koliko se odnose na električno osvetljenje, dale bi se ukloniti kad bi se ostalo pm dosadanjem načinu oporezivanja električnih lampi to jest kad bi se dosadamja frošafina na elekirične lampe uvećala za iznos koji bi odgovarao trošarini od 0,70 Din. po kilovatsatu. Na primer lampa od 50 watta je do sada plaćala trošarinu od 10— Dinara ро Коmadu. Uzmimo da je trajanje gorenja. 1000 sati, to znači da će
ка Јатра и toku svoga trajanja utrošiti 50 Kilovatsati što po'
0,70 Din, po kilovatsatu čini 35.—R Dinara. Prema tome umesto dosađanje ftrošarine od 10.— Dinata naplaćivala bi se trošarina od 45.— dinara. Ozbilina zamerka ovom načinu oporezivanja
_ВАРОДНО ВЛАГООТАЊЕ
| Бр. 48
| je ta što bi se morala usvojiti izvesna vrednost za trajanje со„ тепја Која зе kreće između 800—1000 sati. Sve fabrike elek· tričnih lampi garantuju izvesno vreme trajanje za svoje lampe | te se garancije mnogo među sobom ne razlikuju. Pošto se lampe | kadkada slome i pre no što se onesposobe za dalje gorenje fo bi se kao prosečno trajanje jedne lampe moglo uzeti 700 sati. Potrošači koji paze na svoje lampe proćiće prema (оте јеnije od onih koji ne obraćaju dovoljno pažnje tako, da bi {aj način naplate uticao na potrošače kao neko vaspitno sreistvo. Za one lampe koje se već nalaze u pogonu moglo bi se uzeti da su upola istrošene i prema tome bi se i trošarina naplatila.
Dobar način ove naplate je u tome što on državu skoro ništa ne košta. Električne lampe, ako se uvoze iz inostranstva, oporezuju se pri uvozu od strane carinskih vlasti, ili, ako se iz'rađuju u zemlji, onda se oporezuju pri puštanju u promet. Država unapred ubira trošarinu i radi toga ima računa da trošafinu kalkuliše ispod 0,70 din. po kilovat-satu za onoliko koliko iznašaju kamate na novac ubran tek posle mnogo meseci.
Prirodno je da se interesi onoga koji ubire poreze ne mogu slagati sa interesima onoga koji ih plaća i za koga su dobre ! samo one zakonske odredbe kojim je moguće poreske obaveze i izbeći.
| Dva su osnovna pravila poreske tehnike: prvo, da je za | državu ubiranje što jeftinije i drugo, da je za poreske obveznike Što komotniji. Sa tih tačaka gledišta najbolji je porez na elek| rično osveilenje, trošarina na sijalice.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
19. ov. mes. podneo je ministar linansija Nar. skupštini predlog budžeta za godinu 1933/34. |I državni rashodi i prihodi pred-
BP MOO. пе | маст „SU „U 12105 OG 10,438.326.579.—, što je prema predlogu budžeta koji je sada na snazi za 884,873.421 dinara manje. Međutim još u tekućem budžetu učinjene su sledeće uštede: 207.08 miliona dinara od anuiteta za ratne dugove, 143,33 miliona dinara anuitet za irancusku pozaimicu od oktobra prošle godine i 124,00 miliona dinara anuitet za francuski 5%-tni zajam od 1923 odgođeni su na godinu dana prema julskom sporazumu sa francuskom vladom, tako da ušteda prema tekućem budžetu iznosi svega 409,56 miliona dinara.
Od predviđenih rashoda otpada 6.989,80 miliona na državnu upravu, a 3,44843 na državna preduzeća. Prema sadašnjem budžetu povećani su u hovom predlogu rashodi po DpOziciji „Penzije i invalidske potpore” za 42,57, na 015,73 miliona dinara. Takođe povećani su fashodi ministarstva saobraćaja za 26,81, ministarstva poljopfivrede za 6,95 i ministarstva za izičko vaspitanje naroda za 3,24 miliona dinara. Prema stvarno potrebnim kreditima za službu državnih dugova u tekućem budžetu novi budžet predviđa 103,84 mil. dinara više zbog početka amortizacije predratnih srpskih dugova u idućoj godini. Smanjenje kredita ministarstva vojske prema sadašnjem budžetu iznosi 130,39, ministarstva prosvete 30,55, ministarstva pravde 31,31 i rninistarstva građevina 33,32 miliona dinara. Kod dr-
Predtog budžeta za 1933/34 god,
deuBuu GG a uiR\uiw WiG}e BiH BIG 5 BiBiWiR Hm W RBH H|M|H WRiB|B BB|iW|m RlB\p|W wiW|M}W|M|M{HiW{G|WiH|-—-wim|W{m Hiw.wiHim\m nai R HW H|mim\n m|w|Mm|x H M|MW|N|im w|mlu W|m|wlw ww m|w|K|m s|m\H wim|m ulm|m KRH|m Rim
Е НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОДА, Д,. ПРЕЂЕ
Е. Сб. 2УЈМ 2Ф СО.
поплиппарипвово оним диививишннипонавнипрнн—запимпиниџпанриннвввизи
квпвиспсвве
апиввиовси аппнпвоваи
.
žavnih preduzeća predviđeno je kod svih pozicija manje rashoda nego u sadašnjem budžetu. Ukupno smanjenje iznosi 299,64 miliona dinara.
Usvojena procena državnih prihoda u predlogu novog budžeta u poređenju sa sadašnjim izgleda ovako:
Predlog za Usvojena Razlika 1933/34 procena za 1932/33 u milionima dinara Neposredni porezi 1.808,— 1.663,— -- 145Розгедт porezi 2.880, — 3.185 — — 305 Viškovi monopola 1.606,73 1.811,04 — 204,31 Viškovi drž. preduzeća 535,25 752,95 —_ 21:10 Razni prihodi 159,91 16902 — 321 6.989,89 ПОЛО — 585,22 Državna privreda 3.448,43 3.748,08 10.43832 11.323,20
Kako se iz gornje tablice vidi jedino je kod pozicije neposrednih poreza predviđeno za 145 miliona dinara više prihoda nego u sadašnjem budžetu, dok su kod svih ostalih pozicija procene manje.
Predviđeno povećanje prihoda kod neposrednih poreza u vezi je sa povećanjem poreza na poslovni promet, uvođenjem poreza na luksuz i povećanjem trošarine na šećer i električnu struju u avgustu ove godine. |
ЗАГРЕБ
Бериславићева 7.
БЕОГРАД
кнез Махајлова 59.
ппннививнивва
папцеспвинпцвипанипвновацппивани оиввивнанвинаишавванипинисавниплв