Народно благостање

_ ске штедионице, очекујући да ће то имати и за њих повољне

Страна 798 НАРОДНО

БЕОГРАДЕКА БЕРЗА.

Београдска ефектна берза показује у овој недељи врхунац доброг расположења. Требало је у овој години да прође пуних 49 недеља, па да у 50 недељи дође до рекордног обрта од 5.51 милиона динара, од чега долази далеко највећи део на послове у Ратној штети — пошто је обрт у овоме папиру достигао 3.76 милиона од чега 3.15 милиона у промпт роби а 621 хиљада у терминима. Међ берзијанцима преовлађује оптимистички штимунг, што је разумљиво већ и због чињенице, да је онај, који је 6: 0. м. купио 1000 комада Ратне штете, зарадио за само два дана, до 8. 0. м. већ 10 хиљада динара. Берзијанци много спомињу велики пораст туђих сретстава као и улога на штедњу код Поштан-

последице. Говори се да ће Поштанска штедионица због великих расположивих сретстава отпочети интервенисати у корист свију папира.

Поред скока курса Ратне штете која се готово пот-

пуно издвојила од наших папира и кренула сопственим путем, показују ове недеље и 4 од сто Аграрци необично јак пораст курсева, од 25.25 (2. о. м.) Ha 28.50 (8. о. м.) што ће несумњиво бити последица нечије интервенције. У порасту су такође и 7 од сто Инвестициони зајам, 7 од сто Блер. и акције Аграрне банке, док су курсеви 6 од сто Беглука остали такорећи непромењени, а они акција Народне банке. чак су нешто попустили.

Према појединим берзанским састанцима показују кур- | севи на београдској берзи следећу слику:

2. дец. 5, дец. 6. ден. 7. дец. 8. дец. 7% Инвестиц. зајам = — — — 48.25 4% Аграрци 25:09 | — 26.625 28,50 6% Беглуци 39.120. 39.025. 39.29) 3275. 38. 7% Блер __ _ 3125 — Рента Ратне штете 209.75 210—— 211.50 215.375 219.50 Народна банка — 4200— 4150— „Аграрна банка 217. — 217— 218. ~ 21950 223 —

У 4% Аграрцима обрт је износио 832 хиљаде, у 7% Инвестиционом зајму 73 хиљаде, 6% Беглучким обвезницама | 410 хиљада, у 7% Блеру 150 хиљада, акцијама Аграрне банке 222 хиљаде и у акцијама Народне банке 67 хиљада,

На париској берзи наши су папири у децембру у непрекидном опадању. Тако су курсеви износили на дан:

30. нов. 1.дец. 2.дец. 3.дец. 6. дец.

4% из 1895. год. 3030 2950 2850 2890 28. 5% из 1902. год. 181—— 179-— 176— 170— ~

4 ипо одсто из 1906. JG4' 158.— 155— 136—

4 ли поод сто из 1909. 155. 150 [498 [48 19558 5% из 1913. г. 358-— 34 32 31 304 и по од сто из 1911. — — — ___ = 4 и по од сто из 1910. — = — — = 1% Стабил из [193] г. 21.70 20.50 — —

Томе на: супрот забележена је код наших доларских папира на њујоршкој берзи нешто пријатнија тенденција. У порасту су курсеви 7 од сто Блера и 7 од сто Селигмана,

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 50. док је 8 од сто Блер одржао непромењене курсеве. Кретање курсева је следеће:

7.нов. 29.нов. 6. дец.

Т% Блер 19:75 1750 [950 8% Блер 20: ~ 20 20 7%. CenarMaH 25. ~ 22. 25:

На београдској девизној берзи обрт је износио ове недеље 245 милиона од чега отпада 1.59 милиона на бечки клиринг, где је курс шилинга порастао на 8.90 према 840 у

почетку недеље. Томе на супрот попустила су извозни бо-

нови Грчке банке, у којима је рађено свега за 50 хиљада; на 37 — до 37.50. Курс динара у Пириху остао је непромењен на 6.95 до 7.—, прим Народне банке износи 20 од сто, италијанског клиринга 26.50 од сто а немачког 28.50 од сто, док износи на „црној берзи“ 32 од сто до 35 од сто.

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržište. Zakon o zaštiti radnika imaće daleko lošije delovanje na naše novčarstvo nego što je to izgledalo još pre nekoliko tiedana. Osnova koju je predložila vlada u skupštinskom odboru bitno je pogoršana. Površina koja je zaštićena je povećana. Rok koji je bio predviđen za godinu dana produžen je do daljnjega. Kamatnjak koji se sme zaračunati i koji je bio predviđen sa 8%, reduciran je na 7%. Po svoj prilici u skupštini će biti reduciran i na 6%. Narodna banka će međutim i dalje računati na eskompt 7.5%. Kod ovakvih prilika, bojim se da idemo u susret disoluciji bankarstva. vatnom kliringu šiling se je već popeo na 8.95. Robe je malo

Devizna tržišta. Prim je ostao na istoj visini. U privatnom kliringu šiling se je već popeo na 8.95. кође је тајо a potražnja je sve to veća. Austrijanci sve nastoje da devizni promet između nas i Autrije koncentriraju u svojim rukama. Radi toga i prave poteškoće našim novčanim zavodima ne dozvoljavajući da se fransakcije vrše preko njihovih računa kod bečkih banaka. Usled toga naši izvozn:ci umesto da šilinge nude na našim berzama, primorani su da u Beču kupuju dinare. Usled toga potražnja za šilinzima na našim berazma može biti pokrivena samo delomično što opet deluje na kurs. A poslednje 2—3 nedelje šilinc je kod nas porastao za skoro 10%. »

Efekti. Izašao je novi popis brojeva Blerovih obveznica sa kojima se može trgovati na našim berzama. Tu su samo one obveznice čiji su kuponi, koji dospevaju 1 novembra tf. e. do 3 decembra, podnošeni Glavnoj državnoj blagajni na inkasso. Prema tome ima i brojeva koji su bili u prvom spisku ali nisu u drugom kao i obrnuto. Time to pitanje nije još sasvim rešeno iako je sada s'tuacija mnogo povoljnija neco što je bila po prvom spisku. Usljed toga i kursevi su kod Blera u porastu. Promet je međutim neznatan.

Сви поједини бројеви „Народног Благостања" од

1929., 1930. и 1931. године, као и редовни из 1932.

године могу се добити у књижари Драг. М. Гавриловића, Краља Александра бр, 6.

U BE BE =

R. G. DUN & CO.

ганнипипинништаннишцинитиплининниншнин—ишнопзанаканаинанни

чамипинивневна

" в а n в u =

кнез Михжеајђлова 39.

вазнапвпининвнврвененинининанвплавпиплнминнииоикнав опвнинчиланннцни»

“гинттптивввавнвивановнинивинеанилавиминнавивинивацпвикивонми__ипипнинивинвинивинииниипивевивинивиониввонисиивснсалиннивинини-

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. :: НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

ЗАГРЕБ

Бериславићева S

БЕОГРАД