Народно благостање
26, новембар 1932.
ЈН У септембру тек. год. износе
приходи 162,01 милиона динара према 184,35 милиона у септембру прошле године од__. носно за 12,14%. У јулу ов. год. приходи су према лањским подбацили за 10,7%, а у августу за 8,3%, тако да је у септембру настало осетно погоршање. У првих шест месеци ове буџетске године укупни монополски · приходи износе 980,66 милиона динара према 1140,17 милиона у одговарајућем периоду прошле године, односно. 159,51 милиона или 13,98%. Смањење прихода од монополских артикала у вези је са назадовањем њихове потрошње као последице привредне депресије. То је у осталом случај и у другим државама.
Монополски приходи у прBOM полгођу текуће буџетске године
Према појединим артиклима приходи су били следећи:
8 - – А II O 5 Артикал = = Е : 5 SZ -8q 8: 5 о о = ov ORO JB у милионима динара Дуван _ 136,65 11312 — 23,53 860,14 720,83 — 130,31 Co. 2036. 1072 (64 {0,7 10700 - | 370 Петролеј 10,94 „5,50 ! 429 47040 4218 — 5,16 Жижице 10,34 9,83 — 0,51 61,86 5065 — 1121 Хартије за цигарете 471 3907 — 0,74 АТА! 2519 — 16,22 Рад. прих 132. 018 — па 1800. 3420 — 1619 Свега 184,35 162,01 — 22,34 1140,17 980,66 — 159,51
Приходи су у септембру ов. год. према септембру пр, год. подбацили код свих артикала сем код петролеја, који су већи за 28.18%. Приходи од дувана подбацили су за 17,22%, док су они од соли, као неопходно потребног добра, на чију потрошњу привредна депресија релативно мало утиче, стали готово непромењени. За првих 6 месеци ове буцетске године, у поређењу са истим периодом прошле године подбацили су приходи код свих артикала сем код позиције „разни приходи“, који су већи за 16,19 милиона динара или 89,94%. Приходи од дувана подбацили су за 16,20 од сто, од жижица за 18,12% а они од хартије за цигарете за 3914%. Код овог задњег артикла јаком смањењу прихода највише је криво велико кријумчарење стране, понајвише италијанске робе. Повећано је такође и кријумчарење дувана и упаљача, тако да је у погледу сузбијања тог зла недавно морао да се уведе много строжији режим, али се до сада није могло да опази његово дејство.
Упоређење буџетом предвиђених и фактички остваре-
них прихода даје следећу слику:
о о ec сен MW 58 | SE ČE 58. „каса GRRR By Артикал 585 БЕ | 258 БЕ5а Асе 558 БЕН 858. 568 аб BRZO 55 да S О ако О“ ока о: у милионима динара | Дуван 14250 113,02 — 29,38 85501 720,83 — 134,18 Со 18:02. 1972. (5 170) 10816. 10700. — 1,16 Метролеј 11,35. 1528 =| 3838 6815. 4278 — 25,37 Жижице „1054. 983. — 071. 6325. 5065 __ 1260 Хартије за цигарете 8,75 397 -- 478 2,55 2510 —- 2736) Раз. прих. 2,08 ' 013 — 1,95 12,50 3420 4 21,70
_ Свега-. 19327. .172,01- — 31,26 1159,63 „.980,66...— 178,97.
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| posle juna doživele najveću besu.
Страва 759
Према буџетом предвиђеним приходима од 193,27 милиона динара остварено је у септембру само 162,01 или за 31,26 милиона динара мање. То значи за 15,14%. За период од првих шест месеци буџетске године остварено је 980,66 милиона динара према предвиђеним од 1159,63 милиона, да- _ кле за 178,97 милиона динара или 1542% мање. Код осталих државних прихода наплаћено је у том периоду мање него што је предвиђено и то код општих непосредних пореза 17.07, трошарине 6,19, такса 32,03 и царина 3247%.
= Čitav svet stoji već četiri meseca pred pitanjem da li je julska hosa na efektnim berzama i na tržištu sirovina znak obrta u konjunkturi. Mi smo u ovome pitanju bili pesimistični, i ako smo naše čitaoce savesno obaveštavali i o suprotnom mišljenju. Sada želimo da istaknemo jedno specijalno pitanje, naime, kako je delovalo nastupelo poboljšanje kod nas. Što se fiče hose na efektnim berzama kod nas nije imala nikakvog uticaja, fer mi nemamo kontakta sa svetskim efektnim berzama. Jedina iznimka je kotiranje naših državnih hartija od vrednosti u Parizu i Nju-Jorku. A baš su ove A što se tiče poboljšanja na {ržištu sirovina, uticaj na našem tržištu je sve drugo nego роvoljan, i to zbog toga, jer smo mi potrošači sirovina a DrOiZvodimo gotove ili polu-fabrikate, kod kojih cene nisu porasle. Za sva preduzeća koja moraju da rade sa stranim sirovinama pogoršao se rentabilitet proizvodnje usled porasta cena Ssirovina. Jasno je, da ovaj porast deluje negativno i na naš položaj prema svetskom tržištu, bar tako dugo dok cene naših izvoznih artikala nisu u odgovarajućoj meri porasle. To pokazuje najbolje naš uvoz 1931. godine. Tada je iznosila vrednost uvoza pamuka i pamučne robe 850 mil. dinara, željeza sirovogz i prerađenog 77 mil. dinara, vune i vunenih tkanina 356, svile i svilenih tkanina 153. Ako bismo i ove godine uveli istu količinu dobara, onda bismo platili prosečno oko 20%. više, što znači 300 mil. dinara. Ovaj porast ne može biti izravnat porastom cena naših glavnih izvoznih artikala. Cena pšenice je doduše porasla, ali ove godine nemamo je za izvoz. Porasle su isto tako i cene jaja i svinja, ali manje nego sirovina, kod svinja od 7—8 din. u junu na S8--10 danas. Cena jednog drugog važnog izvoznog artikla, kukuruza, čak je dalje pala, naime od 100—102 dinara po kvintalu u junu na 54--56 dinara sada.
Naličje hose sirovina
Ministar budžeta Palmad i ministar finansija Žermen-Marten podneli su parlamentu novi budžet i finansiski zakon za 1933 god. Mi smo već pisali o teško-
Francuski budžet za 1933 god.
"сата francuske vlade oko pokrića deficita od 12 milijarda fra-
naka. Predlog je podnet parlamentu za mesec i po dana kasnije od običnog roka usled toga, što su uštede od meseca jula i konverzija državnog duga od meseca septembra prouzrokovale potrebu prerade starog predloga. A osim toga i pokriće ostalog deficita od 8 milijardi nije išlo tako lako. Budući da će finansiska komisija i glavni izvestilac budžeta svršiti svoje izveštaje tek oko 15 decembra, budžetska debata u samoj skupštini počeće tek posle tog roka. Ona će trajati najmanje dva meseca, tako
„da |e vlada prisiljena da traži odobrenje dvanaestina za januar
ı februar. Bude li vlada htela, da te dvanaestine budu sastavljene po direktivama predloga budžeta i finansiskog zakona imaće vlada pune ruke posla док ih parlamenat odobri, a uzmu li se dvanaestine sadašnjeg budžeta onda imamo nov izvor deficita.
Francuski budžet rashoda imao je posle rata, kao i kod ostalih država, jaku tendenciju porasta. Od 1925. porast je iznosio okruglo 3 milijarde godišnje. Prvi predlog novog budžeta predviđao je 56 milijarda, dakle bio је za 2,6 milijarda franaka